Kako je otkriveno vino?

Sa naslovne strane lista Vreme saznajemo da je na osnovu rešenja konferencija velikih sila u Minhenu i na osnovu odluke arbitražnog suda u Beču, Čehoslovačka smanjena na trećinu po broju stanovnika i po broju kvadratnih kilometara.

S druge strane, iz Londona stiže vest o novom pronalasku engleskih inženjera, “zidu smrti”. Posle “zrakova smrti”, inženjeri su sada osmislili i zid kroz koji neće moći da se probije nijedna armija na bojnom polju. “Sinoć” je ministru za koordinaciju službi narodne odbrane podnet iscrpan opis ovog otkrića, dok se same pojedinosti ovog pronalaska za javnost drže u najvećoj tajnosti.

U jednoj sibirskoj koloniji preminula je “ovih dana” stara Katarina Alkov, koja je velikog kneza Nikolu Konstantinovića navela da postane nihilista.

Oni su se upoznali kad je Konstantinović poslat u Taškent da popravi svoj lakomisleni život. Tu se upoznao sa Alkovom, koja je radila u lokalnoj pošti kao ćerka upravnika pošte.

Posle izvesnog vremena, Katarina mu je saopštila da je ona šef nihilističke grupe u Taškentu. Kada ga je uvukla u “logor nihilista”, car je poslao jednog ličnog agenta u Taškent, da uredi stvar. Istraga je utvrdila da je knez zaista postao nihilista.

Kada su ga pozvali da napusti Alkovu i Taškent, knez je odbio. U interesu dinastije Romanov skandal je zataškan. Tada je doneto rešenje, u saglasju sa velikim knezom: on je, sa Katarinom, izgnan u jednu sibirsku koloniju, uz obavezu da neće održavati veze sa nihilistima.

Oni su živeli sasvim povučeno, a kad je izbila ruska revolucija veliki knez više nije bio živ, a Katarina je bila seda starica. Njoj su predlagali da se vrati u Rusiju, ali ona je odbila, jer je želela da živi tamo gde je doživela svoju veliku ljubav. Tu je “sada” i preminula.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Kako saznajemo iz lista Pravda, sutra će se održati veliko slavlje povodom 20 godina od oslobođenja Beograda. Prve izvidnice srspke vojske su 1. novembra 1918. godine, goneći neprijatelje, stigle u Beograd i ponovo ga zauzele posle tri godine.

“Ovo je istorijski dan, dan kada su sva srca, dotle potlačenog naroda, počela slobodno da kucaju, dan kada su se svi građani prestonice osetili kao jedan čovek i kada su pohrlili na ulice da suzama radosnicama dočekaju legendarne junake koji im donosi slobodu”, rekao je predsednik beogradske opštine Vlada Ilić, uoči sutrašnjeg slavlja.

U pariskim modnim salonima pojavila se nova “revolucionarna” oprema za obrve. “Sada” se pored malog aparata za brijanje obrva, četkice za trepavice i razne tečnosti, koje oku daju sjaj, može naći i “zlatna prašina”, koja se po najnovijoj modi sipa na obrve.

Stručnjaci tvrde da će ta zlatna prašina izazvati zapaljenje očiju, ali moderne dame se ne osvrću na to i već su počele da upotrebljavaju taj novi preparat.

Kako prenosi dopisnik lista, po jednoj persijskoj priči uticaj vina prva je otkrila jedna od mnogobrojnih žena persijskog šaha Jemšeda, osnivača Persepolisa.

Prema ovoj legendi, jednog jesenjeg dana šah je poželeo da jede rashlađeno grožđe. Međutim, kako je jedan deo tog grožđa ostao u sudovima, ono je počelo da previre i svi su smatrali da je u grožđe ušao zli duh, koji hoće da otruje kralja Jemšeda.

Jedna od kraljevih žena, želeći da spase muža od “sigurne smrti”, uzela je jedan od zlatnih sudova i popila svu tečnost iz njega. Ali, umesto da umre, ona je postala veoma raspoložena i počela je da igra. Nakon što je pozvala i ostale žene da se napiju tom neobičnom tečnošću, ceo carski harem je postao pijan.

Od tada je poznato šta je vino.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.