Iz inostranstva bi se vratilo 70 odsto studenata po završetku školovanja 1Foto: Beta/Miloš Miškov

Oko 70 odsto srpskih studenata koji studiraju u inostranstvu žele da se vrate u Srbiju po završetku školovanja, izjavio je danas u Beogradu predsednik Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSI) Aleksandar Ljubomirović, uz podatak da se na stranim univerzitetima školuje više od 30.000 studenata iz Srbije.

Studenti žele da se vrate, ali se plaše zbog nedostatka kontakata i iskustva, loše unutrašnje situacije. Vratili bi se ako bi postojali uslovi, rekao je Ljubomirović.

On je naveo podatak da OSI okuplja oko 10.000 studenata, a rezultati ankete u kojoj je učestvovalo 1.000 članova te organizacije pokazuju da 30 odsto ne želi da se vrati u Srbiju, navodeći kao obrazloženje materijalne razloge, frustraciju, nestabilnu situaciju u državi.

Uvek smo tu da bi pomogli, iz političkih ili ličnih razloga. Jednog dana treba da se vratimo i menjamo Srbiju na bolje, izjavio je Ljubomirović posle sastanka članova OSI sa ministrom rada i zapošljavanja Zoranom Đorđevićem. Imamo ljude koji žive u inostranstvu, neki žele da odu, drugi ne žele da se vrate. To je realnost, čiji su uzrok i posledica u devedesetim godinama, rekao je Рorрević, uz konstataciju da mladi napuštaju i mnogo razvijenije zemlje od Srbije. Nije uzrok samo materijalni problem, niti nestabilnost, ocenio je Đorđević.

On je izjavio da je Vlada pokrenula niz aktivnosti radi podsticanja povratka mladih, navodeći kao primer efikasniju nostrifikaciju diploma. Taj postupak je bio dug i nepredvidiv, ali to više neće biti problem, rekao je Đorđević.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

24 reagovanja na “Iz inostranstva bi se vratilo 70 odsto studenata po završetku školovanja”

    • Mozda i ne lazu. Ali nemaju decu pa im fali i svest o odgovornosti za njih i drustvo kod kuce. To drustvo, u medjuvremenu, gleda kako da pobegne.

  1. Ovo je realno. Ovi studenti, za razliku od mnogih koji i dalje žive ovde i gaje iluzije, su shvatili da se na zapadu možda živi uvek pristojno i kada se radi slabije plaćen posao, ali i da su mogućnosti ograničene. Na zapadu traje dugo, čak i generacijama da preskočite u višu socijalnu klasu. Započinjanje vlastitog biznisa je skoro nemoguće zbog enormnih početnih troškova. Ako želite da radite prosečan posao, živite u iznajmljenom pristojnom stanu ceo život, svake godine odete na neki prosečan odmor, onda da, zapad je super. Ako želite sopstveni stan, sopstveni biznis, više slobodnog vremena, da deci ostavite nešto više od burme i fotoalbuma, onda zapad nikako.

    • Neznam o kom zapadu ti pises. Ja zivim u Dansku vec 30 godina i sve ovo o cemu ti pise je netacno. Svako ko ima posao kupuje kucu ili stan, Visi status se stice obrazovanje, a zpocinjanjr vlastitog biznisa je samo nekoliko klikova po tastaturi. Tako da stvarno neznam o kom zapadu ti pises

      • Ok. Ja zivim pola-pola vec 32 godine. Austrija/Nemacka. Bez ozbiljnog kapitala o privatnom biznisu mozete samo da sanjate. Sto se tice klika, da, cak i u Srbiji mozete firmu klikom da otvorite, ali vam za prvi mesec ili prvu godinu nije potrebno toliko novca kao u Austriji ili Nemackoj. Iskreno, sumnjam da ste vi preduzetnik u Danskoj, po pisanju bih rekao da radite neki bolji posao srednje vise klase. Inace bi ste i znali da polovina stanovnista u Austriji, Nemackoj pa tako i 40% u Danskoj ne poseduje svoju nekretninu.

    • Oni koji imaju visoko obrazovanje, na zapadu i te kako dobro mogu da zive i imaju standard koji u Srbiji ne bi imali, tek putovanja…..

    • Javljam se samo da bih dodao informacije onom kome su potrebne. Supruga i ja, hemicari bez mastera, smo u poznim tridesetim i sa malom devojcicom dosli u USA 2007-me. Zivimo u malom univerzitetskom gradicu u NY State, zaposleni na pozicijama Technician V i Research Specialist. Mogli smo da napredujemo bez problema ali je uslov bio da se preselimo u drugi (veliki) grad, pa u drugu drzavu, pa u surov klimat, pa tamo gde su belci ubedljiva manjina… Odlucili smo svaki put, bez oklevanja, da ostanemo i tu smo i sad – u otplacenom stanu, sa cerkom na fakultetu, sa radnim vremenom 8-4:30, sa zdravstvenim, zubnim i „penzionim“ osiguranjem, sa besplatnom skolarinom na drzavnom koledzu (SUNY), sa dvadesetak minuta od posla peske, dakle slobodno vreme do ponoci pa misli o cemu hoces i radi sta hoces, i sa ukupno maximum 700 sati Health and Personal i Vacation odsustva godisnje ili ti propada. Ako sa time ne bismo bili zadovoljni onda bi to znacilo da imamo ozbiljan problem sa licnim identitetom. Zao mi je ako ste vi imali drugacija isustva. Mislim da ne treba ni idealizovati ni strasiti ljude ako su u situaciji da donose sudbonosne licne odluke. Narocito ako imaju malu decu. Studenti su studenti – imaju luksuz da za sad misle samo na sebe pa su se uzeleli mame, tate i prijatelja. Dete sve menja za tren. Good luck.

    • Ivane, na zalost pricas napament. Dobijanje VAT broja na zapadu je toliko lako da ne moras ni do jedne institucije da odes vec se registujes za delatnost koju zelis online.
      Recimo da si vodoinstalater, i da radis kao vodoinstalater, i da za to imas dozvolu, u svoje slobodno vreme mozes da radis kao vodoinstalater sa sopstvenim vozilom i VAT brojem. Niko te speciti nece dokle god placas porez.
      Ako od vodoinstlatera zelis da postanes freelance programer i preskocis „klasu“, ni tu te niko nece sprecavati dokle god placas porez na ostvarenu zaradu ( isto kao u srbiji do odredjene godisnje zarade ne placas nista posle toga placas ). 45% Nemaca za primer zivi u iznajmljenom stanu, jer je to u vecini slucajeva jeftnijie nego podici kredit za stan. Mracis bez ikakvog iskustva i rada na zapadu da bi pricao o tome.

      • Posle 32 godine iskustva i neprekidnih putovanja itekako umem da prepoznam kada neko pise na temelju informacija koje je, valjda, pokupio po internetu. VAT broj, iliti PIB, mozete i u Srbiji maltene za dan da izvadite. Problem je pocetni kapital za pokretanje biznisa, posto vam niko ne daje ni prostor ni opremu zabadava, a kamoli da vam oprasta doprinose ili poreze. To sto vi pricate su zanati za koje najcesce ide pausal, a ne firma (d.o.o., GMBH, itd.) za koju vam treba ogroman kapital. Bez firme nema ni uvoza/izvoza, proizvodnje ili nekih usluznih delatnosti. Dozvole, dragi Nikola, su posebna prica. Dobiti dozvolu iliti licencu za odredjene delatnosti je pravo umece, da ne kazem nemoguce. Evo, hocete da budete turisticki vodic u Austriji? Nema problema, izvadite „VAT“ preko interneta i odslusajte 3 godine specijalne skole za 30.000 Eura pa polazite za licencu. Ne pricajte o stvarima o kojima ocigledno ne znate mnogo.

        • Na prvom mestu, itekako znam o cemu govorim.
          Na drugom mestu ko bi Vam oprastao poreze, to jednostvano morate da placate.
          Mozete da imate i firmu iz svog stana, tako vecina pocinje i uopste Vam ne treba kapital jer mozete Kickstarterom da ga sakupite ili kao startup od drzave ako Vam projekat valja. Nije tacno da bez firme nema uvoza ni izvoza, mozete to da radite i sami.
          Ne izvozite oruzije niti avionske delove, vec pokrecete startup biznis.
          Dobiti dozvolu za delatnost kojom zelite da se bavite zahteva na prvom mestu obrazovanje i kvalifikaciju a ne lepe zelje.
          Nije tacno da je to nemoguce dobiti vec je potrebno znati sta i od koga trazite.
          Licenca od 30.000 je nista ako Vi pravite posao koji ce je isplatiti za 2 meseca a licenca Vam ostaje.
          Svedska, Danska, Nemacka, Francuska, Engleska pa i Austrija su raj za startup, informisite se pa pricajte.
          Svi inace koji nesto suprotno od Vas znaju i misle lazu po Vama, te proverite koliko ste Vi u pravu.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.