Grupa građana Pokret „Lokalni front“ iz Kraljeva, uspela je da od neformalne grupe građana koja je imala vrlo jasne ciljeve za svoj grad napravi mali preokret i pre dve godine na lokalnim izborima osvoji 5,95 odsto glasova i na taj način obezbedi sebi prisustvo u lokalnoj skupštini sa pet odbornika.

Ljudi uvek na takozvane autasjdere gledaju sa simpatijom, a još ukoliko uspeju u svom naumu onda i da se poistovete sa njima. Stoga je neizbežno da se ovakve vesti uvek daleko čuju “čak do Beograda”.

Na pitanje da li se ciljevi borbe Lokalnog fronta tiču samo Kraljeva ili ostalih građana u Srbiji Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta kaže: “Mi smo sebe i svoju borbu ponudili ljudima u Kraljevu, a ispostavilo se da ljudi ima u svakom gradu u Srbiji”.

A da li danas ta borba za prava građana izgleda „iznutra“ isto onako kako deluje i „spolja“?

“To nisu različite stvari, građanski pokret i odbornička grupa. Naše viđenje zastupništva i jeste baš takvo, da se u parlamentima nalaze inicijative koje su autentičan izraz građanskih zahteva i interesa. U poređenju sa periodom vanparlamentarne borbe, ne mislimo i ne ponašamo se nimalo drugačije, ni sada. Imamo nekoliko novih alata, i mnoštvo novih obaveza. Neke od njih su čak vrlo neprijatne poput one da nužno komuniciramo sa nekim stvarnim neprijateljima ljudi i zakona, uzurpatorima vlasti i javnih resursa”, objašnjava sagovornik sajta Danasa.

Kao jedan od zadataka koji su sebi zacrtali je i čuvanje grada od opozicije i vlasti. A da li je to rečeno jezikom današnje omladine – realno?

“To nam je osnovni zadatak od kada smo se osnovali, možda čak i jedan od glavnih razloga našeg organizovanja. Mi zaista nismo promoteri relativizacija poput “svi su isti”, štaviše, mislimo da su svi akteri na političkoj sceni u našem gradu bili suviše različiti, ali različiti od onoga kako mi zamišljamo demokratsko zastupništvo. Ta udaljenost je stvorila ogroman jaz između samih interesa lokalne zajednice i onih koji bi trebalo da ih ostvaruju i da se za njih bore. Mi smo se odlučili da počnemo da osvajamo taj prostor, da i sami postanemo neka vrsta mosta u njemu. Najpre zbog toga što to niko drugi nije hteo, svi drugi su nas izdali”, ističe Voštinić.

A šta danas muči Kraljevo i kako rešiti probleme?

“To je jedna od zamki usvojenog političkog koncepta. Da govorimo i radimo po šablonu: spisak želja i problema, pa da kandidujemo svoja rešenja. Svi to imaju. Fabriku za masovno zapošljavanje, asfalt i osvetljenje. Sledeći taj šablon, odmah po saopštavanju izbornih rezultata trebalo bi i mi da sve to zgužvamo i bacimo. Ali, ne sedimo mi na uzvišici odakle posmatramo ljude sa problemima. Naši uvidi su zajednički, naša rešenja moraju biti zajednička. Jer, radi se o zajednici. Težimo društvu u kome će se uspostaviti odgovornost za vršenje javne funkcije, a to znači javno usvojene zadatke i uspostavljena merila uspeha”, kaže Voštinić.

Prema njegovim rečima, vlast se, bar onaj njen pismeniji deo, građanima obraća sloganima i parolama kampanje.

“Oni su odlučili da se obraćaju samo jednom delu stanovništva, onom koji kasnije može da im obezbedi uspeh na izborima. Ostale tri četvrtine se uglavnom samo uzalud nerviraju, bar oni koji nisu zauzeli “ne tiče me se” položaj. Svesni da se za osvajanje vlasti ne mora boriti zalaganjem i principijelnošću, osvajanjem simpatija i poverenja, već doslednom primenom zadataka marketinških agencija, oni su okrenuli pribavljanju jedinog što je u marketingu neophodno, novca. To što je za opstanak na vlasti po ovom modelu upravljanja potreban isključivo novac, objašnjava odsustvo svake smislene komunikacije sa građanima, ali i to što je borba za pare ovako nemilosrdna”, navodi Voštinić.

A šta je ono što se najviše zamera opoziciji u komunikaciji sa građanima?

“Veličanje uloge jednog čoveka u ovakvoj nakaradi od države je izrazito opasno. To ostavlja jako pogrešan utisak da je stvari moguće promeniti smenjivanjem jedne osobe sa funkcije. Kao da ovde nije potrebno zameniti skoro sve, uključujući i vrednosne postavke sistema, dakle “softver” na kome sve ovo počiva. Doduše, logično je da se ipak uzdrže od promocije takvog pristupa promeni, jer bi na taj način otvorili prostor da ih upitamo zašto to nisu već pokušali ili uradili kad su bili u prilici, a to nije nimalo prijatno pitanje. Pojednostavljivanjem metoda upravljanja i odsustvom međusobnog nepoverenja, odnegovali su, već uspostavljeni, liderski, gotovo despotski, sistem. Centralizacija je dodatni loš proizvod takvog upravljanja, pa su tako svi lideri u Beogradu. Više se čuje kad se neko nakašlje u Beogradu, nego kad neko za svoja prava vrišti u ostatku Srbije“, objašnjava Voštinić slikovito.

A da li ima šta da se zameri građanima u ovom “začaranom krugu vlasti I opozicije”?

“Mnogo štošta zameram, a za malo šta krivim. Da artikulisano tražite svoja prava, treba prvo da ih poznajete. A da biste ih upoznali potrebno je da vaš motiv radoznalosti bude ohrabren iskustvom. Nažalost, mnogo je para i truda uložila vlast da nas obeshrabri. Umesto da od ove države praviš mesto gde je to moguće, mnogo je jednostavnije otići negde gde se to podrazumeva. I to je prevashodni razlog napuštanja ove zemlje. Zbog toga i jeste ovako široko i neskriveno podržana ta ideja odlaska, jer ko ostane moraće da se bori”, zaključuje Voštinić.

U narednim nedeljama na portalu Danas pokušaćemo kroz niz tekstova da osvetlimo put odnosno šta se sve dešava na tom putu kada građani odluče da se za svoja prava izbore putem građanskih inicijativa.

Ukoliko želite možete sa nam podeliti vaša iskustva i putem komentara na tekst ili na društvenim mrežama putem heštaga #NemojDaCutisDanas