Ko su bile značajne ličnosti pre 100 godina?

“Ilustrovani List” podseća da skoro svaki kraj ima ili svoga pripovedača ili svog pesnika. Aleksa Šantić je pesnik iz Bosne i Hercegovine. Za tridesetak godina svog pisanja izdao je pet knjiga pesama (1891, 1895, 1901, 1908, 1913.), dve zbirke prevedenih pesama (Lirski Intermeco i Iz Nemačke Lirike) i tri drame u stihu (Pod maglom, Hasan-Aginica, Anđelija). Osećao je patnje svoje zemlje, tugovao sa svojim narodom, ali ga i tešio..

Istakao se svojim rodoljubivim pesmama i tako ušao u red najpoznatijih narodnih pesnika poput Zmaja i Jakšića. Ovaj Mostarac je u mladosti pisao ljubavnu poeziju, da bi se kasnije okrenuo elegičnoj koja predstavlja vrhunac njegovog pesničkog stvaranja.

List pominje i par velikih ljudi našeg naroda. Ivan Mažuranić najpoznatiji je po epskom spevu “Smrt Smail-age Čengića”, koji važi za najbolje delo ove vrste. U doba ilirskog pokreta i borbe za književno-kulturno, pa i političko jedinstvo, Mažuranić je bio vrlo aktivna i bitna ličnost. Dosta toga je uradio i za vreme svog banovanja (1873-1880.).

Ivo Vojnović je pisac i dramaturg iz Dubrovnika. Zbirku pripovedaka “Perom i Olovkom” objavio je 1884. Kasnije se okreće dramama. “Psihe”, “dubrovčka trilogija”, “Smrt Majke Jugovića”, “Lazarevo vaskrsenje” samo su neke od drama koje su se igrale širom zemlje. One su ga i proslavile i postavile ga na prvo mesto hrvatsko-srpskih dramaturga.

Nezavisni socijalisti pokušali su da izvrše prevrat u Berlinu 13. januara. On je prvobitno bio najavljen za 15. januar tako da je raniji početak nereda imao delimičan uspeh. On je pokrenuo čitav niz štrajkova širom Nemačke, od kojih je najvažniji štrajk železničara. Demonstatori su uspeli da savladaju žandarmeriju i upadnu u Rajhstag i tako primiraju predsedništvo da prekine sednicu.

Žandarmerija je mašinskih pušaka pucala u gomilu, a prema nezvaničnim informacijama ima 42 mrtvih i 105 teško ranjenih. Do večeri je povređen mir u prestonici.

Neredi su bili i na ulicama Milana. Italijanski socijalisti demonstrirali su protiv vladajućih, a njihova pobuna im arepublikanski karakter. Ovaj List ih karakteriše značajnim za njih jer su pobune upućene protiv italijanskih imperijalista koji su hteli i naše krajeve- Rijeku i Dalmaciju. Smatraju da je pobeda socijalista u parlamentu od presudnog značaja buduću italijansku politiku.

“Ilustrovan List” piše i o Aleksandru Graham Belu koji je 1875. godine otkrio i napravio telefon. Pustolov i profesor, iako je napunio 72. godine, napravio je novi izum o kome je govorio ceo svet. To je bio hidroplanski čamac “H.D-4”koji može i po uzburkanom moru da ide brzinom od 71 milju na sat. Pokreću ga dva motora konstrukcije “Liberti”, a dugačak je 100 stopa.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.