Obrazovanje teško prati promene u IT

Verujem da i brojni drugi segmenti poslovanja u Srbiji imaju veliku šansu da ostvare značajne rezultate, jer je globalizacija fenomen koji se reflektuje na sve sfere poslovanja, a ne samo na IT industriju, iako je tu najprisutnija, ili makar najvidljivija. Generalno, svet postaje sve manji i sve povezaniji, što stvara prilike za sve preduzetnike sa jakim proizvodom i/ili kvalitetnim uslugama – kaže za Danas Mirko Topalski, osnivač i vlasnik jedne od najvećih IT firmi u Srbiji koja se bavi pravljenje video-igara.

* Kako sa stanovišta IT-a i digitalizacije ocenjujete obrazovni sistem u Srbiji?

– Obrazovni sistem u ovom momentu svakako nije adekvatno opremljen da se izbori sa rastućim i menjajućim zahtevima IT industrije. Mladi diplomci imaju solidnu obrazovnu osnovu, ali gotovo uvek moraju da prođu neku vrstu obuke i specijalizacije kako bi aktivno radili u IT kompanijama. Delom je to manjkavost obrazovnog sistema, a delom brzina kojom se stvari razvijaju i menjaju u samoj industriji. Primetni su pomaci u dobrom smeru poput Petlje ili inicijative Digitalna Srbija, koje se trude da podignu nivo znanja i popune „rupe“ u obrazovnom sistemu, ali ključna stvar, po mom mišljenju, jeste individualni rad. Obrazovni sistem nije u stanju da brzo ponudi odgovore na nova pitanja koja se svakodnevno pojavljuju, i zato je neophodno da IT stručnjaci konstantno unapređuju svoja znanja. Internet nam pruža brojne prilike za širenje znanja i veština, besplatno ili vrlo jeftino.

* Sa stanovišta vlasnika IT firme, kakav kadar bi trebalo da izlazi sa fakulteta?

– Ono što ja vidim kao manjkavost obrazovanih kadrova jeste nedostatak znanja i razumevanja u praktičnim aspektima njihovog budućeg rada. Verujem da budući profesionalci moraju bolje da razumeju poslovanje i preduzetništvo, da razumeju na koji način kapitalizam funkcioniše i da već tokom studija razvijaju samostalnost i preduzimljivost, kako bi bolje shvatili šta je to što poslodavac očekuje od njih i da bi bili spremniji i sposobniji da i sami uđu u preduzetničke vode. Naravno, poželjno je i da se obrazuju u novim tehnologijama, a ne u stvarima koje su još pre deceniju ili više već bile zastarele.

* Da li kasnimo sa informatičkim obrazovanjem, ako smo tek od prošle godine uveli obaveznu informatiku od petog razreda osnovne škole?

– Zapravo, zanimljivo je da u nekim obrazovnim segmentima čak i prednjačimo. Tradicionalno proizvodimo jake kadrove u domenu prirodnih nauka i umetnosti, i to treba da nastavimo da negujemo i podržavamo. Kada je u pitanju usko informatičko obrazovanje, evidentno je da kaskamo za svetom na svim obrazovnim nivoima, kako po pitanju metodologije učenja, tako i po pitanju fokusa države i obrazovnog sistema na unapređenje ove oblasti. Meni je lično poražavajuća činjenica da, uprkos velikoj ekspanziji razvoja video-igara u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, još uvek ne postoji nijedan fakultet posvećen gejmingu, a ono malo kurseva koji trenutno postoje je, da se najblaže izrazim, postavljeno na pomalo naivnim osnovama.

* Već sada imamo problem da časove informatike nema ko da predaje u školama. Kako privući informatički obrazovane ljude u školstvo?

– Ovo pitanje je deo šireg konteksta opšteg stanja našeg obrazovnog sistema i uslova u kojima rade obrazovni radnici i bojim se da pravih odgovora u informatičkom segmentu obrazovanja neće biti dokle god se ti opšti uslovi ne unaprede. Petlja ulaže velike napore da osavremeni informatičke nastavne programe za osnovne i srednje škole i nadam se da će formalni obrazovni sistem to prepoznati i primeniti. Što se tiče visokog obrazovanja, tu takođe ne verujem da će doći do značajnijih promena dokle god je na snazi zakon koji propisuje da samo doktori nauka mogu biti fakultetski profesori. Trenutno stanje je takvo da osobe koje su istinski eksperti u svojim poljima rada ne mogu da predaju na fakultetima jer nisu doktori nauka, dok predavanja često drže osobe koje su svoja znanja stekle pre mnogo godina i koje su sada primorane da predaju nešto što dobrim delom ne razumeju. Čak i kada fakulteti otvaraju nove smerove namenjene savremenim tehnologijama, po pravilu zarad uštede sredstava zadržavaju stare profesore koji možda nisu najadekvatnije osobe za te pozicije. Ta praksa je podjednako zastupljena i na privatnim i na državnim fakultetima. Konačno, veliki problem je i činjenica da pri kreiranju obrazovnih programa fakulteti gotovo nikad ne konsultuju relevantne predstavnike privrednih grana za koje obučavaju svoje studente, pa samim tim i nemaju potpunu sliku o potrebama tržišta.

SGA asocijacija

Izuzetno sam ponosan što je Eipix jedan od suosnivača organizacije SGA (Serbian Games Association) koja radi na unapređenju svih aspekata bavljenja gejmingom u Srbiji, pa samim tim i obrazovanjem današnjih i budućih profesionalaca. Preporučujem svima koji se interesuju za sticanje znanja u razvoju video-igara da posete sajt sga.rs i saznaju šta SGA nudi i na koji način može da im pomogne – kaže Mirko Topalski.