Foto: Pixabay / Couleur

Ova akcija je usmerena na informisanje i podizanje svesti u društvu o značajnom problemu koji se tiče bacanja hrane. Procena je da se oko trećina proizvedene hrane na svetu na kraju baci. Hrana se baca u svim fazama proizvodnje i dolaska do potrošača, ali i u samim domaćinstvima.

Prema istraživanju koje je sprovedeno u Novom Sadu prošle godine od strane „Vivify Ideas“, pokazalo se da samo trećina Novosađana ne baca hranu. Najviše se baca hleb, voće i povrće, a najčešći razlog je istek roka trajanja ili prekomerna kupovina. Oni potkrepljuju podatke na nivou Srbije koji ukazuju da kao otpad u domaćinstvima hrana najčešće završi zbog prekomerne kupovine, kao i pogrešnog shvatanja roka trajanja jer oznaka „najbolje upotrebljivo do“ odnosi se na kvalitet proizvoda, a ne na njegovu ispravnost i bezbednost, tako da se može koristiti i kada istekne taj rok.

U navedenom istraživanju u Novom Sadu učestvovala je 281 osoba oba pola i različitih godina starosti, a uključeno je i 30 restorana, trgovinskih lanaca i pekara. Na pitanje koliko hrane bacate ispitanici su u trećini slučaja naveli da ne bacaju hranu (32,7 odsto), da bacaju kao prosečno domaćinstvo (39,5 odsto), i da bacaju više nego što bi trebalo (20,6 odsto), dok ostalih sedam odsto ne obraća pažnju na to koliko hrane baca. Najviše ispitanika baca hleb, zatim voće i povrće, dok najmanji broj ispitanika baca meso. Građana koji bacaju hranu jer se pokvarila ima 45,6 odsto. Građani koji bacaju hranu jer je istekao rok trajanja ima 12,8 odsto i ispitanici koji smatraju da nisu dobro organizovali potrošnju hrane ima 25,6 odsto. Dodatnih 16 odsto ispitanih nije odgovorilo na ovo pitanje ili je navelo da hranu ne baca.

Pametno planiranje kupovine

S obzirom da se većina hrane baci zbog prekomerne kupovine pokazalo se da samo 18 odsto građana redovno nosi spisak za kupovinu. Četvrtina Novosađana nikada ne nosi spisak, dok 58 odsto njih ponekad nosi. Svako od nas može preduprediti količinu otpada – pametnim planiranjem kupovine – kupovinom prema spisku, pravljenjem manjih obroka i zamrzavanjem ostataka hrane. Stav i ponašanje krajnjeg kupca je od presudnog značaja u borbi protiv bacanja hrane.

Povezani tekstovi