(Ne)opravdan progon filozofije 1Foto: FoNet - Bozidar Petrovic

Nema kulture bez filozofske kulture i filozofskog obrazovanja – poručuje za Danas Slobodan Kanjevac, predsednik Srpskog filozofskog društva, komentarišući informaciju da je filozofija kao obavezan predmet ukinuta na smerovima elektrotehničar računara i elektrotehničar energetike.

Kanjevac ocenjuje da je na delu „sistematsko sprovođenje antifilozofske obrazovne orijentacije“, aludirajući na nepovoljan status ovog predmeta u stručnim školama.

Jadranka Pešti, direktorka Srednje tehničke škole „Mileva Marić“ u Titelu, kaže za Danas da je sve krenulo pre petnaestak godina sa reformom obrazovanja, čija je posledica ukidanje filozofije kao obaveznog opšteobrazovnog predmeta u velikom broju profila u srednjim stručnim školama. Pešti kaže da je filozofija negde ponuđena kao izborni predmet, a na nekim smerovima je ukinuta. U pomenuta dva profila u području rada elektrotehnika, umesto obavezne filozofije uveden je izborni predmet logika sa etikom, što se takođe našlo na meti kritika struke.

– Ovaj predmet je trapava kombinacija dve filozofske discipline sa veoma različitim sadržajem u jednu neuspelu celinu, koja treba da zameni sistematičnu i preglednu obradu filozofskih problema i ideja koje prožimaju celokupnu istoriju ljudskog mišljenja. U najmanju ruku, ovo treba da budu dva odvojena predmeta – upozorile su nedavno u autorskom tekstu objavljenom u našem listu filozofkinje Olga Nikolić, Jelena Dimitrijević i Tijana Milojević.

Jadranka Pešti smatra da je filozofija kao obavezan predmet u srednjim stručnim školama neophodna.

– Kao obavezan predmet ona može biti i opšteobrazovni i stručni predmet (metodologija, profesionalna etika…), što zavisi od kreatora obrazovnih politika i kompetencija koje su predviđene za određeno zanimanje i srednjoškolsko obrazovanje uopšte. Filozofija ili njene discipline (logika, etika, estetika…) ne bi trebalo da budu izborni predmeti. Neprihvatljivo je da predmet koji ima izuzetnu obrazovnu i vaspitnu funkciju bude prepušten izboru. Nijedan predmet nije više pozvan da razvija kritičko mišljenje od filozofije – smatra Pešti.

U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja kažu da je reforma srednjeg stručnog obrazovanja počela 2002. prevođenjem oglednih obrazovnih profila u redovan sistem, a potom i inoviranjem „klasičnih“ profila. Podsećaju da je još 2009. u zakonu definisano da se nastavni planovi i programi za profile u srednjem stručnom obrazovanju pripremaju u odnosu na standard kvalifikacija, ali i prema definisanom odnosu broja časova opšteobrazovnih i stručnih predmeta. Taj odnos je 40:60 u četvorogodišnjim, a 30:70 u trogodišnjim profilima.

Uvođenje standarda kvalifikacija promenilo je način izrade planova i programa – umesto nekadašnje prakse da se profilima „dodeljuje“ broj časova određenih predmeta, sada je privreda ta koja kaže koja znanja, umenja i stavove treba da ima učenik koji završi srednje obrazovanje da bi mogao da radi posao za koji se školuje. Na osnovu toga se pišu ishodi, pa tek onda planovi (broj časova) i programi (sadržaji koji će se učiti).

– Kako srednje stručne škole prvenstveno pripremaju učenike za izlazak na tržište rada, primedba pristigla upravo od socijalnih partnera je da učenici po završetku školovanja nisu dovoljno ovladali stručnim znanjima i veštinama. Zato je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja 2009. predvideo povećanje broja časova stručnih predmeta, a prvenstveno praktične nastave – ističu u ZUOV-u, napominjući da je i novi zakon ostao na istom stanovištu.

U toj instituciji podsećaju da su predlozi planova i programa za srednje stručne škole pripremani u skladu sa principima koje je Nacionalni prosvetni savet usvojio još 2012.

– U skladu sa tim principima, u srednjim stručnim školama korpus znanja iz društvenih predmeta (sociologija, filozofija, ustav i pravo građana) zamenjen je obaveznim predmetom sociologija sa pravima građana (dva časa nedeljno) i izbornim programom logika sa etikom (dva časa nedeljno) – napominju u Zavodu i podsećaju da je NPS usvojio i doneo ukupno 81 nastavni plan i program za opšteobrazovne predmete za profile u srednjim stručnim školama.

Isti sistem je ranije primenjen u šest ili sedam profila u području elektrotehnike, tako da najnovije izmene kod elektrotehničara računara i elektrotehničara energetike nisu iznenađenje.

U Zavodu navode i da su svi predmeti koji su izgubili status obaveznih ponuđeni na listi izbornih, što omogućuje učenicima da ih pohađaju, ukoliko procene da su im ta znanja neophodna za nastavak obrazovanja.

Svi se žale

Društvo filozofa nije jedino koje negoduje da su nepravedno zapostavljeni. Od kada je počela reforma, gotovo da nije bilo strukovnog udruženja koje se zbog promene fonda časova ili statusa predmeta (iz obaveznog u izborni) nije žalilo Zavodu i Ministarstvu prosvete tražeći bolji tretman. Međutim, niko od njih nije posmatrao obrazovni sistem u celini, niti je imao u vidu zakonsko ograničenje o opterećenju učenika. Zbog toga iz ZUOV-a poručuju da bi svaka drugačija raspodela časova morala biti razmotrena na zajedničkom sastanku Ministarstva, Zavoda, NPS i Saveta za stručno obrazovanje, napominjući da rešenja koja nisu sistemska neminovno dovode do poremećaja u celokupnom obrazovnom sistemu.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

8 reagovanja na “(Ne)opravdan progon filozofije”

  1. Gde su argumenti da u obaveznom odnosu „60:40“ u korist stručnih predmeta, nema mesta za filozofiju , i da je baš ona predmet koji se ne uklapa u reformu srednjeg stručnog obrazovanja?

  2. Nedostaju argumenti zašto se baš filozofija ne uklapa u obaveznu preraspodelu „60:40“?

  3. “ Sada je privreda ta koja kaže koja znanja, umenja i stavove treba da ima učenik koji završi srednje obrazovanje da bi mogao da radi posao za koji se školuje“ – ja samo pitam hoćemo da ostavimo privredi i privrednicima da od naše dece gradi ljude? Da li biste kapitalisti ostavili odgoj svoj deteta, negu njegovog uma i duše? Da li se čovek definiše isključivo poslom kojim se bavi? Ne trebaju mu stavovi, vrednosti i mišljenje, samo praktična znanja kojima će da zadovolji svog kapitalnog gazdu? A gde je tu sreća? Filozofija bi vam rekla gde je, ali vi je slobodno izbacite, vama sreća ne treba, samo pare. Kradete od sopstvene dece instrument za dobar život u bez ozbira kakavim okolnostima, jer, znate, upravo je to cilj i zadatak filozofije u obrazovnom procesu. Izbacite je, pa vam ja želim što više Jura i jeftine radne snage, prave vas volovima za zapregu, isključivo, a vi sami stavljate amove.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.