Foto: Beta/Saša ĐorđevićU trenutku kada je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju korone, 11. marta ove godine, virusom je bilo zaraženo 118.000 u 114 zemalja, dok je 4.291 osoba preminula.
Šest meseci kasnije, cifre su sledeće: 28,9 miliona registrovanih slučajeva, više od 900,000 žrtava, 20,8 miliona oporavljenih, dok se kovid 19 u međuvremenu prošetao i južnom i severnom hemisferom.
Koliko god ovi brojevi izgledali zastrašujuće, oni ni približno ne otkrivaju razmere pandemije, za koju se veruje da je odnela mnogo više života nego što je registrovano (bilo zato što pojedinačne zemlje, namerno ili nenamerno, nisu zabeležile sve smrtne slučajeve, bilo što su ljudi umirali jer nisu uspevali da dobiju potrebnu negu u situaciji kada su zdravstveni sistemi bili usmereni na zbrinjavanje korona pacijenata).
Porodicama preminulih ostaje da se sećaju da su njihovi najbliži otišli sami, dok su pojedini lekari bili suočeni sa izborom sa kojim nijedan doktor ne želi da se sretne tokom karijere – koga spasiti, koga staviti na jedini u tom trenutku slobodan respirator.
– Moramo da biramo koga ćemo lečiti, a koga ne, zavisno od starosne dobi i zdravstvenog stanja. Baš kao u ratnim situacijama – kazao je italijanski anesteziolog Kristijan Salaroli, dva dana pre nego što je proglašena globalna pandemija. U tom trenutku, Italija je bila toliko pogođena epidemijom da je izraz “italijanski scenario” vrlo brzo počeo da se gotovo svakodnevno upotrebljava u Srbiji kako bi se stanovništvo ubedilo da su policijski čas i višednevni karantin jedini način da se sačuvaju životi.
Počelo sa neprimerenim šalama
Samo nekoliko nedelja ranije, malo ko je, uključujući i srpske stručnjake, verovao da će korona virus, koji je svoj put započeo na pijaci u Vuhanu u Kini krajem decembra, stići u Srbiju. Stigne li, mislili su, biće sporadičnih slučajeva.
Ako se ostavi po strani konferencija za medije, tokom koje je doktor Branimir Nestorović preporučivao šoping u Italiji a predsednik Aleksandar Vučić podelio savet da rakija leči koronu, ni oni ozbiljniji u tom trenutku verovatno nisu mogli da zamisle razmere pandemije.
Što zbog nemogućnosti da zamisle sposobnost korona virusa da se brzo proširi, što zbog višedecenijskog urušavanja sistema javnog zdravlja (treba se samo podsetiti da povratnicima iz inostranstva nisu deljena zdravstvena upozorenja kako da se ponašaju ako primete neki simptom virusa, jer nije imao ko da radi taj posao, ili da u prvim nedeljama marta nije bilo moguće dobiti epidemiologa putem telefona jer ih prosto nije bilo dovoljno da prime sve pozive), Srbija je epidemiju dočekala nespremna.
Nije bilo testova, nije bilo ni zaštitne opreme za lekare, na samom početku nije bilo dezinfikacionih sredstava, maski i rukavica u apotekama, a respiratori su počeli da se nabavljaju u drugoj nedelji marta.
Svesna sa čim i u kojim uslovima kovid 19 ulazi u našu zemlju, vlast se odlučila za zabranu kretanja i višednevni karantin, insistirajući da je to jedini način da se građani, koji se kako je dosta puta isticano ponašaju veoma neodgovorno, spasu.
Kako je primetio epidemiolog Predrag Đurić, veliki broj zemalja, ne samo naša, nije bio spreman za globalnu pandemiju, međutim Srbija se istakla u svaljivanju krivice na neodgovorno stanovništvo.
Uvek neko drugi odgovoran
Pored neodgovornog stanovništva, krivci su bili i povratnici iz inostranstva, koji su se vratili iako ih je predsednik Vučić lično zamolio da ne dolaze.
Kasnije je porast zaraženih tokom leta objašnjen višednevni demonstracijama u Beogradu koje su buknule nakon što je predsednik Vučić najavio mogućnost uvođenja nove zabrane kretanja. Odgovornost nadležnih nijednom pak nije spomenuta do danas.
Prema zvaničnim podacima, prvi slučaj kovida 19 u Srbiji je registrovan 6. marta. U jednom trenutku pojavila se sumnja u javnosti da su nadležni znali za koronu u našoj zemlji i ranije, pošto je doktorka Darija Kisić Tepavčević gostujući u TV programu kazala da je prvi zaraženi otkriven 1. marta.
Ubrzo je rekla da se radi o lapsusu međutim ova izjava označiće početak dovođenja u pitanje onoga što nadležni govore.
A između ostalog govorili su da svega ima, da smo u poređenju sa mnogim evropskim zemljama mi bolje pripremljeniji, da je “državna tajna” koliko smo opreme, po kojoj ceni i od koga nabavili, dok su na drugoj strani malobrojni lekari voljni da javno istupe svedočili da zapravo ničega nema.
Desilo se i da novinarka Ana Lalić, koja je prenela jedno takvo svedočenje, bude uhapšena zbog navodnog širenja panike. U to isto vreme, Vlada je donela i zaključak, brzo povučen, da samo članovi Kriznog štaba mogu da daju informacije o korona virusu.
Vrhunac nepoverenja u Krizni štab, koji je na početku epidemije i pored svega mogao da računa na veliku podršku javnosti, desio se nakon što je BIRN objavio tekst u kome, na osnovu uvida u kovid bazu koja beleži zaražene i preminule od korone, dovodi u pitanje zvaničnu statistiku.
Nakon ove Birnove analize postalo je sve prisutnije mišljenje da su mere u borbi protiv korone naglo olabavljene kako bi se stvorio privid normalnosti i utisak da smo pobedili virus pred parlamentarne izbore, dok su podaci o zaraženima i preminulima namerno krivotvoreni.
Koji brojevi su tačni?
Da li je i u kojoj meri statistika lažirana, pitanje je na koje javnost nije dobila odgovor ni skoro dva meseca od kada je BIRN objavio svoju analizu, iako je premijerka Ana Brnabić obećala da će se raditi revizija podataka.
Epidemiolog Predrag Kon juče je kazao da statistika na osnovu potvrda o smrti ukazuje na to da je do juna u Beogradu 210 osoba preminulo od kovida, što, prema njegovom mišljenju, demantuje one koji su uvereni da se radilo o daleko većem broju smrti.
On je rekao i da kada je reč o “višku smrtnosti”, odnosno većem broju smrti od statističkog proseka, Kon je naveo da je u martu taj “višak” bio 92 smrti, u aprilu 246 dok je u maju preminulo 85 osoba manje od proseka. U junu se ponovo pojavljuje “višak” od 92 preminule osobe.
Zvanična statistika kaže da je od prvog registrovanog slučaja u Srbiji korona virusom zaraženo 32,300 osoba dok je 731 preminuo zaključno sa subotom.
Predrag Kon dva dana ranije postavio je pitanje na svom Fejsbuk profilu: „Treba da se odlučimo… Da li su nam važnija masovna veselja ili da držimo zajedno epidemiju pod kontrolom…“
– Da li je značajnije da organizatori svadbi, muzičari, prodavci venčanica uspešno rade, da sportski navijači prisustvuju utakmicama, da li su nam važniji masovni skupovi i razni događaji koje volimo i u kojima uživamo ili su nam važniji životi ljudi i čuvanje zdravstvenog sistema Srbije?… Treba da se odlučimo da li je teže sprovesti mere obaveznog nošenja maski ili svakodnevno sahranjivati preminule od COVID-19 – napisao je Kon.
Ostalo je još jedno pitanje da lebdi u vazduhu – kome je ovo upozorenje namenjeno? Ponovo neodgovornim građanima ili nadležnima koji bi trebalo da kontrolišu da li se mere prevencije poštuju, što izostaje, na šta je i sam Kon ranije ukazivao.
Najbolje bi bilo kada bi i jedni i drugi ovo čuli. U suprotnom, kada broj zaraženih i umrlih ponovo poraste u nedeljama koje dolaze, opet ćemo čuti da smo jedini krivci mi građani.
Lončar: Vakcina protiv kovida 19 biće besplatna i na dobrovoljnoj bazi
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je juče da su epidemiološke mere koje su uvedene dale rezultate, ali da on i drugi stručnjaci nisu zadovoljni jer su građani i dalje previše opušteni. Lončar je, gostujući u jutarnjem programu na TV Prva, rekao da se vakcina protiv virusa kovid 19 očekuje oko Nove godine i istakao da će ona biti besplatna i na dobrovoljnoj bazi.
Novih 108 obolelih
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
