Posle godinu i po dana borbe, dve v.d. direktorke, tri konkursa i sedam protesta nastavnika i roditelja, nastavnica srpskog jezika Dragana Dejanović Kovačević izabrana je za direktorku OŠ „Ivo Andrić“, što je od početka bio predlog kolektiva.
Time se ova osmoletka svrstala u red malobrojnih škola koje su uspele da se odbrane od upliva politike u izbor direktora.
A pritisci su od starta bili veliki, svedoče zaposleni, koji su uvereni da je njihovo jedinstvo i hrabrost da se suprotstave partijski nametnutim rukovodiocima škole dovela do ovakvog ishoda.
– U našoj borbi je učestvovalo 100 zaposlenih i skoro 2.000 roditelja i tokom prethodnih godinu dana i dva meseca tu borbu smo, pre svega, zasnivali na jedinstvu. Ako je neko negde rekao „ovi ljudi treba da dobiju svog direktora“ hvala mu na tome, ali smo se mi trudili da naša borba ima smisao, jačinu i odjek i da u njoj budemo istrajni – kaže za Danas Sandra Radovanović, predsednica sindikata u OŠ „Ivo Andrić“.
Pre nego što je njeno ime dospelo u medije, Dragana Dejanović Kovačević je široj javnosti postala poznata kao jedna od nastavnika koji su tokom vanrednog stanja prošle školske godine snimali TV časove.
Desetak nastavnika iz „Andrića“ se u startu odazvalo pozivu Ministarstva da učestvuje u ovom poduhvatu, među kojima je i nastavnik biologije Dejan Bošković.
O kvalitetu njegovih TV časova svedoče i dve nagrade koje je u međuvremenu dobio, ali je Bošković razmišljao da digne ruke od prosvetarskog posla, revoltiran upravo dešavanjima prilikom izbora direktora.
– Sada već mogu da priznam da nisam samo razmišljao već sam i aktivno tražio posao, doduše ne u struci, već u trgovini. „Pripremao sam teren“ kod meni najbližih ljudi da to nameravam i nisu bili oduševljeni. Međutim, shvatili su da bih bio nesrećan ako bismo dobili nametnutu direktorku, a to i nije dobra pozicija za rad sa decom. Razočarala me je nepravda. Naša škola je uradila mnogo projekata, svake godine smo osvajali nekoliko stotina nagrada, inostrane delegacije su nas posećivale i hvalile. Samo iz naše škole je deset nastavnika radilo TV časove u onom prvom talasu. Sama ta činjenica nešto govori. I na kraju smo kažnjeni jer smo dobili v.d. direktorke kakve ne zaslužujemo. Većina kolektiva ima sadržajnije biografije u odnosu na biografije tih žena – ističe Bošković za Danas.
On se slaže da je jedinstvo nastavnika i roditelja đaka ove škole uticalo da novi ministar prosvete na kraju imenuje kandidatkinju iz kolektiva za direktorku, iako je njegov prethodnik to odbio u dva navrata.
– Ne znam koliko je neskromno da kažem da je ovakvom ishodu doprinela i naša hrabrost i rešenost da pokažemo da smo ozbiljni. Mi smo imali šaljive performanse, ali je naša namera da istrajemo bila ozbiljna. Podrška roditelja je bila neverovatna i pokazalo se da ti ljudi imaju poverenja u nastavnike svoje dece. I to govori da smo uradili dobar posao. Definitivno je značila i podrška mnogih medija, koji su prepoznali naše muke i želju da se izborimo za kvalitet. Jer ovo jeste pobeda kvaliteta – smatra Bošković.
Vlast do danas nije javnosti objasnila zašto je Dragana Dejanović Kovačević bila više od godini dana nepodobna da dođe na čelo „Andrića“, kao ni šta je pozadina navodnog sukoba na relaciji škola-opština, o čemu je govorio bivši ministar prosvete.
Tako su na nivou spekulacija ostale priče da je škola bila žrtva unutarstranačkih prepucavanja naprednjaka, u kojima su pojedinci odmeravali snage upravo na izboru direktora ove uspešne osmoletke.
Da će „Andrićevci“ uspeti da se izbore sa politikom malo ko je verovao.
Iako je bilo predloga roditelja da se uđe u štrajk, pa čak i da se deca povuku sa nastave, nastavnici su ostali dosledni u stavu da đake ne treba uplitati.
Brojne proteste Savet roditelja je organizovao u popodnevnim satima, do opštine se šetalo u vreme kada ona nije radila, a performansi koje su nastavnici osmišljavali su više ličili na priredbe na kojima su se oni dobro zabavljali, nego na ozbiljan bunt.
Sandra Radovanović objašnjava da im okolnosti nisu išle na ruku jer su nastavnici starijih razreda imali nastavu do 17 sati, pa nije bilo svrhe da se protest organizuje, a da odziv ne bude veliki.
Dodaje da su se uvek trudili da deca ne budu oštećena strana, jer su odrasli ti koji treba da rešavaju problem.
Kaže i da im nije bilo važno da zateknu nekoga u opštinskim kancelarijama jer su znali da će lokalna vlast čuti njihove poruke.
Vera u sindikat
Naši sagovornici ukazuju i da su imali podršku Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, čiji je škola član, posebno kolega iz Čačka i Gornjeg Milanovca. A da vera u zajedništvo i sindikalnu organizovanost nije opala svedoči i to što je nakon poslednjih dešavanja porastao broj nastavnika iz „Andrića“ koji su se učlanili u školski sindikat.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
