Foto: SANU

Šta utiče na kognitivno propadanje u Parkinsonovoj bolesti, koliki je uticaj starenja na demenciju izvan amiloidne patologije, kakav je doprinos magnetne rezonance u ranoj dijagnozi demencije, koje su novine u demencijama sa Levijevim telima i kakve su buduće terapijske strategije u Alchajmerovoj bolesti – samo su neke od tema o kojima će biti reči na velikom dvodnevnom međunarodnom naučnom skupu „Novine u demencijama”, čije je otvaranje predviđeno za petak, 5. april, od 9.15, u Svečanoj sali  SANU.

Kako navode organizatori, taj događaj će okupiti vodeće domaće i međunarodne stručnjake iz Holandije, Italije, Švedske, Belgije, Engleske, Nemačke, Danske, Grčke i Srbije koji će, iz prve ruke, govoriti o mogućnostima prepoznavanja i dijagnostike, odnosno mehanizmima koji dovode do poremećaja i konačno, lečenju ove bolesti.

Kako je objasnio akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU i jedan od učesnika ovog skupa, pažnja će, između ostalog, biti usmerena na aktuelni pristup u prevenciji razvoja demencije i kontroli mogućih promenljivih faktora rizika, s posebnim osvrtom na promene u životnom stilu, kao i novim terapijskim mogućnostima koje nas očekuju u skoroj budućnosti.

– Međutim, na skupu neće samo biti dat presek stanja, već je cilj da se javnosti ukaže na to da, kada su u pitanju bolesti demencije, konačni zaključak više nije beznadežnost – ističe akademik Vladimir S. Kostić.

On naglašava da postoje veliki iskoraci kada su u pitanju istraživanja faktora rizika za Alchajmerovu bolest (čijom bi kontrolom učestalost bolesti godišnje mogla da smanji za milion i po), kao i kada se radi o patologiji, načinu nastanka demencija koje se danas doživljavaju kao bolest proteina, pa se sve više prepoznaju načini na koji proteini deluju.

– Ne usuđujem se da prognoziram brzinu kojom će se promene događati, ali već postoje naznake da ćemo za desetak godina imati potpunu drugačiju sliku – zaključuje akademik Kostić.

Demencije predstavljaju značajan medicinski, ali i socijalno-ekonomski problem sa kojim se suočavamo. Posebno su pogođena društva, poput našeg, koja ubrzano stare.

Povezani tekstovi