Foto: pixabay B_Me

Sve ostale države regiona, Fridom Haus smatra „delimično slobodnim“, piše RSE.

Srbija nije više slobodna

Ono što je novina u najnovijim, upravo objavljenim, podacima jeste da je Srbija prvi put, posle deceniju i po, izgubila epitet slobodne države našavši se u kategoriji „delimično slobodnih“.

„Status Srbije opao je zbog pogoršanja u načinu sprovođenja izbora kao i zbog nastavka pokušaja Vlade i njenih savezničkih medija da kroz zakone ugnjetavaju nezavisne novinare provlačeći ih kroz prljave kampanje“, objašnjava Fridom Haus u svom izveštaju i dodaje:

„Aleksandar Vučić je de facto akumulirao svoju vlast što je u suprotnosti sa ustavnim ovlašćenjima koje ima kao predsednik Srbije.“

Još jedna nepovoljna fusnota Fridom Hausa za Srbiju je i podatak da se našla u prve četiri države sa najvećim padom u jednoj godini. Sa šest bodova manje u 2018. našla se tik iza Nikaragve, Tanzanije i Venecuele. Groz grafički prikaz vidi se takođe i to da je Srbija do 2014. išla uzlaznom linijom, a od 2014. silaznom putanjom.

Milo Đukanović, Aleksandar Vučić i potkopavanje demokratije

U izveštaju o slobodama u svetu tokom prošle godine, FH u negativnom kontekstu spominje još jednog političara iz regiona – predsednika Crne Gore, Mila Đukanovića. Mada je ova država iz 2017. u 2018. godinu ušla sa nepromenjenim statusom „umereno slobodne“, FH Đukanovićeve greške stavlja u ravan sa srpskim predsednikom.

„Na Balkanu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Crne Gore Milo Đukanović nastavili su da konsoliduju državnu vlast oko sebe i svoje klike, potkopavajući, tako, osnovne standarde dobrog rukovođenja i izlazeći iz okvira svojih ustavnih ovlašćenja“, navode u Fridom Hausu.

Freedom House: Sloboda u regionu uglavnom delimična
Freedom House: Sloboda u regionu uglavnom delimična

Korupcija zajednički imenitelj regiona

Osim, na početku pomenute Hrvatske, sve druge države u regionu zadržale su status „umereno slobodnih“. I mada ih u sažetku Izveštaja 2019, FH posebno ne podvlači, Bosni i Hercegovini, Kosovu i Makedoniji na samom sajtu organizacije i dalje se pripisuju već postojeće manjkavosti po pitanju sloboda.

U Bosni i Hercegovini to je korupcija koja, navodi se, ostaje ozbiljan problem. Konstatuje se takođe da je nestabilna budući da Milorad Dodik nastavlja da preispituje Ustavni sud ističući svoju ambiciju ka otcepljenju Republike Srpske.

Kritike na račun korupcije, slobode izražavanja i rada novinara dele i Kosovo i Makedonija. Za Kosovo, pored navedenog, i dalje stoji mišljenje iz prethodnog izveštaja da se izvršna vlast meša u rad pravosuđa.

Svet – demokratija u povlačenju

Globalno, sloboda i demokratija u svetu postepeno ali sigurno opadaju već trinaestu godinu zaredom. Analizom 195 država sveta, FH zaključuje da je 86 država sveta slobodno, 59 ima delimičnu slobodu, dok je 50 uopšte nema.

Poredeći sa izveštajem za 2017. broj slobodnih država je manji a onih iz kategorije „bez slobode“ je u porastu.

Pored Srbije, nazadovanje u promeni statusa tokom 2018. godine, stekle su još četiri države sveta: Nikaragva, Uganda, Zimbabve i, jedna evropska, Mađarska.

Politika premijera Viktora Orbana godinama unazad smanjuje skor Mađarske na listi Fridom Hausa koji je tu državu 2019. godine ubacio, na kraju i konačno, u kategoriju delimično slobodne.

Razlog su, smatraju u FH, konstantni napadi stranke Viktora Orbana, Fides, na državne institucije kao i zloupotreba parlamentarne većine. Ona je, navode, od 2010. do danas, nametnula ograničenja i preuzela kontrolu nad medijima, opozicijom, nevladinim organizacijama, sudovima, religijskim grupama, obrazovnim sistemom, privatnim sektorom i svim drugim sferama društva.

Populizam neprijatelj slobode

Trend porasta populizma i populističkih svetskih lidera pokazao se pogubnim po demokratiju. Pozivanje populističkih lidera, smatraju u FH, na „jedinstvene“ ili „tradicionalne“ nacionalne vrednosti, u demokratijama narušavaju zaštitu prava pojedinaca kao univerzalne vrednosti što, dodaju, u autoritarnim državama može biti alibi za znatno češća kršenja ljudskih prava.

Populizmu nisu odolele ni Sjedinjene Američke Države, navodi Fridom Haus. Iako se SAD nalaze u stabilnoj zoni slobodnih država, sa visokih 86 od maksimalnih 100 bodova, one se danas nalaze, podvlače u FH, znatno ispod drugih dugoutemeljenih demokratskih država, poput Australije, Kanade, Velike Britanije, Nemačke ili Francuske.​

I mada se pad u rejtingu SAD, beleži konstantno od 2009. godine, najveći je bio u poslednje dve godine, odnosno od dolaska Donalda Trampa na mesto predsednika države.

Fridom Haus više puta je u izveštaju naveo da je najjasniji zastoj nastao nakon što je Tramp odbio da se jasno odredi i reši problem mešanja Rusije u izborni proces 2016. godine.

Države bez sloboda

Država u kojima, po mišljenju Fridom Hausa, slobode uopšte nema, na spisku je trenutno 50. Na nivou ukupne svetske populacije od 7,6 milijardi, čak 37 odsto ljudi danas nema slobodu u osnovnim ljudskim pravima.
Tradicionalno u ovoj grupi godinama unazad nalazi se Rusija.

Fridom Haus konstatuje da je predsednik Rusije Vladimir Putin obezbedio sebi u 2018. godini još jedan predsednički mandat, stičući korist taktikom čvrste ruke koja podrazumeva represiju nad medijima i civilnim društvom, zloupotrebu državnih resursa i progon političkih protivnika.

Najgori od najgorih

Analizom stanja, utvrđeno je i da su 24 četiri države, uključujući Kinu, Rusiju, Tursku, Iran i Saudijsku Arabiju, u proteklom periodu targetirale političke disidente u inostranstvu, sprovodeći nad njima različite oblike represije, zahtevajući ekstradiciju, otmice pa čak i ubistva. Najdrastičniji primer imala je Saudijska Arabija, ubistvom novinara Vašington posta, Džamala Kašogija, u Turskoj.

Među nedemokratskim državama najgore od najgorih su Sirija, Južni Sudan, Severna Koreja, Sudan i Somalija.

Povezani tekstovi