Foto i video: Dunja Rakić

Građani koje je reporterka portala Danas.rs srela danas prepodne na Kalemegdanu imaju različita mišljenja, ali većina ispitanih nije zadovoljna kako se menja izgled grada. Seča drveća počela je juče kao deo plana za izgradnju gondole Kalemegdan-Ušće, projekta koji još nije dobio dozvolu za izgradnju.

Penzioner Nikola Tintor, koji šeta Kalemegdanom skoro svaki dan, smatra da će gondola biti korišćena isto koliko i pešačka zona u Cara Lazara, koja se nakon šest časova popodne pretvara u „šetalište duhova“.

„Ako pogledamo onaj most na Borči, gde su stavili onaj nadgrobni spomenik, to je estetika Tome Nikolića, Aleksandra Vučića, Andreja i Vesića, tih novih dinastija. To je ista estetika koju vidimo ovde“, kaže Tintor dok pokazuje na posečena stabla na šetalištu.

Na pitanje da li smatra da će gondola doprineti Beogradu, ovaj penzioner odgovorio je da hoće, tako što će Beograd sada biti mnogo ružniji nego što jeste.

„Ti stranci o kojima oni pričaju, koji će koristiti gondolu, oni ne postoje. Ovde dolaze niskobudžetni gosti, gosti koji ostaju noć, dve – to su turisti u prolazu. Stvarno ne vidim poentu, ovo je samo dalje devastiranje, uništavanje onoga što su oni zatekli ovde. Imam utisak da svako od njih želi da napravi neki svoj zavičaj, neko svoje viđenje – kako mali Đokica iz Kraljeva, Vesić, vidi Beograd“, objašnjava Tintor.

S njim nije saglasna penzionerka Zdenka Bogunović, koja smatra da je gondola divna ideja.

„Sve što se dešava, sve što je novo je divno uvek. Ovako je ustaljeno, samo nek se gradi. To je ionako sve nama na usluzi“, navodi Bogunović.

Nikola Stojićević, 34-godišnji programer, smatra da je moglo da se nađe neko bolje rešenje za gondolu, koje ne bi podrazumevalo seču drveća. Kako je najavio direktor Skijališta Dejan Ćika, plan podrazumeva seču 108 stabala na novobeogradskoj i 47 stabala na strani Starog grada.

„Ovo je apsolutno neprihvatljivo. Tako su i u Bulevaru isekli platane i rekli da će postaviti veće, lepše i starije, a eno ga Bulevar i dalje skroz go“, rekao je Stojićević.

On je dodao da pritom, to neće ni početi da se gradi skoro, tako da tek nije bilo potrebe da seku ovo drveće sad.

Veselin Milovanović, 35-godišnjak, trenutno nezaposlen, misli da je dobro što se gradi gondola, ali da ne razume zašto je neophodno da se toliko drveća sruši.

„Uvek je lepo da se nešto gradi, ali ako će toliko drveća biti posečeno, nestaće šetalište“, smatra Milovanović.

Drvo u centru kalemegdanskog šetališta, koje se tu nalazi od Drugog svetskog rata, jedno je od prvih koje je posečeno.

„Ovo je strašno. Pogledaj, nikog nema, niko da kaže išta. Meni je to strašno“, ocenjuje 38-godišnji Nikola Jovanović.

Ministarstvo turizma će za gondolu izdvojiti 840 miliona dinara, a grad Beograd 600 miliona. Prema najavljenim planovima, gondola bi trebalo da bude završena do kraja 2019. godine, a osim što bi dovela do bržeg transporta putnika, zamišljena je i kao turistička atrakcija.

„Mi smo kao zemlja sami po sebi turistička atrakcija – ovo nema nigde!“, zaključuje Jovanović.

JP „Skijališta Srbije“ je još krajem 2016. raspisalo tender za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju gondole-žičare na ovoj lokaciji, a u cilju bezbednog i jednostavnog povezivanja atraktivnih lokaliteta savskih obala, odnosno Beogradske tvrđave i Parka Ušće.

Iako ovaj projekat i dalje nije dobio zvaničnu dozvolu za izgradnju, koja će se čekati do 1. maja, kako saznaje BBC, dobio je dozvolu za seču drveća, koja je počela odmah. Kako i na beogradskoj i na kalemegdanskoj strani plan predviđa da gondolski prostor obuhvati i deo šetališta i zelenih površina, juče je počela seča 155 drveća, koju sprovode radnici JKP Zelenilo- Beograd, u cilju oslobađanja tog prostora za gondolu.

Povezani tekstovi