Nejednakost u školi, pa na Birou rada 1BETAPHOTO/Executive Group/GIZ/Miodrag mitja Bogdanovic/DS

Od 80 učenika romske nacionalnosti upisanih školske 2018/19. 63 j polagalo završni ispit, 47 upisalo srednju školu, a 17 nije želelo da nastavi dalje školovanje. Ipak, procenat upisane dece i one koje završe osnovnu školu „raste iz godine u godinu“

Romska deca u vreme epidemije korona virusa više nego teško pohađaju onlajn nastavu.

Neophodni su im uređaji i pristup internetu, kao i struja kada se baterija isprazni, a neka naselja, na primer „12. februar“, u kojem je tridesetak školske dece, nemaju struju mesecima.

Pedagoški asistenti ne mogu da im pomognu oko domaćih zadataka, a roditelji to najčešće ne znaju.

Ova školska godina je za većinu njih propala, kažu Osman Balić, predsednik Predsedništva Lige Roma i direktor YUROM centra i Ana Saćipović, direktorka Udruzenja Romkinja Osvit, oboje iz Niša.

Oni podsećaju za Danas da su Romi u Nišu i Srbiji „u procesu prosvećivanja, koji je počeo pre 15-ak godina sa Dekadom Roma, a da je uspon naročito vidljiv u obrazovanju“.

Ali, takav proces je još bremenit problemima, od siromaštva koje ne pogoduje obrazovanju, preko diskriminacije u školama, do „tihog i latentnog“ otpora društva da zapošljava čak i najobrazovanije Rome.

Sve to ima za posledicu da skoro sva deca romske nacionalnosti upišu prvi razred, osnovnu školu završi njih 75 odsto, ali i da su čak i za one koji završe fakultet zatvorena vrata privatnih firmi, ali i institucija.

Prema podacima Lige Roma i YUROM centra, Romi su najbrojnija i najvidljivija nacionalna manjina u Nišu.

Po poslednjem popisu ima ih 6.996, ali se procene „sa terena“ kreću od 15.000, koliko iznosi „tamna brojka“, do čak 30.000, koliko tvrde pojedine nevladine organizacije.

Polovina romske populacije je mlađa od 25 godina, a svega četiri odsto starije od 60 godina.

Oko 10.780 Roma živi u u romskim naseljima u krajnje lošim stambenim uslovima.

Manje od trećine (27 odsto) je ekonomski aktivno, a trećina prima neki oblik socijalne pomoći, koja je za 18 odsto porodica jedini izvor prihoda.

Svega devet odsto ima stalne prihode od rada, a samo 2,5 odsto romskih žena je stalno zaposleno. Procenat nezaposlenih je čak četiri puta veći od proseka u ukupnoj populaciji.

Osman Balić precizira da svake godine u Nišu prvi razred osnovne škole upiše više od 150 dece romske nacionalnosti. Većina dece je locirana u romskim naseljima koja gravitiraju ka četiri osnovne škole – „Radoje Domanović“, „Sreten Mladenović Mika“, „Kralj Petar I“ i „Vuk Karadžić“.

Prema podacima pedagoških asistenata koji rade u tim školama, školske 2018/19. godine u osmi razred je upisano 80 učenika romske nacionalnosti, od kojih je 63 „pristupilo završnom ispitu, a 47 upisalo srednju školu“.

Njih 17-ro nije polagalo završni ispit i nije želelo da nastavi dalje školovanje. Ipak, procenat upisane dece i one koje završe osnovnu školu „raste iz godine u godinu“.

Prema rečima Ane Saćipović, u Nišu je danas 15-ak doktora ili doktorki mlađe generacije, šest pravnika, a ima i profesora, inženjera, elektroničara, diplomiranih novinara… Roma sa završenom srednjom školom ima dosta, i sve više:

– Očigledno je da idemo napred. To je između ostalog dokaz da romska zajednica nije lenja ili neinteligentna, samo je jako siromašna i mnogočlana, pa je potreba za preživljavanjem iznad obrazovanja, što greška koju polako ispravljamo.

Ispisivanje srpske dece

Ana Saćipović smatra logičnim da u školama koje se nalaze u blizini romskih mahala ima većeg broja romske dece.

Ono što je nelogično jeste da roditelji iz većinske populacije decu upisuju u udaljene škole iako im je bliža škola u kojoj ima romske dece, kao što se dešava u školi „Vuk Karadžić“.

Naša sagovornica kaže da i u samim školama ima diskriminacije romske dece, ali da bi o tome najbolje govorila deca kojima se to dešava.

– Mi stariji možemo da pričamo o tome, ali deca najbolje znaju kako se osećaju. Lako je pričati o diskriminaciji, ali ući u njihova osećanja je sasvim druga stvar. Volela bih da oni koji ne priznaju diskriminaciju budu na mestu te dece bar jedan dan – kaže Saćipović.

I Osman Balić ne negira diskriminaciju, ali naglašava da „postoje i mere pozitivne diskriminacije kod upisa u srednje škole, pa dobijanje udžbenika i školskog pribora, stipendiranje srednjoškolaca romske nacionalnosti, i slično“.

Dodaje da je unutar romske zajednice prisutna diskriminacija ženske dece.

Ipak, naglašava, danas je među visokoobrazovanim pripadnicima romske zajednice više mladih Romkinja, nego njihovih sunarodnika.

Saćipović ocenjuje da se okolnosti u vezi sa ovom vrstom diskriminacije menjaju, tako da je među decom romske nacionalnosti koje pohađaju škole sada 51 odsto devojčica, koje pritom imaju bolji uspeh u školi od dečaka.

– Promeni situacije doprineo je rad Romske ženske mreže Republike Srbije, u kojoj je 35 romskih ženskih organizacija koje deluju na teritoriji cele zemlje. Pružamo podršku devojčicama kroz radionice, pomoć pri učenju, imamo mentorski rad, rad sa zajednicom i roditeljima, rad sa donosiocima odluka… Trenutno radimo na prevenciji dečijih brakova, koji između ostalog dovode do osipanja devojčica iz obrazovnog sistema – kaže ona.

Romi rade, ali nisu zaposleni

Nesporno je da u obrazovanju Roma ima ozbiljnog pomaka, te da raste broj srednjoškolaca i visoko obrazovanih, ali je problem što ne raste i broj zaposlenih među njima, ocenjuje Balić On kaže da je u Srbiji trenutno „par stotina visokoobrazovanih Roma koji su već godinama nezaposleni“.

– Stiče se utisak da postoji tihi, latentni otpor prema zapošljavanju ovih obrazovanih i kvalifikovanih mladih Roma. I da je to neka vrsta skrivene diskriminacije i političkog stava prema progresu i razvoju romske zajednice u Srbiji, koja ometa proces njene emancipacije. Kada bi bilo drugačije, to bi puno značilo romskoj zajednici i celokupnom naporu društva. Zapošljavanje obrazovanih Roma bio bi dobar politički signal i poruka – kaže Balić i precizira da Romi uglavnom rade u privatnom sektoru.

Posebno ih ima u oblasti građevinarstva, reciklaže, poljoprivrednih i sezonskih poslova. Dominiraju u sivoj ekonomiji i „takozvanoj nedeklarisanoj sferi rada“.

Dakle, Romi rade ali nisu zaposleni: – Obrazovanje Roma je u istorijskom usponu. Ali obrazovanje, bez mogućnosti zapošljavanja, i naročito kada zapošljavanje ignorišu institucije i ljudi iz vlasti, dovodi u pitanje stvarnu želju da se sprovede deklarisana politika prema Romima, koja između ostalog podrazumeva smanjenje siromaštva u toj zajednici, kao i razlike u kvalitetu života u odnosu na većinsko stanovništvo.

Balić kaže da nikada nije bilo više visokoobrazovanih Roma i nikada manje onih koji su zaposleni u javnom sektoru.

Prema podacima prikupljenim iz 51 državne institucije, samo jedan (0,08 odsto) od 1.152 državna zvaničnika i sedam (0,40 odsto) od 15.532 državna službenika izjasnili su se kao Romi.

U 61 jedinici lokalne samouprave, koliko ih je učestvovalo u ovom istraživanju, svega 50 zaposlenih (0,49 odsto) izjasnili su se kao pripadnici romske nacionalnosti.

Na osnovu Zakona o državnim službenicima, u državnom sektoru bi moralo da radi najmanje 2, 4 odsto Roma.

– U organima lokalne samouprave u Nišu radi zanemarljiv broj Roma. Od skoro 3000 zaposlenih samo je par Roma. U Centru za socijalni rad, u Nacionalnoj službi zapošljavanja, u tužilaštvima, sudstvu, obrazovnim institucijama, zdravstvu i medijima skoro da nema zaposlenih Roma – kaže on.

Šta kad se završe projekti?

Prema Balićevim rečima, Niš je po rešavanju romskog pitanja jedan od boljih gradova u Srbiji.

Dobro je, recimo, što već godinama izdvaja budžetska sredstva za stipendije za srednjoškolce i studente romske nacionalnosti ili besplatne užine za učenike. Besplatni udžbenici se obezbeđuju iz budžeta Republike.

Naši sagovornici su, međutim, saglasni da gradski Savet za ljudska i manjinska prava, u kojem su inače sedeli predstavnici političkih stranaka, mesecima ne funkcioniše, a da se lokalna nadležnost za rešavanje pitanja romske i drugih manjina najčešće svodi na jednog gradskog većnika i Centar za socijalni rad.

Donošenje i finansiranje Lokalnog akcionog plana za unapređenje položaja Roma je nedovoljno transparentno i za one na koje se odnosi.

– Imamo Mobilni tim i RomACTed tim na čijem su čelu predstavnice Grada. Imamo projekte za Rome, finansirane od međunarodnih organizacija, kojima koordiniraju neromi. Šta kada prestanu sa radom ovi timovi i kada se projekti završe? Nema sistemskih rešenja – ocenjuje Saćipović.

Grad: Saradnja tesna i svakodnevna

Zamenica gradonačelnika Niša Dušica Davidović kaže da je novom gradskom rukovodstvu potrebno vreme da Savet za ljudska i manjinska prava, koji je prestao da funkcioniše ranije, stavi u funkciju.

Napravljeni su aneksi ugovora za projekte koji se tiču unapređenja stanovanja i obrazovanja Roma, u kojima je Grad partner, a koje finansijski podržava Evropska unija.

Saradnja Grada sa Nacionalnim savetom romske manjine, Romskim centrom, nevladinim organizacijama i romskom zajednicom je „dobra, tesna i svakodnevna“.

– U gradskom budžetu za ovu godinu predviđeno je osam miliona dinara za osnaživanje Roma pri zapošljavanju i podršku upisivanju dece u škole. Izdvojili smo i značajna budžetska sredstva za socijalno ugrožene, među kojima je najviše Roma. Imamo budžetsku poziciju za besplatnu užinu u predškolskim ustanovama i osnovnim školama, produženi boravak, potpuno oslobađanje komunalnih usluga i slično – kaže Davidović.

Ona kaže da je LAP za unapređenje položaja Roma već prošao tri javne rasprave, te da je realno očekivati da bude usvojen na jednoj od sledeće tri sednice Skupštine grada.

U gradskom budžetu je planirano pet miliona dinara za početak realizacije ovog plana.

Struka: Nema prave inkluzije

Sociolog kulture i univerzitetski profesor u penziji Đokica Jovanović kaže da je dobro što je obrazovanje Roma našlo mesto u obrazovnoj politici Srbije, kao i što se njegovom važnom dimenzijom smatra obrazovna inkluzija Roma.

Ali, inkluzija mora da bude dvostran proces, što znači da učenici i studenti treba da budu upućeni u kulturu i istoriju Roma i svih drugih zajednica u Srbiji, kao što učenici i studenti romske i drugih manjina treba da budu upućeni u srpsku i sve ostale kulture u Srbiji: – Ukoliko to nije slučaj, a nije, inkluzija je put u asimilaciju i to preko paternalizma, odnosno kulturne politike koja se zasniva na pretpostavci zaštite manjine pod uslovom da je manjina bezuslovno lojalna, neproblematična i da prihvata superiornost kulture dominantne većine.

Kako ocenjuje, pripadnici romske manjine u Nišu i Srbiji i tokom samog obrazovanja susreću se sa velikim problemima, koji se moraju rešavati sistemski. Među rešenjima bi trebalo da se nađe i stalna obrazovna asistencija.

– Mladi Romi su hendikepirani, a time i diskriminisani u obrazovnom sistemu, jer u školu dolaze da uče na jeziku koji dobro ne poznaju, čije finese ne razaznaju, što je u vršnjačkoj komunikaciji vrlo bitno. Njihov fond opšte kulture, koji podrazumeva prosečni obrazovni standard, nedovoljan je, a njihovo materijalno stanje je loše, na ivici siromaštva ili u zoni siromaštva. Romski učenici u školi osećaju nelagodu i vrlo brzo stiču komplekse manje vrednosti – kaže Jovanović.

Za romsku zajednicu karakteristična i etnička mimikrija. Njeni pripadnici se, naime, u popisima stanovništva većinom ne izjašnjavaju kao Romi. Takva mimikrija je rezultat vrlo realnog uverenja Roma da će njihove životne šanse biti veće ukoliko se ne izjasne kao Romi.

Donacija tableta za onlajn nastavu

Nemačka organizacija Help nedavno je podelila oko 50 tableta romskoj deci koja pohađaju nastavu u osnovnim školama „Radoje Domanović“ i „Vuk Karadžić“. I druge organizacije su učinile slično, kako bi pomogle ovoj deci da tokom epidemije korona virusa lakše pohađaju onlajn, kao i nastavu uopšte, kažu u Ligi Roma i Osvitu.

Zakon o jednakim šansama pri zapošljavanju

Liga Roma je pripremila koncept zakona o jednakopravnom zapošljavanju pripadnika etničkih zajednica u Srbiji. Taj Zakon bi između ostalog trebalo da reši višedecenijski problem sistemske isključenosti Roma sa tržišta rada u privatnom i javnom sektoru, zasnovan na principu etničke različitosti, kažu u ovoj organizaciji.

U Srbiji više od pola miliona Roma

Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji ima oko 141.000 Roma. Ozbiljne demografske procene govore da u našoj zemlji živi od 450.000 do 550.000 Roma, kaže Đokica Jovanović.

Tekst je deo projekta „Obrazovanje na maternjem jeziku – jednaka šansa za sve“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u sadržajima ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.