Kuburović: Nema povlačenja Ustavnih izmena

Ministarka je odgovarajući na kritike koje su na račun predloga Ustavnih amandmana uputila brojna strukovna udruženja, organizacije civilnog društva, ali i neke od najviših sudskih institucija u zemlji istakla da se „iskrivljuje značenje nezavisnosti sudstva“, kao i da „nema nezavisnosti bez odgovornosti“.

– Ukoliko izmene budu usvojene ubuduće će o sudstvu odlučivati isključivo Visoki savet sudstva (VSS). Iz tog razloga VSS je morao da zadrži demokratsku legitimnost u kojem će moći da se čuju različita mišljenja – kazala je Kuburović, odgovorajući na kritike koje su ukazivale na to da će predstavnici druge dve grane vlasti imati kontrolu nad VSS-om.

Prema njenim rečima, nije Ministarstvo pravde izmislilo predložena rešenja i nijedno od njih, kako je istakla, neće biti usvojeno bez odobrenja Venecijanske komisije.

Kuburović je demantovala spekulacije da bi promena naziva Vrhovnog kasacionog suda, koje predviđa predlogom Ustavnih izmena, podrazumevala i reizbor u najvišoj sudskoj instituciji u zemlji. Takođe, izrazila je žaljenje što se na poslednjem okruglom stolu nisu pojavili predstavnici udruženja i organizacija koje se protive izgledu Ustavnih amandmana.

– Ovo je samo radni tekst i ima prostora za poboljšanje. U narednih par nedelja ćemo razmatrati predloge za unapređenje pojedinih amandmana a nakon toga će tekst biti poslat Venecijanskoj komisiji – naglasila je Kuburović uz podsećanje da će poslednju reč o ovim izmenama imati građani Srbije na referendumu.

Poslednjem okruglom stolu prisustvovala je i premijerka Srbije Ana Brnabić koja je istakla da će prioritet Vlade u narednih par meseci biti na unapređenju vladavine prava.

– Sve reforme koje smo sproveli poslednjih godina mogle bi da padnu u vodu ukoliko se ne fokusiramo na vladavinu prava. Ustavne promene su kičma tog procesa – kazala je Brnabić uz opasku da je građanima neophodno pravedno i efikasno sudstvo.

Premijerka je nagasila da je ponosna što živi u zemlji u kojoj se devet meseci vodi dijalog o izmenama Ustava.

– Kada je usvajan Ustav 2006. godine nije postojala javna rasprava, niti je predlog iko poslao u Venecijansku komisiju. Meni ovaj proces govori dovoljno o napretku Srbije od 2006. godine – navela je Brnabić.

Ona je apostrofirala da se Ustav ne menja zbog pregovaračkog poglavlja 23, već zbog toga što to neophodno u interesu građana.

Andrea Oricio, šef Misije OEBS-a u Srbiji je naglasio da konsultacije o izmenama Ustava ne treba održavati kako bi se usrećila međunarodna zajednica, već je taj proces nužan kako bi reforme bile održive.

– Kritike koje dolaze od predstavnika nevladinog sektora, a pogotovo one koje dolaze od državnih institucija se moraju uzeti u obzir – kazao je Oricio.

Podsetimo, strukovna udruženja sudija, tužilaca, pravosudni pomoćnika i veliki broj organizacija civilnog sektora okupljenih u Nacionalni konvent za pregovore sa EU napustilo je konsultativni proces zbog, kako su istakli, uvredljivog tona u kojem se razgovori održavaju. Svi oni su ranije iznosili kritike na račun predloženih Ustavnih amandmana navodeći da se njima umanjuje nezavisnost sudstva, a jača politički uticaj na pravosuđe. Njihovom stavu su se pridružili i Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Vrhovni kasacioni sud, Apelacioni sud u Beogradu i još nekoliko pravosudnih institucija, zahtevajući od ministarstva da povuče predlog Ustavnih izmena iz procedure.