Foto: Medija centar

Ona ukazuje da medijsko okruženje favorizuje brzinu, za razliku od tradicionalnih medija, gde je bilo važno da vest bude tačna, proverena i objektivna.

Danas dolazi do konflikta starog i novog i u tom novom okruženju, u tranzicionom periodu u kojem živimo, kada su mediji u pitanju, dolazi do različitih fenomena koji na pozitivan ili negativan način utiču na to kako se informišemo i saznajemo o događajima oko nas, rekla je ona, u okviru serijala Press Extra. Lažne vesti nisu nov fenomen i, kada se pogleda istorija medija, nalaze se primeri dnevnih novina u kojima je dopisnik namenski izmišljao lažne vesti o raznim događajima, kako bi sadržaj učinio zanimljivijim i privlačnijim publici, podsetila je Martinoli. Zahvaljujući novim medijima i društvenim mrežama, za današnji trenutak je tipično da lažne vesti postaju nešto što se mnogo lakše pravi i distribura, pa je njihov uticaj veći, rekla je ona novinarki Ivani Šanjević.

Prema njenoj oceni, lažne vesti može da kreira bilo ko i zato se mora postaviti pitanje sa kakvim ciljem se one kreiraju. Imamo primer mladih ljudi iz Makedonije koji su kreirali lažne vesti za vreme američke predzborne kampanje u kojoj je pobedio Donald Tramp, rekla je Martinoli, uverena da oni nisu imali nikakav ideološki cilj, već su želeli da zarade novac na brz način korišćenjem društvenih mreža. Ona je, međutim, ukazala i na namensko korišćenje lažnih vesti iz političkih i ekonomskih centara, sa ciljem da se ostvari neka vrsta dobiti ili promena u nečijem interesu. Kada kažemo lažne vesti, tumači Martinoli, prva asocijacija je nešto što nije zvanični kanal ili institucionalizvani medij, ali analiza medijskih sadržaja često pokazuje da se kreiranjem lažnih vesti, namerno ili ne, bave i ozbiljni i kredibilni mediji. Ona se, pri tome, pozvala i na primer londonskog Gardijana, koji je u nekoliko slučajeva bio optužen za širenje lažnih vesti.

Lažne vesti nisu samo obavezno tendenciozno i smišljeno plasirane lažne infomacije, radi se vrlo često i o informacijama koje su samo delimično interpretirane, izostavljenjem određenih podataka, predočila je Martinoli. Prema njenom stavu, plasirajući ono što će se publici dopasti, mediji pokušavaju da obezbede za sebe bolji položaj na tržištu. Za dobre, kvalitetne vesti, potrebno da imate mnogo novca, kvalitetne, školovane i profesionalne novinare, koji će poštovati novinarsku etiku i principe profesionalne prakse, naglasila je Martinoli.

Ona je skrenula pažnju i na to da publika želi što više sadržaja, da joj nešto privuče pažnju i emocionalno angažuje, što ne moraju da budu vesti, koje prve stradaju u takvom okruženju. Martinoli je, međutim, primetila da su, posle američkih izbora, porasle pretplate na izdanja uglednih medijskih kompanija. Publika se okrenula onim izvorima kojima je mogla da veruje, obrazložila je ona i predvidela da verovatno dolazi vreme kada nam neće biti problem da platimo nešto u šta imamo poverenje. Poverenje je ono što nam najviše nedostaje da budemo sigurno da su vesti koje čitamo objektivne i proverene, jer na osnovu njih donosimo odluke, istakla je Martinoli.

Ona tvrdi da prisustvujemo trenutku u kojem se kreiraju novi mehanizmi provere informacija i novi načini distribucije i obraćanja medijima. Videćemo da li će pobediti profesionalno novinarstvo ili će se, nažalost, publika okretati sadržajima koji je zabavljaju, rekla je Martinoli i napomenula da borba protiv lažnih vesti podrazumeva i borbu protiv „filter balona“.

Kako je objasnila, to znači protiv okruženja kroz koje primamo informacije, jer se svi okrećemo onim sadržajima i izvorima informacija koji su nam bliski. Koliko će svako do nas želeti da izađe iz tog balona, to zavisi od nas, da li ćemo rasklopiti svoj identitet i okruženje, rekla je Martinoli.

Kako je ilustrovala, Gardijan je u akciji „Probuši svoj balon“ čitaocima nudio pet vesti iz izvora koji nisu bliski njihovim stavovima i vrednostima. U zavisnosti iz kojeg se izvora informišete, mi i neko drugi, živimo u dva odvojena sveta. Oni koji čitaju Danas, Vreme i NIN ili Kurir, Informer ili neki drugi tabloid, žive u dva različita sveta, konstatovala je Martinoli.

Ona je priznala da je svojevremeno poverovala u lažnu vest plasiranu u vreme američkih predsedničkih izbora i da se iznenadila kada je saznala da nije istinita. Nisam svesno kreirala lažne vesti, ali vrlo često nesvesno doprinosimo, ne baš kreiranju lažnih vesti, ali njihovom širenju, distribuirajući ih kroz svoje kanale i profile na društvenim mrežama, zaključila je Martinoli.

Povezani tekstovi