Korupcija je stara boljka našeg društva 1

Takvih štetnih navika teško je otarasiti se. U tom svetlu tumačim i to što GRECO preporuke koje se odnose na sprečavanje korupcije u odnosu na narodne poslanike, sudije i tužioce do sada nisu u celosti sprovedene, ističe za Danas advokat Veljko Milić povodom najnovijeg izveštaja grupe država protiv korupcije (GRECO) za sprečavanje korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima.

To telo Saveta Evrope je situaciju u Srbiji ocenilo kao „globalno nezadovoljavajuću“, ukazujući da su sprovedene svega dve od 13 preporuka iz Izveštaja o evaluaciji za Srbiju u okviru četvrtog kruga, iz juna 2015. Sprovedene preporuke su u oblasti interakcije poslanika sa lobistima i jačanje uloge Agencije za borbu protiv korupcije. Inače, 10 preporuka sprovedeno je samo delimično, a preporuka za usvajanje Kodeksa ponašanja poslanika uopšte nije primenjena.

Prema rečima Milića, pozitivno je to što se nakon Prelaznog izveštaja iz 2019. godine javnost po ovom pitanju značajnije uzburkala, te su kao rezultat toga i učinjeni određeni pomaci.

* Kako komentarišete to što većina preporuka, unazad nekoliko godina, nije uopšte ili je delimično realizovana?

– Bez svesti građana Srbije o štetnosti korupcije, teško da će političke elite preduzeti značajnije korake u ovoj oblasti. Nije bilo ni realno očekivati da će Srbija nakon Prelaznog izveštaja iz aprila 2019. do 31. decembra te godine, kada je predat izveštaj o preduzetim aktivnostima, ispuniti sve preporuke. Radi se mnogo oblasti u kojima je potrebno dostići određene standarde, a to nije moguće učiniti za nekoliko meseci, posebno imajući u vidu da decenijama unazad nije urađeno mnogo u ovoj oblasti.

* Zašto je hitan postupak u donošenju zakona česta praksa?

– Postupak donošenja zakona nije ni brz, a ni jednostavan, jer postoji niz koraka koji moraju biti preduzeti pre donošenja zakona. Svi ti koraci moraju biti ispunjeni kako bismo na kraju dobili što kvalitetnija zakonska rešenja. Nekada su okolnosti takve da stvarnost zahteva hitan postupak u donošenju zakona i tada se brojni obavezni koraci preskaču. Problem nastaje kada donošenja zakona po hitnom postupku postaje pravila, umesto da bude izuzetak. Razlozi za to mogu biti brojni, od manjka transparentnosti do isključivanja javne rasprave.

* Preporuka je da se izmenom Ustava pronađe način izbora članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, što bi potpuno izostavilo uplitanje zakonodavne i izvršne vlasti u sudsku. Stiče se utisak da sa odugovlačenjem po ovoj preporuci izvršna vlast ne želi da izgubi kontrolu sudske vlasti.

– Ne bih rekao da će bilo kakvim izmenama Ustava izvršna vlast izgubiti mehanizme kontrole sudske vlasti. Izmene Ustava u ovoj oblasti, koje je Ministarstvo pravde do sada predlagalo, mogu dovesti do još veće kontrole sudske vlasti. Zbog toga treba moramo biti oprezni kada priželjkujemo promene Ustava jer, nažalost, ne znači da je svaka promenu ujedno i promena nabolje.

* U preporukama pet i devet, koje se odnose na procedure za zapošljavanje i unapređivanje sudija i predsednika sudova, odnosno javnih tužilaca i njihovih zamenika, a koje su delimično sprovedene, navedeno je da te funkcije vršioci dužnosti treba da obavljaju što je kraće moguće, što nije slučaj. VD stanje je široko rasprostranjeno, da li to predstavlja sredstvo kontrole?

– Kao i u slučaju donošenja zakona po hitnom postupku, i status vršioca dužnosti trebalo bi da bude izuzetak, a ne pravilo. Ne mogu da tvrdim da neko vrši kontrolu nad pojedincima koji su u VD statusu, ali svakako ovo može biti mehanizam koji omogućava da se lakše zamene pojedinci koji svoj posao ne rade onako kako izvršna vlast od njih očekuje.

„Skupština nema legitimitet“

* Vladavina prava podrazumeva podelu na izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast, što je i primarni zahtev na putu ka EU. S druge strane, imamo demonstraciju jedinstva vlasti. Da li ovako oročena skupština, s obzirom na to da će sledeći izbori biti na proleće 2022. godine, uopšte ima vremenski kapacitet za promenu Ustava?

– Smatram da postojeća Skupština nema legitimitet za bilo kakvu promenu Ustava, zbog toga mislim da joj je i mandat „oročen“. Naime, Skupština koja menja Ustav mora da predstavlja različite društvene aktere. U postojećem sazivu Skupštine Srbije, bez opozicije, toga praktično nema. Formalno-pravno, ovo bi mogao biti trenutak kada je Ustav najlakše promeniti, ali takav Ustav ne bi bio donet na način kako to ustavna teorija predviđa.

close
Korupcija je stara boljka našeg društva 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.