Foto: Matea Milošević / Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković

Hitler je počeo svoje obraćanje pričom o svom dolasku na vlast, koji se dogodio na isti taj datum, pre šest godina, prenosti list Pravda pre 80 godina.

“Ovo što smo stvorili, nije došlo bez borbe, kao što to možda veruju građani koji ne misle mnogo. Ovaj uspeh došao je posle borbe kroz bezgranični napor volje i snagom hrabrih i fanatično održanih odluka.

Želim da istaknem da je godina 1938. u prvom redu bila godina trijumfa jedne ideje. Videli smo da je ta ideja ujedinila naš narod. Postigla je to nasuprot verovanju ranijih stoleća da se narodi mogu ujediniti samo mačem. Mač nam je potreban samo još kao zaštita spolja. Naša disciplinovana narodna zajednica, vaspitana u duhu poslušnosti, u stanju je da mobiliše i takve snage koje će srećno i korisno da posluže interesima svih naroda.

Nacionalsocijalizam teži ostvarenju istinske narodne zajednice u pravom smislu te reči. Jedini korisni element jedne narodne zajednice jesu idealisti, pozitivni ljudi, ljudi sposobni da veruju. Takvim ljudima možete i morate oprostiti i hiljade slabosti, pod uslovom da imaju jednu jedinu vrlinu, da budu vazda rešeni i voljni da u slučaju potrebe daju i sam život za jedan ideal, za jednu zamisao.

Svuda gde valja donositi odluke, ne odlučuje apstraktno znanje, već odlučuje urođena sposobnost za upravljanje drugima, a u tom smislu u prvom redu odlučuje što veća mera gotovosti na primanje odgovornosti i što veća odlučnsost, što veća hrabrost i istrajnost”.

Hitler je govorio i o preraspodeli dobara u Evropi, pri čemu je istakao da je jedno jasno “ili će se podela bogatstva ovog sveta izvršiti silom, u tom slučaju će takva podela izvršena silom s vremena na vreme iziskivati ispravku, izvršenu takođe silom. Ili će se podela tih bogatstva izvrštii po načelima zdravog razuma, u tom slučaju će ta bogatstva služiti učvršćivanju prava i pravičnosti u svetu, te će samo u tom slučaju biti do kraja zbilja korisna.

On se osvrnuo i na jevrejsko pitanje i rekao da “Evropa ne može da se smiri pre no što se reši jevrejsko pitanje”.

“Smatram da je moguće da u Evropi pre ili kasnije dođe do sporazuma o rešenju jevrejskog pitanja. I to do sporazuma i među nacijama koje se inače tako lako ne sporazumevaju. Najzad će i jevrejstvo morati da se prilagodi stvaralačkom radu kakvom su se prilagodili i drugi narodi. U protivnom će jevrejstvo podleći krizi nezapamćene oštrine”.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Povezani tekstovi