Foto: Inicijativa IksKako pišu Južne vesti, organizatori ovakve delegacije kojom su diskriminisane đuvegije koje ne rade u javnom sektoru, jer nije bilo nikakvog konkursa za ovaj „ljubavni put“, bili su Opština Medijana i Inicijativa „Iks“ iz Niša.
Na daleki put autobusom, stazama potencijalne bračne sreće krenuli su 2. oktobra neoženjeni službenici i radnici. Među njima, prema informacijama organizatora, bili su i oni koji rade u Studentskom kulturnom centru Niš, niškoj Policijskoj upravi, kao i u Javnom komunalnom preduzeću Tržnica, a otputovao je i rukovodilac Javne higijene JKP Mediane Ljubiša Janković. Direktor Mediane Dragoslav Pavlović kaže da mu je ovo preduzeće platilo 18.000 dinara za putovanje.
I Tržnica je “častila” trojicu zaposlenih da u Belogorodu, niškom gradu pobratimu, pronađu “srodnu dušu”. Ovo je, kako kaže direktor ovog preduzeća Goran Đorđević, Nišlije koštalo nešto preko 57.000 dinara sa PDV-om. Đorđević kaže da su pare uplaćivane preko sidnikata, a da su one iz dela budžeta ovog preduzeća koji se odnosi na sport i rekreaciju.
I iz Studentskog kulturnog centra su išla dvojica zaposlenih, s tim što je jedan oženjen, a kako kaže direktorka ove ustanove Dragana Petković, uspostavljena je i saradnja sa belgorodskim Univerzitetom.
Direktor Tržnice Đorđević kaže da je put plaćen Turističkoj organizaciji Globus bus d.o.o iz Niša, a ovo trodnevno ljubavno putovanje pratila je i ekipa RTS-a.
Više na portalu Južne vesti
Au jade, ovi nisu nizasta, kao Cernobilj da ih je izbacio.
С обзиром да сам и сам био учесник овог путовања, а на овој сам слици, имам потребу да се обратим. Не знам од кога су узимане изјаве за овај и све остале текстове везане за ово путовање, али у свакоме од њих има много лажи. Међу путницима нису биле само Нишлије, већ и Крушевљани, Блачани, Брусјани, Александровчани, Врањанци….Највећа лаж од свих јесте да су сви ишли о трошку државе. Плаћао сам пут, осигурање, смештај, храну… Ништа ми није рефундирано нити размишљам о тој опцији. На крају сам платио и више од предвиђене суме.
У ултра неудобном аутобусу чији возачи су нас возили по неким недођијама (56 сати вожње, трускања и спавања по бензинским пумпама) како не би плаћали путарине није било само оних који су кренули да се жене. Било их је можда 20-так (дакле није их било 50 или 30 како се пише, већ 20-так) . Било је ту чланова руско-српског удружења, представника полиције, општине као и оних који су пошли на поклоничко путовање и пар путника који су кренули искључиво туристички, а међу којима сам и ја сам. Наши проблеми су се наставили и првог дана у самом граду Белгороду, а све због неразумевања са организаторима. Чак су нас поделили у две одвојене групе при чему су прву групу чинили представници удружења, општине, полиције, медија, док су другу групу чинили момци за женидбу и ми туристи. Заправо они су завршавали свој посао због кога су и дошли, а ми смо били ту само као број и кад је требало да се плаћа. Организовано је као и руско-српско дружење где није било ни пет девојака за момке који су дошли са намером да се жене. Значи, није их било десет, а није било ни гурања, наваљивања и борбе за њихову наклоност како прочитах у неком од многобројних текстова. Једино вредно помена је хостел у којем смо ноћили и његово особље. Такође, лепоте града и околине се морају споменути. Једва сам и оно што сам зацртао обишао. Све у свему једна велика катастрофа у режији цркве и организатора. На крају, све оне који су давали којекаве и лажне изјаве за медије треба да је срамота. Све што су успели јесте да су нам створили проблеме.Од обичног туристичког путовања какво је требало и бити испала је невиђена фарса где препуцавањима нема краја.