Grupa profesora: Nestorović šteti profesiji 1Foto: BETAPHOTO/ MILAN OBRADOVIĆ

„U tom smislu apelujemo i na kolege, da u javnim nastupima prilagode svoje izjave na takav način da, poštujući struku, budu razumljivi građanima i nikako ne unose dodatni nemir ili sumnju u opravdanost medicinskog postupanja komentarišući rezultate istraživanja koja još uvek nisu prihvaćena od strane struke“, između ostalog piše u saopštenju Komore.

Ovim saopštenjem LKS je uspela da izbegne kritike za inertan pristup javnom narušavanju ugleda lekarske struke, a da istovremeno nikome ko nije upućen u aktivnosti unutar Komore ne bude jasno na šta se zapravo reaguje.

Dodatnu mistifikaciju unosi i činjenica da je saopštenje LKS-a nepotpisano, zbog čega se ne zna koji organ ga je doneo. Direktor Komore Milan Dinić, nije u toku jučerašnjeg dana želeo da razjasni tu dilemu.

A činjenica je da je predsednik Komore, još 10. aprila imao ispred sebe dopis grupe profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu u kojem se tvrdi da se javnim nastupima Branimira Nestorovića, člana Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti kovid-19, narušava ugled i nanosi šteta lekarskoj profesiji, kao i zdravstvu u celini.

U dopisu u koji je Danas imao uvid, podnosioci, u cilju daljeg sprečavanja štetnih posledica sličnih medijskih nastupa, predložili su Komori da javno izrazi zabrinutost zbog medijskih istupa profesora Nestorovića i ukažu na to da član LKS-a koji povredi etički kodeks podleže utvrđivanju disciplinske odgovornosti.

Direktor LKS-a Milan Dinić je odgovorio na ovaj dopis 21. aprila, tvrdeći da zbog specifičnosti situacije Etički odbor komore nije u mogućnosti da se sastane, ali da će predstavka biti prosleđena, kako bi bila predmet razmatranja čim to bude moguće. Istog dana, objavljeno je i saopštenje Komore.

Dopis Lekarskoj komori Srbije zajednički su poslali profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu Đorđe Alempijević, Aleksandar N. Nešković, Slobodan Savić i Srđan Milovanović, kao i penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije Eliizabet Paunović. Kako su istakli, Komori su se obratili smatrajući da je lekar dužan da čuva ugled i dostojanstvo profesije i da je njegova etička obaveza da iskaže zabrinutost kada uoči neodgovarajuće ponašanje svojih kolega.

Upravo je takvo, prema njihovom mišljenju, ponašanje specijaliste pulmologije i profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu Branimira Nestorovića.

On je, kako se navodi u dopisu, u svojim medijskim nastupima iznosio niz netačnih podataka iz medicinskog domena. Kao ilustraciju, oni navode gostovanje profesora Nestorovića na televiziji Hepi od 28. februara ove godine kada je izjavio: „Epidemija se proglašava kada ima smrtnosti od 2 odsto na 100.000 obolelih. Nema 100.000 obolelih u svetu… Ne može ni epidemija, kakva crna pandemija!“.

Ovakva tvrdnja, navodi se u dopisu, naprosto nije tačna, već se pojam ‘epidemija’ odnosi na porast, često nagli, broja slučajeva bolesti iznad onoga što se obično očekuje u datoj populaciji u datom području.

U istoj emisiji, Branimir Nestorović je, prema navodima iz dopisa, izneo još jednu neistinu, tvrdeći da do 2000. godine nije bilo nijedne pandemije „Ova tvrdnja takođe nije tačna. Naime, opštoj javnosti je uveliko poznato da je 1918. godine bila pandemija tzv. Španskog gripa koji je odneo, prema procenama, najmanje 20 miliona života. Opštoj javnosti je možda manje poznato da su u prethodnom veku zabeležene još dve pandemije: 1957-1958. godine pandemija Azijskog gripa, a 1968. godine pandemija izazvana virusom influence tipa A iz grupe H3N2. Dakle, činjenice o postojanju prethodnih pandemija, onih pre 2000. godine, moraju biti poznate doktoru medicine, posebno kada u vezi sa tim činjenicama daje informacije medicinskim laicima i istupa u javnosti“, stoji u dopisu.

Autori dopisa naglašavaju da Svetsko medicinsko udruženje ističe da, kada se pojavljuje u medijima, lekar treba da pruži objektivne i na dokazima zasnovane informacije, pošto javnost „olako može prihvatiti neosnovane preporuke koje iznosi lekar, te stoga može razviti nerealna očekivanja“.

Oni poseban naglasak stavljaju na činjenicu da Nestorović ne istupa samo kao lekar, već i kao član Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti kovid-19, što njegov uticaj u javnosti čini još većim. Samim tim, dodaje se, veća je i njegova etička i profesionalna odgovornost za iznete stavove. Ovoga je, kako dodaju, svestan i profesor Nestorović, a kao dokaz prilažu i njegov citat iz emisije „Ćirilica C-19 Specijal“, emitovane na televiziji Hepi 6. aprila:

„Ljudi dolaze da traže pomoć od onoga za koga misle da je stručan. Moju stručnost ne mogu da procenjuju ti ljudi. Moja se stručnost procenjuje na nekim drugim mestima“.

Ipak ta spoznaja, dodaje se u dopisu, ne smeta doktoru Nestoroviću da javnosti prezentuje proizvoljne konstrukcije koje ne sadrže medicinski ispravne činjenice.

„Kada se pojavljuju u medijskom prostoru, lekari treba uvek da imaju na umu da su pre svega lekari i da moraju da podržavaju vrednosti, norme i integritet medicinske struke, da svoje medicinske savete ograniče na oblasti svoje stručnosti i da jasno razlikuju granice medicinskog znanja gde je to potrebno“, stoji u dopisu.

Branimir Nestorović je u toku jučerašnjeg dana bio nedostupan za komentar.

Najsmešniji virus

U dopisu Goranu Bogdanoviću, predsedniku Etičkog odbora Lekarske komore Srbije, grupa profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu je spomenula i javni nastup doktora Branimira Nestorovića na konferenciji za medije u Predsedništvu Srbije 26. februara, koji je privukao najviše medijske pažnje. „Ne mogu da verujem da se narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, uplaši najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva, koji na Fejsbuku postoji. Apelujem na ljude da prestanu da veruju neproverenim informacijama“ između ostalog je tada rekao Nestorović. Kako se ističe u dopisu, ta izjava je data u momentu kada je, iako u Srbiji još nije bilo zvanično registrovanih slučajeva infekcije, u stručnim krugovima, a na osnovu dostupnih informacija, već bilo uveliko poznato da se radi o ozbiljnoj bolesti, uzrokovanoj novim virusom sa velikim epidemijskim potencijalom na globalnom nivou.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.