Grujica - čovek s velikim srcem 1

Stidljivo sam znala da zakucam na vrata njegove kancelarije i zamolim da objavi neku moju vest „o toj novoj čudnoj tehnologiji, koja će zauvek promeniti svet, a romantičnu faks-mašinu prepustiti zaboravu“.

On bi klimnuo glavom, pa šeretski rekao: „Znači, svet postaje globalno selo… Hm. Dobro, ako ti tako kažeš.“

Ponekad bi se videli u „Lovcu“ – isturenom odeljenju redakcije, gde sam mu jednom prilikom (hrabro) ponudila intervju sa proslavljenim Petrom Kraljem u kojem sam pisala o njegovim novim ulogama i „Dobričinom prstenu“ za životno delo koje je dobio nešto ranije.

I tako… beše to moj prvi tekst objavljen u „Danasu“ – ali ne i poslednji.

No, nije mi namera da pišem o Grujici – Gruji kao uredniku, ni kao poslovnom saradniku koga su kasnije, posle mene, mnogi PR menadžeri i konsultanti „gnjavili i davili“, sve negde do 2006. godine.

Naš slučajni susret u Sarajevu ponajviše govori o Gruji kao velikom čoveku, čoveku s velikim srcem – a takvih danas nema baš mnogo.

Gruja je (uveliko) bio ambasador Republike Srbije u Bosni i Hercegovini, a ja tek udata žena (u 42 godini života) i potpuno luda – trčeći tamo-vamo od ambasade Kraljevine Saudijske Arabije, pa do ambasade Republike Srbije, s namerom da za jedan dan pribavim sve moguće papire za saudi-vizu jer je moj suprug u toj dalekoj zemlji dobio posao.

Dojurim tako do ambasade R. Srbije u Sarajevu.

Uleteh do šaltera, koji beše u prizemlju zgrade, pa tu ostavih gomilu papira koje je neko trebalo da potpiše ili overi.

Sručih se na klupu, znojava i prilično nervozna, kada se malo potom otvoriše jedna vrata, pojavi se Gruja (glavom i bradom), pa reče: „Mislila si da odeš bez pozdrava? Da mi se ne javiš? Hajde gore kod mene, da ti sve ovo potpišem i da nešto popiješ. Vidi kako si bleda!“

„Vaša uvažena ekselencijo, ambasadore… nisam htela da smetam“ – nasmeših se (ne baš u svom najboljem izdanju) dok sam se pela za njim, stepenicama na sprat. Večiti dobričina i veseljak, video je moje ime na papirima koje je potpisivao i zamislite (!) nije poslao službenika ambasade po mene – već je sišao sam, a potom pažljivo slušao sve pojedinosti o mom (novom) braku i bio prilično oduševljen kada mu rekoh da „Danas“ i moj suprug istog dana slave rođendan – 9. juna.

Karma ili Božija Promisao? Ko to zna…

Neka ti je večna slava dragi Grujo. Ostaćeš u divnom sećanju svih nas koji smo te poznavali i sa tobom sarađivali.

Zauvek zahvalna što sam te poznavala.

Autorka je novinar i pisac iz Kanade

close
Grujica - čovek s velikim srcem 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.