Mustafa optužen za zločine nad Albancima, proizlazi iz optužnice

Mustafa je u četiri tačke optužen za ratne zločine: proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo zarobljenika OVK u proleće 1999.

Po optužnici, ti zločini počinjeni su nad najmanje šest osoba „na imanju u mestu Zlaš na Kosovu koje je služilo kao zatvor“ OVK od 1. aprila do 19. aprila 1999.

Od 19. aprila do kraja tog meseca 1999, jedan zatvorenik je bio ubijen, piše u optužnici. Ostali su, posle zlostavljanja i mučenja, pušteni na slobodu, proizlazi iz optužnog akta.

Da su žrtve kosovski Albanci, koje je OVK smatrala saradnicima vlasti Srbije, proizlazi iz navoda optužnice da je, tokom ispitivanja i zlostavljanja, Mustafa zarobljenike nazivao „špijunima“ ili im je tražio da „otkriju špijune“.

Takođe, optužnica tereti Mustafu da je zarobljene diskriminisao „na političkoj osnovi“, iz čega se može zaključiti da su to bile osobe koje je OVK video kao političke protivnike među Albancima.

Mustafa (48) je, po optužnici, bio „komandant gerilske jedinice Bezbednosno-informativne agencije koja je pripadala operativnoj zoni Lab OVK“.

Ta jedinica imala je „500-600 vojnika koji su dejstvovali uglavnom na gradskim područjima Prištine i Obilića i u njihovoj okolini, kao i i na području Goljaka, gde je smešteno selo Zlaš“.

Imanje u selu Zlaš, Mustafina jedinica koristila je „kao skrovište i mesto za zatvaranje i saslušavanje“ zarobljenika, „koji nisu aktivno učestvovali u neprijateljstvima“.

„Približno od 1. aprila 1999. do 19. aprila 1999, Saljih Mustafa i izvesni drugi pripadnici OVK, među kojima su vojnici zvani Tabut ili Tabuti ili Komandant Tabuti, Iljmi Velja, Bimi, Dardani Afrim, bez redovnog zakonskog postupka lišili slobode na imanju u Zlašu najmanje šest lica. Držali su ih pod stražom, između ostalog i u jednoj zaključanoj štali, i podvrgavali surovom postupanju i mučenju“, piše u optužnici.

Zarobljenici su držani pod nehumanim uslovima, bez dovoljno hrane, vode i zdravstvene nege, kao i sanitarnih i higijenskih objekata.

Navedena grupa, kojom je komandovao Mustafa, „redovno je zarobljenike zlostavljala… premlaćivanjem raznim predmetima, paljenjem kože i davanjem elektrošokova“.

Psihičko zlostavljanje uključivalo je „pretnje smrću i nanošenje teških telesnih povreda, strah, ponižavanje, diskriminaciju na političkoj osnovi, zastrašivanje, maltretiranje, saslušavanje i prisilne ili iznuđene izjave i priznanja“.

„Dok su ih držali u zatočeništvu, na neke zatvorenike su mokrili naočigled drugih zatvorenika“, piše u optužnici o Mustafinoj grupi.

U optužnici je opisano kako je Mustafa lično „saslušavao i tukao“ najmanje trojicu zarobljenika čija su imena zaštićena, nazivao ih „špijunima“ ili tražio da „otkriju imena lopova i špijuna“.

Mučenjem je optuženi Mustafa, sa svojom grupom, zarobljene „diskriminisao na političkoj osnivi“, tvrde tužioci.

„Zlostavljanje na imanju u Zlašu imalo je kod žrtava za posledicu gubljenje svesti, prelome kostiju, poniženje, telesnu unakaženost, teške podlive, opekotine i rane, obilno spoljno krvarenje, kao i duševne i telesne tegobe koje su se nastavile i pošto su žrtve puštene na slobodu“, navodi se u optužnici.

Mustafa je optužen i da je „bio prisutan“ kada je jedan zarobljenik čije je ime zaštićeno, doveden u Zlaš, da bi ga pripadnici OVK potom „izdvojili, tukli i mučili okrutnije nego druge zatvorenike“.

„Poslednji put je viđen živ 19. aprila 1999.“, piše u optužnici.

Telo zarobljenika je nađeno tek pošto je Mustafina jedinica krajem aprila 1999. napustila imanje u Zlašu.

Mustafa je optužen kao učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno s njemu potčinjenim vojnicima OVK „komandantom Tabutijem, Iljmi Veljom, Bimijem, Dardanom, Afrimom“ i drugima.

Cilj tog poduhvata bilo je činjenje navedenih zločina.

„Svojim činjenjem i nečinjenjem… Saljih Mustafa je direktno izvršio radnje proizvoljnog lišavanja slobode i držanja u zatočeništvu, kao i surovog postupanja i mučenja“, piše u optužnici.

Kako navode tužioci, „tokom čitavog inkriminisanog perioda, Saljih Mustafa je bio komandant jedinice Agencije i priznati vođa na imanju u Zlašu koje je služilo kao zatvor. On je de iure i de facto rukovodio i komandovao pripadnicima OVK koji su izvršili krivična dela navedena u ovoj optužnici“.

Optužnica protiv Mustafe podignuta je 19. juna ove godine.

Sud za zločine OVK u Hagu saopštio je juče da će Mustafa uskoro biti izveden pred sudiju.

Mustafa je prva optužena i uhapšena osoba u radu Suda osnovanog 2015. godine, aktom Skupštine Kosova, pod zvaničnim nazivom Specijalizovana veća Kosova.

Mandat suda da krivično goni počinioce zločina na Kosovu 1998-2000. je proistekao iz izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija (Dick Marty) iz 2011. o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, 1998-2000.

Po tom izveštaju, nekima od Srba koje je OVK zarobila, u Albaniji su vađeni organi i prodavani na „crnom tržištu“.