Vlast stvorila ambijent za napade na novinare i advokate: Policija sve manje istražuje ove slučajeve

Pretnje u kojima se navodi da su obeleženi „crnom rukom“ istog dana upućene su profesorki FDU Ani Martinoli, izvršnoj urednici BIRN-a Gordani Andrić, novinarki tog portala Jeleni Veljković, kao i pravniku NUNS-a Radetu Đuriću.

Martinoli je 5. jula na službenu i-mejl adresu stigla poruka sa potpisom „zoran cvijanovic“ u kojoj je navedeno: „Crna ruka te je obeležila, prijatelj“, dok je sa Instagram naloga „zoka2807“, koji koristi isto ime, upućena pretnja novinarkama BIRN-a i Đuriću.

NUNS upozorava da se radi o osobi koja nesmetano nastavlja da upućuje pretnje novinarima, profesorkama, pravnicima, aktivistima i drugim javno angažovanim građanima, navodeći da su sa istog naloga ili od osobe koja se predstavlja na isti način ranije pretnje upućivane i profesorkama Smiljani Milinkov i Aleksandri Krstić, kao i novinaru Vojinu Radovanoviću.

Martinoli je za N1 navela da je osoba koja je njoj poslala preteću poruku, slične pretnje slala i drugima – te da, barem koliko je poznato, i dalje nije procesuirana.

Ana Martinoli je, inače, povodom ovog slučaja napisala tekst za nedeljnik Radar, te kaže da joj je to bilo bitno ne zbog sebe, već zbog drugih koji u poslednje vreme primaju poruke preteće sadržine.

„Moram da kažem da je meni bilo jako važno da napišem tekst za Radar, ne samo zbog imejla koji sam ja dobila, već zbog skoro 20 prijava, odnosno 20 različitih ljudi koji su prijavili isti ili sličan način ugrožavanja bezbednosti u proteklih šest do devet meseci. Sa iste adrese su vrlo slične poruke dobijale i moje kolege za Fakulteta političkih nauka, sa Filozofskog, sa fakulteta u Kragujevcu i Novom Sadu kao i brojni novinari i aktivisti“, rekla je Martinoli.

Kako je dodala, čini joj se „da sve ono što se dešava u prorežimskim medijima – govor mržnje, targetiranja, vređanja – ali i sa mesta visokih državnih zvaničnika, stvara atmosferu u kojoj imate osećaj ne samo da je dozvoljeno da pretite ljudima, već i da je to poželjno“.

„Atmosfera jačanja autocenzure u kojoj vama neće biti svejedno da li ćete progovoriti na vašem radnom mestu, u vašem okruženju. Sve to je u funkciji stvaranja jedne opšte društvene atmosfere u kojoj će svako početi da brine da li nešto da kaže“, rekla je Martinoli.

Upitana da li je pomenuti mejl izazvao to kod nje – ona kaže da joj jeste stvorio nelagodu.

„I meni i mojoj porodici, ali i ljudima u mom najbližem okruženju. Iako me taj mejl nije mnogo iznenadio, jeste me iznenadilo to što istog trenutka kada sam objavila da sam dobila takvu vrstu poruke – javila se jedna široka zajednica novinara, aktivista i profesora. I tada smo shvatili da imamo posla sa jednom istom adresom, a na koju niko nije reagovao. I to više unespokojava nego taj jedan mejl“, zaključila je Martinoli.

Pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Rade Đurić, kaže za Danas da u Srbiji vlada kultura nasilja i nasilni narativ koji uz nekažnjivost i neodgovornost, zapravo dovodi do situacije gde se nasilno ponašanje, pretnje smrću i targetiranja posmatraju kao nešto što je u potpunosti normalno.

„Najveći problem je što takav model ponašanja dolazi od predstavnika vlasti. Oni se prema novinarima odnose grubo i neodgovorno, a pripadnici policije su već pokazali da su spremni i na fizički i na verbalno veoma grub odnos. Takav obrazac potom preuzimaju i drugi. Došli smo u situaciju da su vrednosni sistem i kultura, kao društveni fenomeni, stvorili ambijent u kom se napadi na novinare sve više doživljavaju kao nešto dozvoljeno”, kaže Đurić.

Kako Đurić dodaje, ne postoji stvarna podrška tužilaštva i policije u zaštiti novinara, a pravi cilj je da se novinari zastraše kako više ne bi mogli da obavljaju svoj posao iznošenja istine.

“Ove institucije koje bi nezavisno trebalo da rade svoj posao nažalost to ne rade. Tužilaštvo se predstavlja u jednom jako negativnom svetlu, i čak se ljudi počinju i podsmevati, jer vidite da oni zapravo ne mogu, i kad žele, da zaštite novinare. Poseban problem nam je danas policija koja ne samo da negira, nego se otvoreno stavlja u službu određene strane, određenih interesa, a protiv novinara”, objašnjava Đurić.

Pretnja koja je upućena pravniku Radetu Đuriću sa Instagram naloga “zoka2807” i koja glasi: “Pročitaj, crna ruka te je obeležila, čuvaj se, prijatelj ”, on ocenjuje kao termin koji se odnosi na nasilje, napad, ugrožavanje sigurnosti, smrt i na ubistvo.

“Ne samo ja, već i moje kolege novinari zaista smatramo da nam je ugrožena bezbednost. Ovu pretnju da smo obeleženi „crnom rukom“ stavljamo u isti rang sa najdirektnijim pretnjama, onima u kojima se govori o silovanju, ubistvu, sakaćenju, progonu, napadu i slično,” kaže on.

NUNS je podneo krivičnu prijavu Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal zbog ovih pretnji, a kako Đurić navodi, oni su se veoma brzo javili i taj slučaj je zaveden. Tužilaštvo daje nalog službi za visokotehnološki kriminal policije, koja treba da utvrdi identitet lica koja su takvu poruku uputila.

“Da bi Tužilaštvo moglo da postupa, potrebno je utvrditi identitet osobe koja je uputila pretnju, kako bi sa njom mogao da bude obavljen razgovor ili preduzete dalje mere. U ovom slučaju identitet počinioca još nije poznat. Tužilaštvo reaguje, ali mu je potrebna veća podrška policije, što ponovo otvara pitanje odnosa između dve institucije i efikasnosti policijskog postupanja”, naveo je Đurić.

On je dodao da kad su u pitanju predstavnici vlasti, “neverovatno se lako dolazi do potencijalnih počinilaca, ili lica koja vrše ta dela, a kad su u pitanju novinari, onda to uvek zastaje”.

“Mislim da je tu jasno gde zapravo postoji problem i kako može da se reši”, zaključuje Đurić.

U junu 2026. godine Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je ukupno 21 slučaj koji uključuje novinare/ke i medijske radnike/ce. Evidentirano je deset napada, sedam pretnji smrću i ugrožavanja fizičke bezbednosti novinara i novinarki, kao i četiri slučaja ostalih pretnji.

Direktorka BIRN-a, Dragana Žarković Obradović, istakla je da standardni odgovor koji dobijaju od tužilaštva je da MUP ne sarađuje, ali da, kako navodi, nije na njima da tu saradnju obezbede.

“Svaka pretnja i napad na političke neistomišljenike i kritičare vlasti nesumnjivo imaju političku i ideološku pozadinu. Ostaje da se utvrdi da li je u ovom slučaju reč o delu koordinisanog napada, a odgovor na to pitanje očekujem od Tužilaštva”, zaključuje Žarković Obradović.

Pored napada na novinare i novinarke, u prethodnom periodu zabeleženi su i brojni napadi na advokate. Advokat Danko Cvejić je pretučen, pri čemu je zadobio teške telesne povrede. Advokatska komora Srbije navela je da se napad dogodio u subotu, dok su se sa Cvejićem nalazila njegova maloletna deca, ocenjujući da ovaj incident dovodi u pitanje sposobnost države da advokatima garantuje osnovnu ličnu bezbednost i ravnopravnost pred zakonom.

Predsednik Advokatske komore Srbije Dušan Bratić kaže za Danas da su uzroci ovakvih napada na jednoj strani, neefikasan rad policije, tužilaštva i suda, a na drugoj strani društveni ambijent koji se u našem društvu, nažalost, godinama unazad stvara.

“Ovim uzrocima treba dodati i doprinos pojedinih medija koji upravo podstrekavaju nasilje kao način rešavanja konflikata, najpre među ljudima, a potom i društvenih konflikata”, ističe Bratić.

Dodaje da za sada nema dovoljno podataka o tome da li su ovi napadi na advokate i njihovu imovinu bili organizovani ili su u pitanju slučajevi koji nisu međusobno povezani.

“Ukoliko bude bilo makar indikatora da ima elemenata organizovanosti, usmeravanja radi postizanja nekih ciljeva, sigurno ćemo kao Advokatska komora to sagledati, izvući određene zaključke i spram toga sagledati da li i šta dalje treba činiti”, objasnio je Bratić.