Kako je izgledao poslednji boem u Skadarliji? 1Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Kako je izgledao poslednji boem u Skadarliji? 2Naslovnica Pravde, uobičajeno za ovaj tadašnji list, prenosila je svetske vesti. Vesti iz Čehoslovačke o opštinskim izborima tih dana bile su prve od svetskih novosti. Kratka vest u kojoj se najavljuje da će Slovačka  podneti parlamentu zakonski nacrt o autonomiji kao i vest da Čehoslovačka izrađuje manjinski status govori o zainteresovanosti jugoslovenske javnosti za dešavanja na svetskoj političkoj sceni u predratnom periodu.

 

Novine Pravda izvestile su građane i o ishodu suđenja o nasilju nad ženama. Tema koja je aktuelna i u 21. veku, te se ovim tekstom može se napraviti paralela i sagledati jačina kazni od tad do sad, jer je za ubistvo koje je muž počinio nad nevenčanom ženom, te daleke 1938. godine, kažnjen kaznom zatvora od tri godine.

U delu Nauka i život u Pravdi je objavljen tekst koji je Jugoslovene uputio o mogućnosti nastanka zaraznih bolesti, njihovog prenosa i kako bi od njih mogla nastati epidemija dok je Vreme fotovešću prenelo vest o jakom nevremenu koje je pogodilo Beograd dva dana ranije te 1938. godine.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Kako je izgledao poslednji boem u Skadarliji? 3Ubistvo čuvenog hajduka kao i ranjavanje njegovog druga Pavla Dokića, koji je uprkos rani uspeo da pobegne, bila je centralna vest tog dana pripremljena za čitaoca dnevnih novina Vreme. U izveštaju pod naslovom “Čuveni hajduk ubijen u Homolju” navodi se da je Jorgovan, koji je imao „više zločina na duši“, ubijen iz zasede i to prilikom primanja novca od ucene.

Vreme donosi internacionalnu vest, i to o hrabroj Jugoslovenki Jeleni Babić u Latinskoj Americi. Pod naslovom “Usred Argentine jedna hrabra Jugoslovenka vodila borbu sa otmičarima i razbojnicima” prenosi se vest da je umetnica Jelena Babić pomogla u hapšenju poznatog kriminalca Rub Karera. Tekst čitaoce uvodi u priču zanimljivim opažanjem novinara “U Argentini, zemlji gde svi govore o gangsterima, bandiitima, osveti i krvi, živi danas jedna naša žena gđa Jelena Babić. Ona je vlasnica jednog velikog ateljea i širi među Argentincima jugoslovensku kulturu.”

Kako je izgledao poslednji boem u Skadarliji? 4Reportaža o poslednjem boemu Skadarlije, o kojoj najava stoji i na naslovnici, ispunila je celu unutrašnju stranicu Vremena. U tekstu se navodi da je posle poslednjeg rata došlo do smanjenja broja pravih beogradskih boema. Nakon odlaska Tina Ujevića, kao i svedočenja gostiju iz Skadarlije da konobari iz ove boemske četvrti boeme teraju iz kafana i nazivaju ih besparićima, navodi se da je pronađen poslednji boem.

I taj boem opisuje se kao jedan neobičan čovek, odaziva se na poeta, svoje pesme recituje u zanosu ali još uvek niko ne želi da ih izda. Novac za gošćenje u Skadarliji zarađuje uz recitovanje, jer poeta posle recitacije zna da vikne “Skupite nešto za bedu i veličinu pesničkog poziva!”

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

close
Kako je izgledao poslednji boem u Skadarliji? 5

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.