Foto: V. Stojsavljević

U sklopu regionalne konferencije o trendovima u telekomunikacijama i medijima, večeras je u Metropol Palace hotelu u Beogradu, održan panel pod sloganom „Welcome to TwitterLand: Istine i zablude o „Tviter zajednici“, njenim vođama i njihovim podanicima“, na kojoj su javne ličnosti, popularne na Tviteru, razgovarale o tome da li ima debate na ovoj društvenoj mreži.

Zlatko Crnogorac, izvršni producent ustanove kulture Parobrod, rekao je da se u Srbiji živi na dve društvene mreže. Jedna je, kako je rekao, Instagram, gde lažiramo stvarnost, a druga Tviter, gde lažiramo debatu. 

„Tviter je promenio našu percepciju čitanja. Sve nam je teže da čitamo ozbiljne tekstove  u nedeljnicima jer smo navikli na kratke forme“, istakao je Crnogorac.

Slobodan Georgiev, novnar BIRN-a, naglasio je da je taj panel debata, a da na Tviteru gde ljudi sede kod kuće i kucaju, to nije debata.

„Nisam se ja pojavio na Tviteru zato što sam mislio da to ima puno veze sa poslom i nekako sam sebi naneo i štetu, ali je dobro jer ljudi mogu da te upoznaju. Mislim da sam stekao neku vrstu naklonosti koju ne bih imao da sam objavljivao samo u medijima u kojima radim, jer su oni „na margini“.

Gordana Čomić, poslanica Demokratske stranke, naglasila je da je za debatu bitno da svi koji učestvuju razgovaraju o temi, a da se na Tviteru  razgovara o ljudima, i da to više liči na ogovaranje, pa da samim tim na Tviteru nema prave političke debate.

„Tviter je mala mašina za proizvodnju glasina. Mi nigde ne vodimo debatu, nemamo dijaloga, mi smo kultura monologa. Ne možete da očekujete da se pojavi na Tviteru nešto što inače nemamo u javnosti“, kazala je Čomić.

Ksenija Vučić, novinarka Pinka, rekla je da je na Tviter došla jer je osetila potrebu da iznese svoje stavove i da su svi koji koriste tu društvenu mrežu na neki način „egzibicionisti“.

„Neko ko ne ume da smisli šta hoće da kaže u tih 140 karaktera bolje da se i ne pojavljuje na Tviteru, meni je to značilo da ubrzam svoje moždane vijuge. Pomoglo mi je, takođe, da naučim da anonimni nalozi ne mogu i ne smeju da me iznerviraju“, istakla je Vučić.

Aleksandar Buhanac iz pokreta Levijatan istakao je da on Tviter shvata dosta neozbiljno, jer se, kako je naveo, kod nas ne koristi na pravi način.

On je poručio korisnicima ove mreže da treba da razdvajaju lične naloge ljudi od poslovnih naloga.

„Mi na našim ličnim nalozima možemo da iznosimo lična mišljenja to nema veze sa Levijatanom“, naglasio je Buhanac.

Zašto političari (ne)vole Tviter?

Žaklina Tatalović, novinarka N1 televizije, rekla je da je izazov bio priključiti političare iz vlasti ovoj društvenoj mreži, kako bismo videli kakve stavove oni žele da iskažu.

„Ako ne umete da tvitujete, nemojte da brinete, nećete nikad ni naučiti“, istakla je Tatalović i dodala da „politički tvitovi su uglavnom stereotipni ili ih koriste kako bi vređali svoje političke neistomišljenike“.

Ona je primetila da je Tviter mesto gde svi istresu svoj bes, ugase telefon i nastave dalje.

„Moje mišljenje je da se političari plaše Tvitera. Jer svi komentari i tvitovi ostaju tu i oni se ne mogu izbrisati“, istakla je Tatalović.

Ona je kazala da je tih 140 karaktera sasvim dovoljno ako znate kako da ih iskoristite.

„Političari tvitujte sami, nemojte da dozvolite i da plaćate da neko to radi umesto vas“, poručila je Tatalović.

Povezani tekstovi