Dženifer Braš o ubistvu braće Bitići: Svedoci se plašili da pruže dokaze protiv Gurija 1Foto: Medija centar

Braš, bivša zamenica američkog ambasadora u Beogradu, ukazuje da je tesno sarađivala sa američkim Federalnim istražnim biroom (FBI) u potrazi za svedocima, napominjući da oni možda više i nisu u Srbiji.

Slučaj ubistva braće Bitići više od decenije opterećuje bilateralne odnose Srbije i Sjedinjenih Država. Rezolucija kojom se od Srbije zahteva da reši taj slučaj, dokument koji je u julu ponovo usvojio Odbor za spoljnu politiku američkog Kongresa, trebalo bi u narednim nedeljama da se nađe na glasanju Predstavničkog doma u punom sastavu, rečeno je Glasu Amerike u kabinetu njenog podnosioca republikanskog kongresmena Lija Zeldina.

Agron, Mehmet i Ilija Bitići, državljani SAD albanskog porekla, koji su se u sastavu “Atlantske brigade” borili na strani Oslobodilačke vojske Kosova tokom rata na Kosovu, uhapšeni su po završetku NATO intervencije, dok su pomagali komšijskoj izbegličkoj porodici iz Prizrena na jugu Kosova, da pređe u Kraljevo u centralnoj Srbiji. Privedeni su krajem juna 1999. zbog ilegalnog ulaska u tadašnju Jugoslaviju zbog čega ih je sud u Prokuplju osudio na 15 dana zatvora.

Četiri dana pre isteka kazne izvedeni su iz zatvora, odvedeni u Petrovo Selo u istočnoj Srbiji, gde su 9. jula ubijeni. Njihova tela nađena su 2001. godine u jednoj od dve masovne grobnice u tom mestu. U vreme zločina Goran Radosavljević Guri bio je komandant baze Specijalne antiterorističke policijske jedinice u Petrovom Selu

Ambasadorka Braš kaže da se u svojstvu otpravnika poslova u Ambasadi SAD u Beogradu, i potom, kao direktorka kancelarije za Balkan u Stejt departmentu, detaljno bavila slučajem ubistva braće Bitići.

“Dok sam radila u američkoj ambasadi u Beogradu imali smo predstavnika FBI, koji je sarađivao sa ljudima koji su se bavili ratnim zločincima, kao i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije i američkim istražiteljima jer, pre svega – ova trojica braće su američki državljani. Čak i u to vreme znali smo da je komandant logora gde su braća ubijena bio Goran Radosavljević Guri. Verujemo da je on izdao naređenje za ta ubistva. Guri je kasnije, kako sam čula, osnovao bezbednosnu kompaniju koja je radila i za Demokratsku stranku dok je bila na vlasti”, ukazuje Dženifer Braš.

Ona podseća da je, na razočarenje američke strane, uprkos uveravanjima predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će raditi na tom slučaju, Goran Radosavljević postao član vladajuće Srpske napredne stranke (čiji je predsednik Aleksandar Vučić prim.nov) gde ima uticajnu ulogu.

“Svi diplomatski susreti sa srpskim zvaničnicima u poslednjih 20 godina su obuhvatili razgovore o ovom pitanju”, kaže Dženifer Braš i ističe da je američka strana više puta naglašavala da nerešavanje tog pitanja negativno utiče na bilateralne odnose dve zemlje.

“Tokom posete Beogradu potpredsednika Bajdena, koji je sada predsednički kandidat, to je takođe bilo glavno pitanje o kojem je razgovarano. Verujem da je vlada Srbije očekivala od nas da joj pružimo nešto u zamenu za Radosavljevića. Ne znam šta bi to bilo”, smatra bivša američka ambasadorka u Beogradu.

Zastupnik porodice Bitići Pravin Madiradžu rekao je za Glas Amerike da najveću prepreku rešenju tog slučaja predstavlja korumpirani odnos vlade u Srbiji prema pravnim institucijama i ratnim zločincima.

“Dokazi u ovom slučaju su prilično sveobuhvatni. Vlastimir Đorđević, bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, zapravo je priznao sve što je potrebno da se dođe do takvog zaključka”, rekao je Madiradžu pominjući nekadašnjeg visoko rangiranog srpskog policijskog zvaničnika, koji u Nemačkoj služi osamnaestogodišnju zatvorsku kaznu zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti počinjenih na Kosovu. Uz Gorana Radosavljevića, porodica Bitići i Đorđevića, dovodi u vezu sa ubistvom trojice svojih članova.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da je tokom razgovora sa delegacijom američkih kongresmena, u februaru 2019. u Minhenu, kako se izrazio, dva puta spomenut Goran Radosavljević Guri. Istakao je, međutim, da tada od njega nije traženo da Radosavljević bude izručen, kao i da mu nisu dati nikavi dokazi na osnovu kojih bi bio izručen.

Povodom istog susreta na internet sajtu kongresmena Zeldina bilo je objavljeno da je dvopartijska delegacija, koju su činili članovi Predstavničkog doma i Senata, pozvala Aleksandra Vučića da preduzme mere za rešavanje ubistva braće Bitići.

Goran Radosavljević Guri poslednji put je komentarisao optužbe za povezanost sa ubistvom braće Bitići, u decembru 2018. Tada su mu Sjedinjene Američke Države zabranile ulaz zbog, kako je saopšteno, umešanosti u grubo kršenje ljudskih prava i postojanja kredibilnih dokaza da je umešan u ubistvo trojice američkih državljana albanskog porekla.

Radosavljević je tada reagovao tvrdnjom da sa ubistvom nema nikakve veze i da je nekoliko puta davao izjave povodom tog slučaja.

Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je 2012. godine oslobodilo bivše policajce Sretena Popovića i Miloša Stojanovića, optužene za pomaganje ubistva braće Bitići, jer nije dokazano da su izvršili krivična dela za koje se terete.

Tekst preuzet sa portala Glas Amerike.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.