U kojoj meri ste kao izvestilac EP dužni da pratite sprovođenje Zakona o rehabilitaciji, a posebno proces koji se tiče generala Mihailovića?

– To je vrlo specifičan slučaj, koji nosi mnogo političkog i emotivnog naboja.

Smatram da je važno da u EU pažljivo pratimo taj proces. Kao izvestioca EP, pre svega me zabrinjava evidentan pokušaj promene sistema vrednosti. Posleratna Evropa je izgrađena na antifašističkim vrednostima, dok rehabilitacija Draže Mihailovića predstavlja korak u suprotnom smeru.

– Zakon o rehabilitaciji se zloupotrebljava. Suština tog zakona je da se skine kolektivna odgovornost sa pojedinih nacionalnih grupa, kao i sa žrtava uspostavljanja komunističke vlasti. Draža Mihailović, kao simbol šovinizma i ratnih zločina počinjenih u ime stvaranja Velike Srbije, u takvim naporima nema šta da radi.

Kako komentarišete kontradokaze i činjenice koje o ulozi generala Mihailovića iznose istoričari i podnosioci zahteva za njegovu rehabilitaciju, uključujući i činjenicu da Ravnogorski pokret nije imao čvrste veze sa četnicima u drugim delovima bivše Jugoslavije, uključujući i NDH?

– Ne želim da raspravljam o razlikama u četništvu u različitim delovima nekadašnje Jugoslavije. Sve detalje o tome mogu da rasprave istoričari. Ono što je utvrđena činjenica jeste da su četnici bili kolaboracionisti u svim delovima Jugoslavije i da su činili zločine protiv nesrpskog stanovništva u Bosni, Crnoj Gori i Srbiji. Na kraju rata se deo četničkog pokreta nije odazvao na poziv kralja koji je naredio saradnju sa NOB. Pokušaji pronalaženja mesta na kojima je Mihailović streljan i sahranjen u potpunosti su legitimni, ali pokušaji rehabilitacije donose promene u sferi politike, odnosa politike prema prošlosti i deli Srbiju i Srbe, sve države i javnosti u zemljama u neposrednom i širem susedstvu.

lmajući u vidu reagovanja Zagreba, da li bi zbog rehabilitacije generala Mihailovića Hrvatska mogla da pravi probleme Beogradu u daljim evropskim integracijama?

– Što se tiče eventualnog reagovanja zvaničnog Zagreba, to će se pokazati u narednom periodu. Ali, ono što je sigurno jeste da eventualno odustajanje od Mihailovićeve rehabilitacije treba da se uradi zbog građana Srbije i afirmacije evropskih vrednosti, a ne zbog moguće reakcije Zagreba ili bilo koje druge države. U Srbiji se već godinama vodi debata o tome ko je šta radio pre 70 godina za vreme Drugog svetskog rata. Mislim da je to vrlo indikativno za stanje u kome se nalaze ekonomija i srpska politika. Mnogi politički lideri, umesto da su okrenuti ka obezbeđivanju većih stranih ulaganja, rastu ekonomije i jačanju srednje klase, pokušavaju da se približe biračkom telu na krajnje neproduktivan način, baveći se najmračnijim epizodama istorije Evrope i Balkana. Srbija, kao i druge zemlje istočne Evrope, danas pripada demokratskom prostoru u kome treba zajednički da radimo na ujedinjavanju na osnovu zajedničkih evropskih vrednosti. Danas je ključno političko pitanje u Srbiji ko su glavni akteri sistemske korupcije, a ne čiji je deda bio u kom pokretu za vreme rata.

Homen: Bez uslovljavanja iz EU

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je za Danas da EU nikada nije dovela u vezi proces rehabilitacije generala Dragoljuba Mihailovića sa evropskim integracijama Srbije. On kaže da je „donošenje zakona o restituciji i rehabilitaciji jedno što je Brisel u ovoj oblasti ikad tražio od Beograda, jer se ne bavi pojedinačnim slučajevima“. Milivoje Mihajlović, direktor vladine Kancelarije za saradnju s medijima, vezi „slučaja Mihailović“ kaže za Danas da „Vlada Srbije radi u skladu sa zakonom koji je donet u srpskom parlamentu“ i da je reč o „ispravljanju istorijske nepravde“. On ističe da pitanje Mihailovićeve uloge u Drugom svetskom ratu „treba prepustiti istoričarima, a da političari treba da rade svoj posao“.

close
Negativne posledice u odnosima sa susedima 1

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.