U intervjuu za Jutarnji list, Josipović je rekao da se u Vukovaru mogu ostvariti oba interesa – i pravo srpske zajednice na svoj jezik i pismo, i opravdano uvažavanje ratnih trauma.

„Mislim da je nedostajalo razgovora koji bi uključivao zainteresovane građane i udruženja u postupak primene zakona“, ukazao je Josipović. Na pitanje kako rešiti situaciju u Vukovaru koja je eskalirala posle postavljanja dvojezičnih natpisa na latiničnom i ćiriličnom pismu na zgradama javnih ustanova, on je podsetio da je pre nekoliko meseci, kada je ta tema takođe bila vruća, razgovarao s predstavnicima Štaba za odbranu hrvatskog Vukovara, koji se protivi dvojezičnim tablama, i predstavnicima srpske zajednice.

„Činilo mi se da je moguć dogovor o načinu i dinamici sprovođenja zakona, kao i mestima gde bi se ćirilični natpisi postavili. Istina, ima ljudi koji nisu za dogovor, ali takvi su manjina. Najbolje bi bilo da su prvu tablu zajedno postavili predstavnici vlasti, branitelji i predstavnici srpske zajednice“, ocenio je Josipović. On je rekao da „naravno da postoje oni koji bi situaciju iskoristili za dnevno-političke svrhe“, ali da ne misli da je „sada to dominantna ambicija onih koji su nezadovoljni ćiriličnim tablama“.

Predsednik Hrvatske je podsetio da su sve stranke u nekoj fazi odlučivanja bile za uvođenje dvojezičnosti i da sada zajedno s drugim institucijama moraju da pokažu da im je dobrobit zemlje ispred mogućih dnevno-političkih poena. Pošto su u Vukovaru prošlog ponedeljka osvanule dvojezične table na pojedinim javnim ustanovama, održan je protest tokom kojeg su demonstranti skinuli ili razbili tri postavljene dvojezične table. Tada su u koškanju s policijom, koja nije primenila silu, lakše povređena četiri policajca. U međuvremenu su table ponovo postavljene, ali demonstranti više nisu pokušavali da ih skinu.

EU neće da se meša

Evropska unija nema nameru da se meša u spor oko ćiriličnih tabli u Vukovaru, rekao je portparol direktorata EU za obrazovanje, kulturu i multijezičnost Denis Abot, preneo je RTS. Abot je podsetio da je poštovanje kulturne raznovrsnosti i prava manjina ugrađeno u temeljne dokumente EU, ali da jurisdikciju u tim stvarima imaju zemlje članice. Abot je uporedio situaciju u Vukovaru sa jezičkim sporom Flamanaca i Valonaca, koji opterećuje Belgiju.

Kako je rekao, kada se doselio u Belgiju bio je zbunjen što se nazivi nekih gradova na flamanskom i francuskom razlikuju, a na putokazima u zavisnosti od regije najčešće stoji samo jedna verzija. „Ne bi valjalo da se EU upliće u sporove oko saobraćajnih znakova u Belgiji, pa se nećemo mešati ni u slične sporove u Hrvatskoj“, zaključio je Abot.