Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"Pronalazač fotografije bio je Nisefor Nieps, skromni francuski genije i učesnik revolucije.
On zapravo nije bio stručnjak, bio je vojnik za vreme revolucije, piše list Pravda na današnji dan 1939. godine.
Nakon svega toga Nieps se smirio, oženio i naselio u Šalonu. Nakon nekoliko godina počelo se govoriti o njegovoj laboratotriji i radovima koji treba da proslave Francusku.
Njegov brat i on pokušavali su sa raznim radovima. Njihovi eksperimenti imali su relativan uspeh.
Nieps je danima studirao hemiju i fiziku, pravio eksperimente i zatvarao se u svoju laboratoriju.
Jedan prijatelj mu je ispirčao da je u Nemačkoj neki naučnik pronašao način kako se litografijom mogu umožavati slike. Ta ideja mu se jako svidela.
Odlučio je da proba da pronađe postupak kojim bi se slike mogle zadržavati na metalu ili hartiji bez upotrebe olovke ili mastila. Njegov brat je smatrao ovu ideju neizvodljivom i rekao da neće sudelovati u radovima.
Nisefor je ostao sam, radio je dan i noć. Služio se primitivnom mračnom komorom, kutijom na kojoj je probušio rupu na jednom zidu.
Pronalazak mu je zadao mnogo muka, slika nije htela da ostane na ploči. Menjao je hemijske elemente i spojeve, ali slike su bile bez oštrine i nekoliko dana posle snimanja nestajale su.
Kada je zamenio ploču od cinka staklenom pločom, pronašao je fotografiju. Međutim mračna komora nije bila dovoljno osetljiva za svetlost. Nisefor je pisao svom stricu da u Parizu, kod braće Ševalje poruči optičku mračnu komoru po naročitom nacrtu.
Braća Ševalje bila su oduševljena njegovim izumom. U to vreme u Parizu je bio popularan Žak Deger, elegantan slikar. On je izmislio “pokretne slike”, koje su se mnogo svidele publici.
Oni su pokazali radove Dageru. Njemu se to učinilo kao ogromno otkriće i on je pisao Niepsu da ga primi, ali ovaj nije pristao.
Kasnije je Nieps želeo da se nađe sa njim i Dagerov način života ostavio je veliki utisak na ostarelog naučnika. Dager je predložio da osnuju zajedničko preduzeće za iskorišćavanje pronalaska.
Nieps je pristao i tako je osnovano prvo društvo za eksploataciju fotografije.
Međutim Niseforu nije bilo suđeno da doživi trijumf svoje ideje. Umro je nepoznat i siromašan 1833. godine.
Dager je prikupio sve zasluge za pronalazak. Niepsovo ime ostalo je gotovo zaboravljeno. Samo braća Ševalje znala su ko je pravi pronalazač fotografije.
Jednog dana saopštili su to Akademiji. Nakon toga, pokojni Nieps doživeo je rehabilitaciju i ušao je u anale velikih sinova Francuske.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Vreme istog dana piše o bračnom paru koji se obogatio venčanjima.
Pavle Lupski ostao je bez posla pre dve godine. U beznađu smislio je plan za bogaćenje, koji je saopštio svojoj ženi.
Oni su napisali sto pisama ove sadržine:
“Dugo sam se kolebao da li da vam se obratim, ali pošto nemam drugog izbora moram vam reći: siroče sam i želim da se oženim siročetom, ali mi za venčanje nemamo para. Molim vas da nam pomognete da stvorimo porodicu”.
Sto bogatih ličnosti primilo je ova pisma, a nazad su stigla 43 odgovora sa ukupno 80.000 dinara.
Oni su zatim organizovali venčanje na nekom udaljenom mestu i pozvali dobrotvore. Naravno, niko nije došao, ali su oni objavili u novnama o svom venčanju i poslali isčke svakome od dobrotvora.
Posao je bio odličan, i oni su ovu prevaru ponovili više puta na različitim lokacijama.
Prilikom jednog venčanja imali su jednog gosta, Jeržu Ljeha. Nakon nekoliko venčanja pri slanju pisama, oni su napravili grešku i njemu su ponovo uputili pismo.
On je došao na venčanje u pratnji komesara policije i oboje su uhapšeni za prevaru. To je trebalo da im bude 23. venčanje.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
