Ekonomska zavisnost žena glavni uzrok rodne neravnopravnosti

Za poslednjih 11 meseci ubijene su 22 žene, dok je oko 13.000 njih prijavilo neki oblik nasilja. Više od 70 odsto femicida izvršeno je u partnerskom i porodičnom kontekstu, većinom u stanu ili kući u kojoj je žrtva živela.

Od prvih definicija rodno zasnovanog nasilja i prvih SOS linija, koje su otvorile feministkinje 90ih, kada je porodično nasilje bilo duboko skriveno od očiju javnosti, pa do Zakona protiv nasilja nad ženama prošlo je više od 25 godina.

Danas je ovaj društveni problem znatno vidljiviji i u njegovu prevenciju su kroz razne kampanje i donacije uključene državne institucije, mnoge organizacije, fondacije i kompanije.

Aktivnosti su najviše usmerene na ohrabrivanje žena da prijave nasilje, s obzirom da ih od takvih odluka odvlači strah od nasilnika i od osude i nerazumevanja sredine, stid zbog situacije u kojoj se nalaze, urušeno samopouzdanje, ali i briga za bezbednost dece.

Podaci pokazuju da se samo devet posto žena koje su preživele nasilje obratilo policiji. Iz uverenja da je mnogim ženama lakše kada neko drugi prijavi nasilnika umesto njih, UNDP Serbia pokrenula je kampanju „Tiče me se“, kojom podstiče sve građanke i građane da prijave nasilje kad ga uoče u svom okruženju.

„Tretiranje nasilja kao privatnog problema, odnosno nemešanje, nasilnici mogu da shvate kao potvrdu da imaju pravo da ga čine. Zato je za žrtve važno da znaju da u njihovoj blizini postoji neko kome mogu da se obrate za pomoć i podršku, kao i da se nasilnicima pošalje poruka da je njihovo ponašanje neprihvatljivo“, ističu organizatorke kampanje UNDP.

Brojevi SOS telefona su vidljivi u gotovo svakom domu zdravlja, neretko i u javnom prevozu, a tokom 16 dana aktivizma istaknuti su i u svim robnim kućama kompanije IKEA

U okviru kampanje „Siguran dom je bolji dom“, kojom pruža konkretnu podršku žrtvama nasilja u porodici, IKEA je u saradnji sa Divac fondacijom obezbedila pomoć za više od 700 porodica i 1.500 ljudi iz ranjivih grupa širom Srbije, uključujući 58 porodica sa iskustvom nasilja.

Kako smatra Strahinja Urošević, direktor robne kuće IKEA, velike kompanije imaju odgovornost da se priključe rešavanju važnih društvenih problema, naročito u ovim kriznim vremenima, kada je dom za neke žene najmanje bezbedno mesto.

“Zdravstvena kriza je donela nove izazove i za dobrobit naših kolega i njihovih porodica. U želji da ih podržimo, pokrenuli smo IKEA Fond solidarnosti i IKEA Program pomoći za zaposlene, kroz koje svi oni koji se suočavaju s posledicama kovida 19, između ostalog, i sa nasiljem u porodici, mogu dobiti svu potrebnu podršku: od psihološke do pravne podrške, kao i konkretne finansijske pomoći“, navodi Urošević za Danas.

Masovna otpuštanja i ograničeno kretanje zbog pandemije za žene žrtve nasilja predstavlja veću ekonomsku zavisnost i vezanost za nasilnika. Posebno ranjivu grupu čine siromašne žene, Romkinje, žene sa invaliditetom, žene u ruralnim sredinama, one kojima je ograničen pristup medicinskoj zaštiti.

Više od trećine žena ostaje u nasilnoj vezi jer nema gde da ode ili nema sredstava za izdržavanje, pa je finansijska stabilnost osnovni uslov za izlazak žrtve iz nasilnog odnosa.

SOS telefoni

Nasilje u porodici se može prijaviti na 0800-100-600, a na sajtu Autonomnog ženskog centra nalazi se širi spisak adresa i telefona na koje se žene mogu obratiti za pomoć.

“Ekonomska zavisnost žena jedan je od ključnih uzroka rodne neravnopravnosti. Osim različitih vrsta direktne humanitarne pomoći i rešavanja stambenih problema samohranih majki, najviše se trudimo da rodnoj ravnopravnosti doprinesemo u domenu ekonomske ravnopravnosti i usklađivanja rada i roditeljstva”, kažu za Danas u Fondaciji Ana i Vlade Divac, koja kroz projekat “Ja sam odvažna” ohrabruje žene da krenu putem ekonomske samostalnosti.

Oni podsećaju da se sa nasiljem u porodici suočavaju mnoge žene iz našeg neposrednog okruženja, žene koje susrećemo na poslu, u prodavnici ili u zgradi.

“Moramo delovati na svim nivoima, od osnovnih potreba za hranom i higijenom, do sistemskih rešenja koja će omogućiti ženama da prekinu nasilne odnose i vode samostalan i slobodan život”, kažu u Fondaciji Divac. 

Oni ističu da se Fondacija od samog osnivanja bori za socijalno najugroženije, samohrane majke, žene sa invaliditetom, izbeglice i migrantkinje, mlade žene i žene sa sela. Ukazuju na podatak da su žene vlasnice samo 30 odsto preduzetničkih radnji i firmi u Srbiji, a samo u 17 odsto slučajeva su vlasnice poljoprivrednih gazdinstava.

Kroz politike jednakih mogućnosti kompanija IKEA se bavi i privatnim domenom svojih zaposlenih.

“Godinama smo angažovani na promociji rodne ravnopravnosti, kroz konkretne politike koje osiguravaju jednake mogućnosti za razvoj i napredak i jednake zarade za isti rad za naše koleginice i kolege. Od prošle godine bavimo se i ravnopravnošću kod kuće, i to u području podele kućnih zaduženja i uzgoja dece. Tačnije, stimulišemo naše tate da uzimaju roditeljsko odsustvo, učestvuju u ranom razvoju dece, a mamama obezbeđujemo dodatnu fleksibilnost kada se nakon odsustva vrate na posao”, kaže Urošević.

Ovaj pristup je važan zato što u osnovi rodno zasnovanog nasilja, osim nejednakih odnosa finansijske moći, leže patrijarhalni obrasci ponašanja i određene rodne uloge među ženama i muškarcima. I dalje se održavaju tradicionalna uverenja da je ženama svojstvena briga o domu, dok je na muškarcima da porodicu izdržavaju.

Muškarcima takva uloga često daje za pravo da nasiljem uspostavljaju dominaciju i kontrolu u porodici čak i kada su oboje zaposleni. Pravednija raspodela kućnih obaveza i jednaka briga o deci među partnerima bila bi korak ka rešavanju uzroka rodno zasnovanog nasilja.

Pametno poslovanje

Posvećenost kompanije IKEA rodnoj ravnopravnosti zasniva se na uverenju da svako ima pravo na jednake mogućnosti, da nediskriminatorne politike pozitivno utiču na sposobnosti i razvoj svakog pojedinca i pojedinku, pa je takav pristup, kako kaže direktor, i pametan način poslovanja. – Jednakost pozitivno utiče na zapošljavanje jer tako privlačimo i zadržavamo više talenata, i stvaramo kreativnije i inovativnije timove. Ona nas zapravo podržava da dostignemo našu viziju stvaranja boljeg svakodnevnog života za mnoge ljude. Razvijamo bolje razumevanje naših potrošača i nudimo kreativnija i relevantnija rešenja, proizvode i usluge za opremanje domova. Jednakost vodi ka boljoj kompaniji IKEA, koja doprinosi pozitivnim promenama u našem poslovanju i u društvu u celini – zaključuje direktor kompanije IKEA.