Na današnji dan rođen je Zoran Đinđić: Evropljanin srpske nacionalnosti 1Foto: Stanislav Milojkovic

Prvog avgusta 1952. godine rođen je Zoran Đinđić. Prvi postkomunistički, demokratski premijer Srbije. Bio je filozof, intelektualac, političar, reformator.

Rođen je u Bosanskom Šamcu gde je njegov otac službovao, detinjstvo proveo u Bosni i Hercegovini, najduže u Travniku. Godine 1967. preselio se u Beograd u kome je završio gimnaziju, a potom i Filozofski fakultet. Već u mladalačkim danima pokazivao je svoju buntovnu prirodu, bio politički angažovan u studentskim organizacijama zbog čega je hapšen.

Posle završenog fakulteta u Srbiji nije mogao da nađe ni posao magacionera. To je bio jedan od razloga da napusti zemlju i ode u Nemačku. Na univerzitetu u Konstancu doktorirao je 1979. godine. U Srbiju se vratio 1989. Bio je jedan od 13 osnivača Demokratske stranke.

Po osnivanju stranke 1990. godine izabran je za predsednika Izvršnog odbora, a 1994. postao je predsednik Demokratske stranke. Posle lokalnih izbora održanih 1996. godine i velikih građanskih protesta, u februaru 1997. izabran je za gradonačelnika Beograda. Sa tog mesta smenjen je 30. septembra iste godine glasovima odbornika SPO, SRS i SPS.

Bio je menadžer kampanje DOS-a 2000. godine i arhitekta rušenja režima Slobodana Miloševića. Za predsednika Vlade Republike Srbije izabran je 25. januara 2001. Mučki je ubijen na ulazu u zgradu Vlade Srbije 12. marta 2003.

Zoran Đinđić bio je jedinstvena pojava u istoriji Srbije, jedan od najtemeljnije obrazovanih intelektualaca svoga doba. Objavio je 252 naslova, na srpskom i nemačkom jeziku. Pisao je filozofske studije, prevodio i priređivao filozofska dela, pisao uvodne studije, a od rane mladosti bavio se i političkim analizama.

Đinđić je bio filozof i pragmatičar: „Nikad nisam bio zadovoljan time što sam razumeo ideje, uvek sam se pitao šta one donose. Kako se to ostvaruje?“

Politička strategija Zorana Đinđića bila je usmerena ka modernizaciji Srbije, bio je svestan da Srbija stoji pred vratima „kroz koja se izlazi iz civilizacije“. Nezapamćenom energijom posvetio se reformama sa ciljem da se „menjaju navike, stil života, mentalitet, a ne samo zakoni i plate“. Đinđić je bio „Evropljanin srpske nacionalnosti“.

Želeo je Srbiju na mestu koje joj geografski i istorijski pripada: članicu evropskih razvijenih država. Davao je prednost znanju i prezirao populizam.

Njegova politička koncepcija reformisanja Srbije, zasnivala se na mobilizaciji ljudskih potencijala. Tim putem je vodio i Demokratsku stranku. Bio je svestan da su reforme, pogotovu brzina kojom je on želeo da ih sprovodi, sukobljavaju sa mentalitetom, nasleđem, inercijom, sa interesima, sa entropijom. U takvim okolnostima Đinđić je bio izložen napadima, optužbama, sistematski je sprovođena njegova javna satanizacija. Đinđić je bio je svestan senke smrti koja se nadvijala nad njim. Nije odustajao, etika odgovornosti prevladala je strah od smrti.

Ni njegovi protivnici nisu odustajali. Posle više pokušaja beskrupulozno su ga ubili. Pucali su u leđa čoveku koji se kretao uz pomoć štaka.

Posle njegovog ubistva poznati novinar Stojan Cerović napisao je: „Ovaj događaj može bitno promeniti sudbinu Srbije. Treba identifikovati glavne sile koje su delovale i ukrstile se na način koban po glavu Zorana Đinđića, a biće možda i po našu budućnost“. Danas je jasno da je ovo istina, da reč „možda“ treba izostaviti.

Pokazalo se da je svest o nenadoknadivom gubitku sve prisutnija jer je stvarnost sve mračnija. Sve činjenice svedoče o tome da se srpsko društvo vratilo tamo gde je bilo pre Zorana Đinđića. Zbog toga smo svi odgovorni. Potrebno je da to shvatimo, da se na to stalno podsećamo, da ne zaboravimo nikada Zorana Đinđića. On bi danas imao 68 godina. Mi svi bismo sigurno imali drugačije, bolje i srećnije društvo i uređenu državu.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

64 reagovanja na “Na današnji dan rođen je Zoran Đinđić: Evropljanin srpske nacionalnosti”

  1. Po naslovu ovog članka, svaki normalan gradjanin ove države mogao bi da zaključi kako je Zoran Djindjić, ustvari, bio jedno veliko NIŠTA?! Ipak, nije tako. On je bio Srbin, evropske provenijencije.

      • Trazenje problema ili resenja problema u jednoj osobi ili ‘mentalitetu’ drustva, a zanemarivanje tokove globalne politicke ekonomije je tipicno malogradjansko palamudjenje koje nikoga nikad nigde nije odvelo. Bukvalno me je zabolela glava od ovog teksta. Danas.rs nemojte siriti ovakve isprazne imperijalisticke narative bez davanja konteksta. Neoliberalizam je problem bio on sproveden od strane intelektualca ili lika iz pecenjare.

    • To što vi niste sposobni Srbiju smatrati ravnopravnim delom Evrope, kao polotočkog-ekonomskog-kulturnog vrednosnog obrasca, te stoga na one koji ne dele vaš tor projektujete sopstveni nihilizam, kao izraz kompleksa niže vrednosti, nema veze sa temom ovog članka, a ona je, da podsetim, (ne)mogućnost reforme društva oličena u tragičnom kraju jedinog modernog demokratskog premijera Srbije koji je, kao i svi velikani, svojim životom preticao epohu. Upravo je Z.Dj. postavio kao politički program potrebu da se od tog komunističko-nacionalističkog kolektivnog nasledja mora preobražavati pojedinačno, individualno, prihvatanjem lične odgovornosti za sostveni životni izbor i put.

  2. Kao u;esnik studentskih protesta 1968. godine sumnjam da je u kasnijem periodu Djindjić bio hapšen zbog političkog angažovanja u studentskoj organizaciji! Toga nije bilo ni 1968. godine!

    • Prvo, Zoran Đinđić nije bio učesnik studentskih demonstracija 1968, bio je treći razred gimnazije!…
      Drugo, hapšenja, suđenja, dugogodišnjih robija, progona… učesnika u studentskim demonstracijama je bilo onoliko, da ne nabrajam sad ovde!…
      Treće, Zoranu Đinđiću je sa još petoricom studentskih aktivista iz Beograda, Zagreba i Ljubljane suđeno 1974. u Ljubljani zbog Rezolucije tri Filozofska fakulteta (između ostalog i o formiranju novog Saveza studenata Jugoslavije)…
      PS. Inače, ne delim stavove autorke o veličini i značaju Đinđićeve politike, ni stranačke ni njegove vlade!

  3. Žalim za njim kao za članom porodice. Ubili su ga neljudi – hajduci i secikese i vratili nas u Srednji vek. Slava mu!

    • Jedini politicar koji bi nas uveo u EU.Covek koga smo tako jeftino izgubili.Svi smo krivi za njegovu smrt.Kao nacija nismo ni zasluzili takvu osobu.Ostajemo zaljubljeni u nacionalni sport-pisanje uz vetar..

      • Znate šta, pišanje uz vetar je prihvatljivo, ako mu je jedina alternativa bila pišanje u sopstvene gaće. Nama je nudjeno da se oneredimo u sopstvenom odelu ili, da pišamo uz vetar, što je, ustvari, bila odluka da se odupremo i branimo od svetskih silnika. Da smo bili u pravu, i da smo trebali da izdržimo „do poslednjeg“, svedoče namere i ponašanje onih, koji su nas primoravali da pišamo u gaće. Proterano je preko milion Srba, i okupiran velikoi deo srpske teritorije na kojoj silnici pokušavaju da konstituišu svoj kopneni „nosač aviona“.

        • Nažalost Stojan Cerović je bio potpuno u pravu. Zoran je bio poslednjia šansa da Srbija postane normalna zemlja. Ovako mi se čini da nam se loše piše.

        • Pa ako cemo vec prostacki, zna se sta se dogadja sa onim koji pisa uz vetar. Mokre su mu i cipele i pantalone. A sto ste se odbranili, u tri lepe… Zbog te dzudzovanske bandoglavosti pola Srbije se ispraznilo, imamo vise umrlih od Covid-19 nego bilo ko u regionu i parlament bez opozicije. Jos da proglasite Vucica za Tita, pa da vas Bog vidi. Dan kada sam otisao iz Srbije slavim kao drugu slavu.

          • Mislim da i Srbija treba da slavi. I to svaki put kada se oslobodi jednog defetiste i genetskog petokolonaša. Vi ste možda pobegli iz „sela“ ali selo nije pobeglo iz Vas. Da je drugačije ne biste se javljali i uživali u našoj „bedi“ ili, da bi pokazali koliko je velika Vaša „sreća“ u toj novoj državi. Ne lažite sebe, gospodine Pešiću. Vi ste, izgubljeni u prostoru i vremenu, Vi ste niko koji se našao nigde, pa su mu za to krivi drugi.

      • Ako ste Vi krivi ja nisam, jer ga nisam ni video niti poznavao. Njegova politika je bila strana veci postenih Srba. Trebo je biti uhapsen i sudjen 1999.g kada je pozivao NATO da bombarduje Srbiju, jer on Srbe nije smatrao svojim narodiom. Doveo je na vlast okorele kriminalce koji su ma na kraju dosli glave. Njegova supruga je sada najbogatija zena u Srbiji, odakle .

    • Krvnici koji su aktivno saučestvovali u ubistvu Djindjića i danas se vrte na vlasti i zakjlunju u njega.Vučićev politički otac je to proslavio. Sa takvima nema Srbiji spasa ukoliko se narod ne trgne.

    • Veoma je interesantno da su kod Srba idealni političari, kao i sve ostale profesije, tek kada izgube život?! Onda za njim plačemo i ispredamo priče, kako bi ovde tekao med i mleko, kako bismo bili ono što nismo itd.itd. Siguran sam da je Zoran Djindjić poživeo malo duže, da bi doživeo istu sudbinu Koštunice, Miloševića, Tadića ili Vučića. Znate li zašto? Zato što ovaj narod očekuje da ih njihov lider nahrani jednim hlebom i nagradi velikim platama, po mogućstvu, a da oni ne promene svoj odnos prema radu.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.