Ko narušava podelu vlasti

S tim u vezi u Strategiji se navodi da je promena Ustava dugotrajan i složen proces na koji „nosioci ovlašćenja“ u procesu kreiranja i sprovođenja Strategije reforme pravosuđa imaju ograničen uticaj, pa se Strategijom izražava snažna i odlučna posvećenost navedenim ciljevima, a proces njihovog sprovođenja će podrazumevati pripremne radnje neophodne za promenu Ustava.

Ovakva apsolutna nezavisnost sudstva i javnog tužilaštva u odnosu na druge dve grane vlasti, zakonodavnu i izvršnu, pa i u odnosu na građane, koji su jedini nosilac suverenosti, nije ostvarena nigde u svetu, što je i logično. Suverenost potiče od građana, koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko slobodno izabranih predstavnika. U sistemu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, odnos te tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Tom međusobnom kontrolom se obezbeđuje cilj vladavine prava, da se pojedinci zaštite od zloupotreba nosilaca državne vlasti. Izopštenjem zakonodavne i izvršne vlasti iz postupka izbora sudija i propisivanjem da Visoki savet sudstva biraju same sudije, a da tako sastavljen Savet bira sudije, jednoj grani vlasti, sudskoj vlasti, daje se samouprava, koja zapravo narušava osnovni princip vladavine prava, princip podele vlasti. Jer načela podele vlasti nema bez međusobne ravnoteže i kontrole sve tri grane vlasti. Dakle, kada bi sudije same sebe birale i razrešavale bez ikakvog učešća naroda, odnosno njegovih predstavnika u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti, to bi predstavljalo prisvajanje suverenosti od građana i ukidanje države zasnovane na načelima građanske demokratije i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. U takvoj situaciji, drugim dvema granama vlasti ne bi ostalo ništa od mehanizama ravnoteže i međusobne kontrole prema trećoj, sudskoj vlasti, a sudije, pogotovo članovi Visokog saveta sudstva, dobile bi neograničenu, apsolutnu vlast i moć, što neminovno vodi u nepotizam, korupciju i razaranje pravne države, na štetu osnovnih ljudskih prava. To bi bilo isto kao kada bi narodni poslanici izabrali neko telo od njih 11 da biraju buduće narodne poslanike, ili kada bi članovi vlade izabrali neko telo od 5 ministara da bira budućeg premijera i članove vlade. Tako samoizabrane sudije ne bi imale pravo da u uvodu presude naznače da se presuda izriče „U ime naroda“, jer narod ni na koji način ne bi učestvovao u njihovom izboru, ni neposredno ni preko svojih predstavnika u Narodnoj skupštini. Stoga se postavlja pitanje šta bi stajalo u uvodu presude, u čije ime se izriče – u vlastito ime sudije, ili u ime Visokog saveta sudstva?