Foto Sharon McCutcheon

Svi znamo da dnevne novine nisu primarno namenjene deci, ali to ne znači da ne treba da dižu svest javnosti o okolnostima u kojima deca žive i o uzrocima brojnih problema sa koji se suočavaju. Pojedini novinari i urednici tvrde da je seznacionalizam jedan od načina da se skrene pažnja javnosti. Međutim, takva vrsta izveštavanja možda može jedan konkretan slučaj da učini vidljivijim, ali da biste zaista inicirali neke pozitivne promene, neophodno je da se analizira kontekst, da se ustanovi zašto ti problemi postoje, koji su uzroci konkretnog problema, recimo nasilja nad decom ili siromaštva. Zato je neophodno stalno debatovati i razgo­varati i sa novinarima i sa urednicima, jer oni i dalje nemaju dovoljno znanja o tome kako kroz svoj rad mogu da pomognu deci.

Zašto je više etičkih prekršaja u štampanim medijima

Nalazi istraživanja koje je UNICEF proteklih godina sprovodio sa Udruženjem novinara Srbije i sa regulatornim telom, poka­zali su da je mnogo više prekršaja Kodeksa novinara Srbije u štampanim medijima, kao posledica činjenice da su etički kodeksi samoregulativna akta, a ne zakonska regulativa, što znači da ne podrazumevaju izričite sankcije, krivične prijave i plaćanje kazni, kao što je slučaj sa elektronskim medijima. Istraživanje „Medijska slika dece u Srbiji 2018.“ koje je sproveo Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM) je to i potvrdilo.

Najbolji interes deteta

Moramo da imamo decu u medijima, ona moraju da budu vidljiva. Ali novinari i urednici uvek treba da imaju u vidu ono što se naziva „najbolji interes deteta“, jedan od četiri prin­cipa Konvencija o pravima deteta, koji se odnosi i na same medije, izveštavanje o deci i zaštitu privatnosti. Ovaj princip mediji treba da poštuju svaki put kada izveštavaju o deci. Da se zapitaju da li je u redu da objave ime deteta, njegovu fotografiju ili adresu na kojoj stanuje. Da se zapitaju kako će takva informacija da se odrazi na samo dete, i da li je to u najboljem interesu deteta. Važno je da se svakoj priči pristupi posebno, jer nije dovoljno da roditelji daju svoj pristanak da se o njihovom detetu izveštava. Postoji veliki broj različitih pravila, postoje kodeksi i zakoni, ali je veoma bitno da mediji shvate da je svaki pojedinačni slučaj specifičan, i da ga tako treba i tretirati.

Nove tehnologije i stalna edukacija

Važno je da se među novinarima i medijskim profesionalcima jača svest o tome da su se neki konteksti promenili, pojavile su se i nove tehnologije, što dovodi i do pojave novih vrsta rizika po decu i zahteva i drugačije načine izveštavanja. Zato je veoma važna stalna debata i edukacija, posebno mladih novinara. Važno je i da studenti novinarstva, budući novi­nari, takođe imaju obuku za izveštavanje o deci pre nego što dođu u redakcije, da kursevi o dečijim pravima budu sastavni deo njihovog obrazovanja na fakultetima i školama novinarstva.

UNICEF-ove smernice za izveštavanje o deci:

1. Ne stigmatizujte dodatno dete – izbegavajte kategoriza­ciju ili opise koji dete izlažu negativnim represalijama, uključujući nove fizičke ili psihološke povrede, zlostavljanje tokom čitavog života, diskriminaciju ili odbacivanje od strane lokalne zajednice.

2. Priču ili sliku deteta uvek smestite u precizan kontekst.

3. Uvek promenite ime i vizuelno prikrijte identitet deteta koje je:

  • žrtva seksualnog zlostavljanja ili iskorišćavanja,
  • vinovnik fizičkog ili seksualnog zlostavljanja,
  • HIV pozitivno ili je obolelo od side, osim kada dete, roditelj ili staratelj daju svoju punu saglasnost,
  • optuženo ili osuđeno zbog učinjenog krivičnog dela dete-vojnik ili bivše dete-vojnik koje drži u ruci neko oružje.

4. U određenim situacijama, kada postoji rizik ili potenci­jalni rizik da će se detetu nauditi ili da dete može postati predmet odmazde, promenite ime i vizuelno prikrijte identitet deteta koje je:

  • bivše dete-vojnik koje ne nosi oružje, ali je implikacija da bi moglo da ga ima,
  • podnosilac zahteva za dobijanje azila, izbeglica ili in­terno raseljeno lice.

5. U nekim slučajevima objavljivanje identiteta dece – imena i/ili prepoznatljive slike – može biti u najboljem interesu deteta. Međutim, i kada se objavljuje identitet deteta, to dete mora biti zaštićeno od povređivanja i mora dobiti podršku u slučaju bilo kakve stigmatizacije ili osvete.

Neki primeri posebnih slučajeva:

  • kada dete inicira kontakt sa novinarom u želji da isko­risti svoje pravo na slobodu izražavanja i pravo da se čuje i njegovo mišljenje;
  • kada je dete angažovano i učestvuje u programima koji imaju društvenu podršku i želi da bude identifiko­vano kao takvo;
  • ckada dete učestvuje u nekom psihosocijalnom progra­mu, pa je navođenje imena i identiteta deteta poželjno za njegov zdrav razvoj.

6- Proverite tačnost onoga što dete kaže, bilo preko druge dece ili odraslih, a poželjno je i jedno i drugo.

7. Kada niste sigurni da li je dete u riziku, izveštavajte o opštem položaju dece, a ne o pojedinačnom detetu, bez obzira na to koliko je priča interesantna za medije (Izvor: Mediji i prava deteta, UNICEF, 2005. godina).

Autorka je savetnca za medije, UNICEF u Srbiji

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu i ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.