Kako je Adolf Hitler proslavio svoj 51. rođendan?

List Vreme, na današnji dan pre osamdeset godina pisao je o tome kako je na berlinskim ulicama izgledala proslava 51. rođendana Adolfa Hitlera.

Nemačka prestonica iskićena je zastavama, dok su ulice od ranog jutra ispunjene mnoštvom ljudi. Stanovnici iz svih delova zemlje okupili su se da pozdrave vođu Rajha.

Na hiljade ljudi neprekidno je klicalo, uz  pevanje nemačkih nacionalnih pesama.

Oduševljenje je dostiglo svoj vrhunac u času kada se Vođa pojavio na balkonu zgrade kancelarstva.

Oduševljenje nije jenjavalo, a učestalo su se čuli uzvici: „Vođo, mi ti čestitamo!“

Hitler je otpozdravljao masi i dugo se zadržao na balkonu posmatrajući razdragani narod koji je produžio sa klicanjem i pevanjem pesama.

Vođa Rajha i državni kancelar, Adolf Hitler, proslavio je svoj 51. rođendan u užem krugu političkih i vojnih saradnika.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke

Jugoslovenski predratni list Pravda, pisao je o tome kako bi svet izgledao da postoji mogućnost produžetka života.

Moderna nauka bori se da čoveku omogući produžetak života, što je moguće više. Međutim, pitanje je da li bi ovaj uspeh nauke, na prvi pogled toliko grandiozan u stvari, bio zaistan srećan za čovečanstvo, naročito za mlađe generacije koje dolaze.

Kada bi svi ljudi doživeli stotu godinu, čovečanstvo bi za kratko vreme zapalo u strahovitu bedu.

Prema nekim statističkim podacima, u nekim državama bi za 25 godina broj stogodišnjaka porastao i do 18.000.000, a kroz 50 godina i na broj od 24.000.000.

Ovaj broj izuzetnog starog stanovništva predstavljao bi ogroman problem za ekonomiju jedne zemlje, jer bi postojao veliki broj onih koji ne privređuje na bilo koji način.

Prema opštem porastu stanovništva, bilo bi svega 18.000.000 stanovnika koji rade i od kojih živi celokupna nacija.

Selo, gde se broj radnih ruku ne bi povećao, predstavljalo bi veliki problem jer bi se broj onih koje treba hraniti povećao  nekoliko puta. Stanovi i kuće u kojima žive porodice znatno bi postali tesni usled povećavanja broja članova.

Država, privatna preduzeća i osiguravajuća društva propali bi za kratko vreme, jer bi se broj penzija koje isplaćuju povećao za nekoliko puta.

Oko staraca bio bi uposlen veliki broj ljudi, tako da bi znatan deo radne snage bio uposlen na toj strani.

Uprkos tome, priroda ipak zna šta radi i čini se da je njen cilj da održi prirodan balans.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.