Foto: Podunavlje

Javna prezentacija urbanističkog projekta za izgradnju hladnjače za čuvanje voća i povrća, čiji je investitor Okružni zatvor u Smederevu, organizovana prethodnih dana, bila je povod da se poseti ekonomija ove ustanove.

Zatvorska ekonomija u Smederevu je ogledno poljoprivredno dobro, jedinstveno u Srbiji. Upravnik zatvora Goran Pavlović, diplomirani je poljoprivredni inženjer, pa ne čudi da je on taj čija je ideja, ali i realizacija, kako da se maksimalno iskoriste postojeći kapaciteti, prvenstveno u cilju kvalitetne ishrane lica lišenih slobode, a viškovi upotrebe za poboljšanje njihovog života u zatvoru.

Za novi objekat, u okviru  kojeg je hladnjača od oko 100 kvadrata, uz tri komore sa prostorijom za destileriju i laboratorijom, opremljen svim onim što podrazumeva najnoviji HASSAP, privodi se kraju postupak dobijanja dozvole za gradnju. Procenjena vrednost izgradnje hladnjače je oko sedam miliona dinara, a biće korišćena, najviše, za voće i povrće. Oko 100 tona voća je projektovana proizvodnja ekonomije, do maja jabuka, a u maju jagoda, kako bi kapaciteti hladnjače bili optimalno popunjeni tokom čitave godine.

– Sve viškove prodajemo veleprodajama po najpovo-ljnijim cenama u tom trenu-tku. Kada je u pitanju jagoda, što je nešto novo na ekonomiji, pripremili smo zemljište, foliju, ispitivali hemijski sastav i ostalo, za sadnju 27.200 „živića“ jagode. Vrednost je milion i dvesta hiljada dinara. Očekujemo rod sa 70 ari, u prvoj godini, od 15-tak tona jagoda. Jabuku imamo na površini od 110 ari, uz navodnjavanje „kap po kap“, sa protivgradnom mrežom, adekvatnom prihranom i rezidbom po italijanskoj metodi koju sprovode specijalno obučeni ljudi iz Bele Crkve – objašnjava Pavlović.

Kukuruz i ostale kulture i proizvode prodaju na berzi, po ceni koja važi tog dana. Kukuruz je trenutno u silosu, a na ruku im ide činjenica da cena permanentno raste, pa će ga prodati kada dođe trenutak da isplate izvođače radova na izgradnji hladnjače.

– U prošloj godini smo radili na 117 hektara gradskog zemljišta, sa 70 hektara pod kukuruzom imali smo prinos oko 500 tona u zrnu, na osnovu koga i pravimo ovu hladnjaču, naravno, uz pomoć sredstava Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u iznosu od tri miliona dinara, ali i sa neophodnom podrškom nadležnih koji su imali razumevanja da dostignemo ovaj kvalitativan nivo poljoprivredne proizvodnje – kaže upravnik.

Na ekonomiji gaje i pšenicu, ove godine na 20 hektara, ječam na tri hektara, kukuruz je ove godine na nešto manjim površinama, na18 hektara. Prinosi delom idu na prodaju, a uglavnom za ishranu životinja na ekonomiji, jer gaje i 80 svinja, nešto više ovaca, a tu su i koke nosilje i tovni pilići.

– Imamo odličnu saradnju sa jednom klanicom u okruženju, koja primera radi, našeg tovljenika obradi i ispostavi nam suhomesnate prerađevine, visokog kvaliteta, koje koristimo pretežno za ishranu lica lišenih slobode, ali i za naše radnike, na odloženo plaćanje preko platnog spiska. Od povrtarskih kultura, gajimo paradajz, krastavac i papriku, crni luk. Sada imamo i lubenice, a prošle godine smo i prvi rod jabuka, oko 27 tona. To smo odmah prodali, jer tada nismo imali odgovarajuće uslove za skladištenje. U tom momentu je cena bila 40-tak dinara, a moglo je više, zato i gradimo ovu hladnjaču. Planiramo da pravimo i rakiju, koja nam nije prioritet, ali želimo da iskoristimo i onaj deo jabuka, jagoda i šljiva koji nije za konzumiranje i prodaju, pošto imamo 70-tak mladih stabala šljive. Nedavno smo otvorili stolarsku radionicu u kojoj lica lišena slobode izrađuju uloške za flaše. To je sve ručni rad, izlagali smo ih na manifestacijama, poput Kosidbe na Plavincu, ali u nedostatku akcizne markice, nemamo pravo da prodajemo. Ali, reakcije su odlične – najavljuje Pavlović da ekonomija neće stati na onom što ima.

Svemu tome nije svrha samo materijalni momenat, mada ni on nije zanemarljiv, uglavnom se sve radi zbog lica koja tu izdržavaju kaznu, njihove pripreme za povratak u društvo.

– Trudimo se da na ovaj način jedan broj njih vratimo u normalan život. Sada su njihove sobe sređene, svaka ima toalet, frižider i led televizore sa 72 TV programa, sve je okrečeno u narandžastu umesto u plavu boju, čak imaju i klima uređaje na trećem spratu, koji je bio najtopliji. Garderoba im se pere jednom nedeljno u našoj perionici na ekonomiji i vraća im se osušena, jedini smo zatvor koji to radi, a perionica radi i uslužno za treća lica i to naplaćujemo. Od sopstvenih sredstava, dobijenih od prodaje poljoprivrednih viškova, napravili smo fontanu u krugu zatvora, gde oni šetaju, zamenili cveće, imaju zajedničku salu za pušače i nepušače, ovih dana treba da dobiju teretanu u okviru zatvora, sto za stoni tenis… Sve to zahvaljujući radu na ekonomiji. Na ekonomiji radi i živi 15 lica lišenih slobode, od ukupno 150 do 180 osuđenika u ovoj zatvorskoj ustanovi. Imaju radno vreme, popodnevni odmor, teretanu za fizičke aktivnosti. Boravak tamo je neka vrsta nagrade i privilegije, a imaju i platu, od  5.000 do 8.000 dinara, godišnji odmor i nagradne vikende. Ipak, bez Uprave za izvršenje krivičnih sankcija ništa od ovoga ne bismo uradili, pre svega bez njihove podrške. To je bila moja želja još pre deset godina kada sam došao, to mi je i struka, da uposlimo lica lišene slobode i da ih usmerimo sutra kada odsluže kaznu. Da budem iskren, najveća je satisfakcija kad se ta lica više ne vrate u našu ustanovu, zaborave raniji stil života i počnu da primenjuju stečena znanja iz poljoprivrede – zaključuje, ne bez ponosa, upravnik Okružnog zatvora u Smederevu.