Krila Plave ptice

Osobe sa smetnjama u mentalnom razvoju u najvećem broju slučajeva i pored završene srednje škole i radnog osposobljavanja ne mogu naći zaposlenje jer su zanimanja za koja se u našoj sredini školuju uglavnom nekurentna, a i oni sami ne mogu da se nadmeću sa osobama bez hendikepa u traženju posla. Ovo dovodi do toga da MNR (mentalno nedovoljno razvijena) lica postaju pasivni primaoci pomoći bez mogućnosti da aktivno utiču i poboljšaju kvalitet svog života iako imaju izraženu potrebu da budu radno angažovani korisni članovi zajednice.
U decembru 2006. godine Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF) dodelio je Društvu za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama iz Kule donaciju u iznosu od 204.014 dinara za projekat Plava ptica. Projekat se realizuje u okviru programa Aktivne zajednice koji finansira Institut za održive zajednice (ISC) i USAID (Američka agencija za međunarodni razvoj). Od tih sredstava kupljena je fotokopir mašina, kao i mašina za koričenje i plastificiranje i šestoro mladih s umerenim mentalnim poremećajima obučeno je za rad na njima. U pitanju je grupa od šest mentalno nedovoljno razvijenih osoba lakog i umerenog stepena retardacije, iznad 18 godina, koji su van školskog programa i bez zaposlenja ili penzije i koji su već uključeni u program dnevnog zbrinjavanja i radioničarskih aktivnosti, a uz to imaju očuvane kognitivne sposobnosti potrebne za uspešno učešće u ovom programu. Kako cilj nije sticanje profita već obuka i upošljavanje MNR lica, fotokopirnica radi po cenama nižim od tržišnih.
Da bi projekat uspešno funkcionisao i ostao održiv potrebno je učešće velikog broja građana Kule kao korisnika usluga, ali i kao saradnika u stvaranju pozitivne klime za zapošljavanje osoba s invaliditetom po ugledu na pozitivni primer Društva. Pozitivna iskustva s prodajnih izložbi radova radionica koje se redovno uspešno organizuju idu u prilog tome.
Sporazum za korišćenje usluga fotokopirnice sklopljen je sa srednjom ekonomskom školom, jednom građevinskom firmom, opštinskim sudom, centrom za socijalni rad. Na ovaj način podiže se nivo svesti u lokalnoj zajednici o osobama s invaliditetom – mentalnom retardacijom (njihovim pravima i sposobnostima) i propagiraju jednake mogućnosti kroz direktan kontakt građana kao klijenata i MNR lica kao davalaca usluge. Postoje slučajevi da su takve osobe, konkretno u Kuli, zaposlene na jednostavnim poslovima – u pekari, frizernici, mesari i slično, ali poslodavci ne znaju da su u pitanju mentalno nedovoljno razvijene osobe pa se, pre nego o svesti o potrebi zapošljavanja ovih osoba, može govoriti o slučaju. Zbog toga se na ovaj način pozitivnim primerom zapošljavanja osoba s invaliditetom senzibiliše lokalna zajednica za prava i probleme takvih osoba i ujedno lobira za njihovo zapošljavanje. Iako je iznos invalidske penzije niži od iznosa tuđe nege i pomoći (koju dobijaju ako ih oslobode kao radno nesposobne), oni se bolje osećaju kada sami zarade svoju penziju. Od zarade koju ostvare radom u fotokopirnici i prodajom produkata radionica dnevnog centra finansiraće se plate i penzijsko osiguranje za štićenike, a ostatak će u dogovoru s njima biti raspodeljen na otvaranje novih programa.
Problem u Srbiji je i da se, čak i kada postoje zakonske regulative u oblasti zapošljavanja osoba s invaliditetom, one mahom ne sprovode. Tako postoje poreske olakšice za poslodavce koji zapošljavaju ove osobe, ali se u praksi ne koriste. Primer Švajcarske u ovoj oblasti možda je još uvek nedostižan, ali je dobar model – tamo osoba s invaliditetom, recimo, radi 15 odsto radnog vremena i poslodavac je toliko plaća, ostatak neophodan za ostvarivanje prava na penziju dodaje država, ujedno dajući poreske olakšice poslodavcu. A možda je pre države ili nevladinih organizacija najefikasnije, kako se to kaže, senzibilisati lokalnu zajednicu u kojoj osobe s invaliditetom žive. Ukazati na neophodnost i svrhovitost zapošljavanja ovakvih osoba lokalnim institucijama i privredi, privatnicima, ili bar na neophodnost da se pomognu udruženja i projekti slični ovome u Kuli. Tu su, kažu, nažalost, naišli samo na načelnu pomoć i podršku, kako lokalnih institucija tako i lokalne privrede. A vreme u kojem će se strani donatori i organizacije s programima koji podržavaju ovakve projekte povući ubrzo će doći i tada će udruženja poput Društva za pomoć nedovoljno mentalno razvijenim osobama u Kuli biti upućena samo na lokalnu zajednicu i zavisiće od nje.
Zbog toga će u maju BCIF organizovati seminar za deset odabranih grupa i organizacija iz Srbije, u saradnji s VIA fondom iz Češke, na kojem će se obučavati za načine (efikasnost) prikupljanja sredstava za konkretne aktivnosti u svojim zajednicama. VIA fondacija bavi se korporativnom filantropijom i njeni eksperti preneće iskustva iz Češke, a sve je deo većeg partnerskog projekta BCIF i VIA jer će se učesnici seminara ohrabriti da prikupe određeni iznos u lokalnoj zajednici, a onda će BCIF obezbediti i dodatna sredstva neophodna za njihove projekte.