Hitlerov poslednji teritorijalni zahtev u Evropi

Hitlerov govor, prenet u dnevnom listu Vreme, je za ključne tačke imao sporazume koje je Nemačka nudila drugim državama, a koje su one odbijale, proces naoružavanja „kakvo se ne pamti“ i garanciju nepovredivosti teritorija zapadnim narodima.

Hitler je istakao da je Sudetska oblast njegov poslednji teritorijalni zahtev u Evropi, te da je u Benešovoj ruci „da sada odluči šta hoće: mir ili rat!“

„Pred nama se nalazi poslednji problem koji treba da se reši i koji će biti rešen. Radi se o poslednjem teritorijalnom zahtevu koji još imam da postavim u Evropi, a to je ujedno zahtev od koga neću odustati i koji ću, ako Bog da, i ostvariti“, reči su Adolfa Hitlera prenesene u ovom listu.

U međuvremenu, Engleska nastavlja organizovanje odbrane zemlje. U svim većim mestima su na ulicama iskopani rovovi kao zaklon u slučaju bombardovanja iz vazduha.

Preduzete su vanredne mere u Britanskoj ratnoj mornarici u Gibraltaru, te nijedan član moranarice nije smeo da napusti Gibraltar do daljih naređenja.

U Londonu je počelo i regrutovanje dobrovoljaca u kopnenu vojsku da se „pomogne onima koji žele svoje usluge staviti na raspoloženje kopnenoj vojsci“.

U istom broju našla se i poruka Teodora Ruzvelta evropskim zemljama, u kojoj on traži da se spase mir.

„Sto trideset miliona Amerikanaca i ja, iz razloga čovečnosti, upućujemo vam hitni apel da ne kidate pregovore i da tražite rešenje još nerešenih pitanja samo putem miroljubivih, časnih i konstruktivnih sredstava“, deo je njegovog telegrama.

U dnevnoj štampi na današnji datum pre 80 godina našla se i vest da su jugoslovenski plivači u Trstu postavili još tri rekorda. Italijanski plivači izgubili su na domaćoj teritoriji i priznali da su jugoslovenski plivači ne samo bolji od njih, već i jedni od najboljih u Evropi.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Izdanje lista Pravda od 27. septembra 1938. godine nije dostupno u digitalnim arhivama.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.