Foto: FI/Jason Morrison

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić bi voleo, kaže, da se raspravlja o njegovim odlukam u javnosti ali su ovde „komentari lični, ko je kriv a ko nije nipošto, koga dajemo a koga ne“.

To je, kaže, vrsta direktnog političkog uticija putem medija sa očekivanim ishodom da sudije i tužioci ne donesu odluke suprotne interesima onih koji su u nekom peridu, sada ili pre, „gospodari vode i vatre“, ili više neće biti na svojim funkcijama.

Komentarisanje sudskih odluka putem medija odavno je, kaže, postalo instrument uticaja na sudove, vrlo jasan, vidljiv i vrlo probitačan.

Pravosuđe, kao i mediji i razni resursi, ovde se doživljavaju kao vid političkog plena, naveo je Majić.

Ukoliko ne kontrolišete sudove, onda sve ostalo može da padne ako se pojavi neko ko pomisli da svako, bez obzira da li je na vlasti, treba da odgovara zbog pljačke, kaže Majić.

Majić primećuje da živimo u društvu potpune virtuelizacije, tako da bi, u nekom eksperimentu, građani mogli da se pomoću medija ubede da su neke sudske odluke donete a zapavo nisu, neki na izdržavanju kazne iako nisu.

Vlast nema ni primisao, smatra, da sudstvo ne treba da bude u „vazalnom odnosu“, što se vidi, kaže, i u amandmanina ministarstva pravde na Ustav u oblasti pravosuđa.

Predsednik Udružena tužilaca Goran Ilić je, govoreći o zatvorenosti tužilaštva za javnost, ocenio da se tužioci ustručavaju da daju izjave o važnim temama jer politika presudno utiče na njihove karijere.

Veliki broj ljudi u tužilaštvu ima bojazan da bi izjavom o nekom politički osetljivom predmetu o tome šta su u njemu preduzeli navukli gnev politike i da bi to moglo da utiče na njihov položaj, upozorio je Ilić.

On smatra da bi, na primer, u slučaju Sava mala bilo korisno da prvi osnovni tužilac održi povremeno konferencije za novinare i obavesti javnost o tome šta je preduzeo i da li eventualno postoje neke „prepreke“ u radu na tom predmetu.

Ukoliko bi u takvim predmetima tužilaštvo bilo otvoreno imam utisak da bi mi dobili podršku javnosti za naš rad, ako, naravno, odgovara standradima profesionalnog postupanja, rekao je Ilić.

On je, govoreći zašto se još tužioci ne oglašavaju, naveo i da se važni krivični postupci dugi niz godina doživljavaju kao sredstvo političke borbe.

Predstavnici izvršne vlasti nisu spremni da prepuste zasluge tužiocima i uopšte pravosuđu za uspeh nego brže bolje trče da daju izjave o važnim predmetima, rekao je Ilić.

Potpuno je, kaže, suprotno praksi evropskih zemalja da policija daje informacije o toku istrage koju sprovodi tužilac, „to izmiče logici“.

Ali bojim se da će mnogo vode proteći Dunavom pre nego se nešto promeni, konstatovao je Ilić.

Okrugli sto je organizovao Komitet pravnika za ljudska prava (YUKOM)koji je u svom izveštaju napominje da političari istupima u medijima često krše pretpostavku nevinosti, navodeći drastične primere.