Foto: Miroslav DragojevićFotografije koje su tokom blokade Rektorata objavljivali provladini tabloidi nisu samo pokazale ko je sve od opozicionih političara i javnih ličnosti pružao podršku studentima koji su protestovali unutar Kapetan-Mišinog zdanja.
Nenamerno, fotografije su otvorile i pitanje političke zloupotrebe sistema nadzora visoke rezolucije, čije postavljanje već uveliko najavljuju predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova.
Sporne fotografije, prema tvrdnjama predstavnika pokreta „1 od 5 miliona“ nastale su upravo sigurnosnim kamerama koje su postavljene na Studentskom trgu. Oni su na poslednjem građanskom protestu prelepili kamere trakama sa natpisom „cenzurisano“, uz najavu da na tome neće stati.
– Gotovo ništa se ne zna o tim nadzornim kamerama. Ne znaju se procedure, ni ko sve ima pristup tim podacima. Zanima nas po kom osnovu snimci sa tih kamera mogu da završe u tabloidima, kaže za Danas Srđan Marković iz pokreta „1 od 5 miliona“, dodajući da su kamere postavljene bez prethodne procedure javne nabavke. Kako je naveo, dok nadležni ne iznesu javno sve podatke vezane za sistem nadzora kamere, pokret će nastaviti sa akcijom prelepljivanja i farbanja kamera.
Transparentost ovog sistema nedavno su na ulici zahtevali i aktivisti Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA. Organizujući uličnu akciju „Imamo pravo da znamo: Gde nas sve nadziru?“, aktivisti CRTE su, zajedno sa građanima, uputili MUP-u 207 zahteva za dostavljanje informacija od javnog značaja, a koji su se odnosili upravo na ovaj sistem. Kako za Danas kaže Pavle Dimitrijević iz CRTE, najveći broj zahteva se odnosio na novac koji je izdvojen za nabavku kamera.
– Najviše pitanja se ticalo nabavne cene i toga iz kojih izvora su kamere plaćene. Takođe, građani su pitali ministarstvo da li je, i koliko kamera postavljeno, na kojim lokacijama, kao i koliko će kamera biti postavljeno. Na trećem mestu došla su pitanja o tome ko je zadužen za kontrolu da podaci do kojih se dođe ovim putem budu sigurni, ističe Dimitrijević.
Nasuprot svim ovim pitanjima stoje oskudni podaci koje su u prethodnom periodu ponudili zvaničnici ministarstva i policije. Prema tim informacijama, u naredne dve godine biće postavljeno 1.000 kamera na 800 lokacija širom Beograda. Radi se o „pametnim“ kamerama kineske kompanije Huavej, koje imaju ugrađen softver prepoznavanja lica.
Do sada, kako je u junu za RTS rekao direktor policije Vladimir Rebić, postavljeno je 107 kamera na 61 lokaciji. Te kamere će, prema njegovim rečima, značajno unaprediti posao policije i povećati bezbednost građana.
– Ovo je sistem koji će u značajnoj meri omogućiti lakši rad policije na otkrivanju svih akata protivpravnog ponašanja, da li se radi o krivičnim delima ili prekršajima, ali će u značajnoj meri podići svest kod građana da ne čine protivpravna ponašanja, da ne bi bili sankcionisani, istakao Rebić.
On je tom prilikom istakao da će jedan deo kamera biti opredeljen za otkrivanje saobraćajnih prekršaja, ali da to neće biti prioritet.
– To je značajno manji deo u odnosu na ono što ćemo imati za dve godine, kada bude hiljadu kamernih mesta. Fokus će biti na sprečavanju činjenja najtežih krivičnih dela, ubistava i drugih dela koja izazivaju uznemiravanje građana, rekao je Rebić.
Postavljanje tih nadzornih kamera, smatra Đorđe Krivokapić, koosnivač SHARE fondacije, ima dobrih argumenata.
– Ako će posledica tih kamera biti da će ljudi u saobraćaju manje juriti, da će manje njih voziti pod dejstvom alkohola, da će se smanjiti broj provala, krivičnih dela razbojništava, onda to treba uzeti u obzir, smatra Krivokapić.
On ističe da je neophodno da mi kao društvo imamo svrsishodnu raspravu o tome šta možemo da dobijemo usvajanjem ovakvih tehnologija i koliku cenu smo spremni da platimo.
– Međutim da bi vodili taj razgovor nužno je da raspolažemo svim bitnim informacijama, što trenutno nije slučaj. Moramo da znamo ko sve nadgleda ovaj sistem, sa kojim bazama podataka se ukršta, i niz drugih podataka da bi imali smislenu raspravu. Kada na sve to dodate i problem sa vladavinom prava koji kod nas postoji, otvara se niz drugih rezervi, ističe Krivokapić.
Taj razgovor, dodaje on, nije nešto što ćemo morati da vodimo u dalekoj budućnost. To je globalna tema kojom ćemo morati vrlo brzo da se pozabavimo.
– Veliki Brat je već stigao, upozorava on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
