„Liga protiv ljubavne tuge” i ishrana vojnika na Zapadnom frontu

Dnevni list „Pravda” preneo je vest o osnivanju jednog neobičnog udruženja u Buenos Ajresu pod nazivom „Liga protiv ljubavne tuge” koje za cilj ima pružanje utehe onima koji su u ljubav razočarani.

„U Buenos Ajresu je pre izvesnog vremena osnovano udruženje koje je sebi postavilo cilj da u današnjem modernom dobu pomogne onim očajnim i razočaranim ljudima, koji se nisu mogli snaći u životu, i traže utehe i savete od drugih, iskusnijih sugrađana.”

Stanovnici Argentine sa radošću su prihvatili ovakvo udruženje i u velikom broju počeli da se uključuju u njegov rad. Kako su i sami osnivači istakli, glavno načelo je svakako ohrabrivanje ljudi koji su doživeli ljubavna razočarenja, dok im je sama ciljna grupa bila izuzetno raznovrsna.

„Ova liga, dakle, želi da leči bolesti srca, koje izaziva ljubav kod ljudi. Ali ne samo to. Liga želi da da svojim članovima korisne i mudre savete, ako su se u ljubav razočarali zbog nevernog muža ili žene.”

Među članovima lige, navodi se u tekstu, nalazili su se i brojni stručnjaci za koje se smatralo da će svojim savetima pomoći ljudima sa ovakvim nevoljama i od njih napraviti nove, preporođene ljude.

„Važan zadatak ‘Lige protiv ljubavne tuge’ je i ovaj: ona će se uporno i energično boriti za svoje članove, čiji roditelji nisu bili voljni da daju pristanak na brak sa voljenim licem. Snažnim argumentima, ubedljivo stručnjaci lige će umeti da omekšaju tvrda srca roditelja, i tako će se borba protiv ljubavne tuge uspešno voditi.”

U interesnu grupu ove lige spadali su i oni koji nisu uspeli da pronađu sreću sa svojim partnerom u braku. Kroz različite kurseve nudili su podučavanja u osvajanju voljene osobe i buđenju ljubavi u njima.

„Iz ovog programa lige vidi se jasno, da će mnogi mladi ljudi u Argentini pohitati da se upišu u to novo udruženje, koje im obećava rajsku sreću u ljubavnom životu. Da li će se sva ta obećanja u praksi ostvariti, to je veliko pitanje”, zaključio je autor teksta.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

O prehrani britanskih i nemačkih vojnika na Zapadnom frontu pisao je dnevni list „Vreme”.

Za engleske vojnike donošeno je preko 150 hiljada tona namirnica na mesečnom nivou. Sve namirnice u magacinima su bile hermetički zapakovane iz praktičnih razloga – radi bezbednosti od otrovnih gasova.

„Usled veoma visokog standarda života engleskog vojnika snabdevanje istog nije laka stvar: raznorazne životne namirnice, koje mu sleduju, iznose (sa pakovanjem) 10klg. dnevno jer on dobija 4 dobra obroka na dan, a sem toga kupuje šta mu se sviđa u kantinama.”

Iako hrana nemačkih vojnika nije bila raznovrsna kao što je to bio slučaj sa engleskim vojnicima, vlast se potrudila da obezbedi ukusne obroke, pa je tako tokom 1939. godine  preko trideset hiljada kuvara prošlo posebne obuke za dobro spremanje vojničkog menija. 

„Taj se meni bazira na znanstvenoj bazi – teorija vitamina i teorija kalorija primenjene su u punoj meri. Jela su izabrana tako da obrok bude hranljiv, da prija vojniku a da se da spremiti od namirnica, kojih ima u Nemačkoj.”

Među namirnicama se mogao naći krompir ili bilo koje drugo povrće koje ne treba kuvati, već samo zagrejati, ali i konzerve mesa i čokolada od „kole”. Veliku prednost imalo je i suvo  povrće zbog samnjene količine mesta koje zauzima u magacinima, ali i visoke hranljive vrednosti.

„Tako prerađeno povrće ne gubi svoj ukus ni hranljivost, a međutim prevoz suvih namirnica i njihovo čuvanje u magacinima ima veliku prednost: 30 hiljada porcija suvog povrća iziskuju zapreminu od jednog kubnog metra. Suvo povrće ne gubi svoje prirodne osobine u toku dve godine, a što se tiče najomiljenijeg nemačkog jela, krompira, on se i u suvom stanju da spremiti na više načina.”

Zahvaljujući uključenosti različitih doktora i hemičara, a podstaknuto brigom rukovodećih snaga, ishrana kod vojnika bila je racionalno i dobro organizovana, zaključuje autor teksta.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.