Zašto se crvene beretke vraćaju u javnost i šta režim time poručuje?

Ozloglašena jedinica periodično je tema u poslednjih godinu dana, kada su crvene beretke viđene u Pionirskom parku kako bi podržale „studente koji samo žele da uče“.

Tada su među veteranima koji su došli da podrže Studente 2.0 bili Goran Radosavljević Guri i Živojin Ivanović Žika Crnogorac. Radosavljević, penzionisani pukovnik policije i član SNS od 2010. godinama se dovodi u vezu sa akcijom u Račku i slučajem ubistva braće Bitići. Najviše pažnje privukao je Ivanović, poznat kao Žika Crnogorac, učesnik ratova devedesetih i navodno prvi komandant Crvenih beretki, nakon kapetana Dragana, kako je pisao N1.

Ime Žike Crnogorca pominjalo se i pred Haškim tribunalom na suđenju bivšim čelnicima DB-a Jovici Stanišiću i Franki Simatović Frenkiju. Posle 5. oktobra navodno je otišao u Kanadu.

Godinu dana kasnije su se crvene beretke pojavile u velikom broju na mitingu SNS-a u Beogradskoj areni, održanom 21. marta. U međuvremenu je predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj izjavio da bi jedinicu „rehabilitovao“ da ima mogućnosti, a veterani su mu 4. maja, na dan godišnjice formiranja JSO uručili zahvalnicu.

Zbog svega navedenog javlja se više dilema – zašto su se crvene beretke vratile, da li će postati ponovo deo MUP-a, uzevši u obzir servilnost prema vladajućoj stranci, te ako to bude slučaj, ko bi bio na čelu ozloglašene jedinice.

Bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić ocenjuje za Danas da povratak simbolike crvenih beretki u javni prostor, naročito na političkim skupovima vlasti, nije slučajan, već pokušaj zastrašivanja javnosti i slanja poruke moći.

„One se nisu ‘vratile’, jer nikada nisu potpuno ni nestale – taj mentalni sklop i dalje postoji u strukturama bliskim vlasti. Ta jedinica je bila deo Resora državne bezbednosti i služila za tzv. ‘specijalne operacije’, često van okvira zakona i onoga što bi državni aparat sile smeo da radi. Kao neko ko je više od dve decenije radio u bezbednosnim strukturama, ne mogu da se setim nijedne njihove akcije koja bi zavredela opšte društveno poštovanje, poput jedinica sa Košara ili Paštrika“, ističe Antić.

Ukazuje da poznaje neke bivše pripadnike te jedinice koji su bili vrhunski profesionalci, ali njih danas ne viđa među ovima koje vlast pokušava da rehabilituje.

„Njihovo prisustvo u Areni predstavlja pokaznu vežbu režima koji želi da pokaže da uz sebe ima ‘opasne momke’ spremne na sve. To je zloupotreba patriotskih osećanja i pokušaj stvaranja pretorijanske garde jedne potrošene partije. Dok očigledno ne veruju profesionalcima u vojsci i policiji, ovakve grupacije postaju dekor političkog terora odlazećeg režima“, smatra Antić.

Objašnjava da je formalno vraćanje JSO u okviru MUP-a danas gotovo nemoguće zbog međunarodnih faktora, Ustava i zakona, ali da je suštinska rehabilitacija već u toku.

„Kada ljudi sa opskurnim biografijama dobijaju logističku podršku države, prostor u medijima i prisustvo na političkim skupovima, vi zapravo gledate njihovu integraciju u sistem ‘na mala vrata“, dodaje.

Antić smatra da, ako bismo išli logikom apsurda i servilnosti, komandant takve jedinice ne bi bio profesionalni vojnik ili policajac od integriteta i stručnosti, već neko politički podoban, spreman da komande prima iz stranačke centrale, a ne iz institucija sistema.

„Takvu jedinicu vodio bi čovek povezan sa kriminalnim podzemljem i bezbednosnim strukturama koje kontrolišu partijski centri moći, jer je upravo ta simbioza ključna za opstanak ovakvih režima. Ako se nastavi degradacija institucija i ako se umesto zakona bude slušao ‘gazda’, nije nemoguće da dobijemo novu jedinicu sa starim metodama rada. To bi bio najveći poraz države Srbije i njeno vraćanje u najmračnije godine prošlog veka“, zaključuje Antić.

Direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović kaže da vraćanje simbolike Crvenih beretki predstavlja odgovor režima na snažnu podršku koju su studenti dobili od vojnih veterana.

„Vlast već duže vreme pokušava da imitira obrasce mobilizacije i simboličke poteze studentskog pokreta, pa je aktiviranje ikonografije JSO deo te strategije. Crvene beretke su za to posebno pogodne jer između dela sadašnjeg režima i nekadašnjeg vrha i pripadnika JSO postoje dugogodišnje veze“, ukazuje za Danas Petrović.

Pored toga, objašnjava da u delu biračkog tela SNS-a JSO i dalje ima status mitske elitne jedinice, formacije koju prate predstave o disciplini, borbenosti i „odbrani nacionalnih interesa“.

„Režim zato ne pokušava samo da mobiliše podršku, već i da pošalje poruku o sili, lojalnosti i spremnosti na obračun sa protivnicima. U tom smislu, povratak Crvenih beretki pre svega je političko-propagandni signal, a manje bezbednosno pitanje“, smatra Petrović.

Naš sagovornik ocenjuje da formalna obnova JSO u okviru MUP-a trenutno deluje malo verovatno, pre svega zato što bi zahtevala ozbiljnu i skupu reorganizaciju bezbednosnog aparata.

„JSO je bio deo Resora državne bezbednosti unutar tadašnjeg MUP-a, dok danas postoje drugačija institucionalna struktura i odnos između MUP-a i BIA. Vlast trenutno deluje više zainteresovano za brzo političko konsolidovanje nego za dugotrajne institucionalne rekonstrukcije. Zato se režim oslanja na fleksibilnije modele kontrole — stranačke mreže, neformalne grupe i parapolicijske strukture koje mogu da obavljaju deo funkcija političkog pritiska bez formalne reorganizacije sistema. Uostalom, i sama JSO je devedesetih nastajala delom integracijom ljudi iz različitih paravojnih formacija sa ratišta bivše Jugoslavije“, ističe Petrović.

S druge strane, smatra da se određeni elementi rehabilitacije mogu prepoznati kroz simboliku, javnu promociju i način razvoja pojedinih jedinica.

„Na primer, prema informacijama dostupnim u javnosti, način obuke i organizacioni pravac SAJ-a nakon dolaska Igora Žmirića pokazuju određene sličnosti sa modelom po kojem je funkcionisao JSO. To ne znači da će JSO formalno biti obnovljen, ali ukazuje da vlast pokušava da obnovi deo njegove političke i bezbednosne kulture unutar postojećeg sistema“, zaključuje Petrović.

Podsetimo, Arkanova garda i jedinica „crvene beretke“ početkom 1996. godine spojeni su u formalnu jedinicu Državne bezbednosti, zvaničnog naziva Jedinica za specijalne operacije Resora Državne bezbednosti MUP Srbije.

JSO se dovodi u vezu sa više političkih atentata i likvidacija tokom devedesetih i početkom 2000-ih – najpoznatiji je atentat na Zoran Đinđić 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade Srbije. Pripadnici JSO učestvovali su i u otmici i ubistvu Ivan Stambolić 2000. godine, kao i u dva atentata na Vuk Drašković — na Ibarskoj magistrali 1999. i u Budvi 2000. године. Jedinica se povezivala i sa ubistvom Slavko Ćuruvija. Milorad Ulemek Legija je 1998. proglašen za formalnog komandanta JSO. Jedinica je zvanično rasformirana 25. marta 2003. godine, ubrzo nakon ubistva Đinđića.