Odliv mozgova: Da li će poslednji lekar na Kosovu isključiti svetla kad ode?

Nakon osmočasovne smene, uskočio bi u svoj stari auto i vozio se autoputem M9 do mesta Klina, 60 kilometara zapadno od Prištine, gde je živeo sa ženom, ćerkom i sinom.

Ali ne bi ih se nagledao. Jedini način da sastavi kraj sa krajem bio je da radi noćne smene u zatvoru 30 kilometara dalje. Onda bi otišao kući da odrema nakratko, pa nazad za Prištinu da sve ponovi.

“Ponekad sam se osećao kao da se nikad neću naspavati”, priseća se on. “I da ću zaboraviti da provodim vreme sa svojom porodicom”.

Kada se ovih dana vozi na posao, Beriša, 42, prolazi pored kuća sa drvenim okvirom u živopisnom gradiću Pegnic, blizu nemačkog grada Nirnberg, gde radi kao kardiolog u glavnoj gradskoj bolnici.

Zarađuje 10 puta veću platu nego ranije i vikendima uživa da posećuje istorijske znamenitosti sa suprugom i decom.

Pet godina nakon što je spakovao stetoskop i preselio se u Nemačku, Beriša se ne kaje.

“Odluka da dođem ovde bila mi je najteža, ali morao sam”, kaže on dok pije sok od jabuke u svojoj kući u Nirnbergu.

Mada su mu najviše smetale duge smene i vožnja, njegova dijagnoza problema u zdravstvenom sistemu Kosova je takođe uticala na odluku.

“Korupcija, uskogrudost i nepotizam u državnim ustanovama ubijaju budućnost ove države”, kaže on.

Beriša je jedan od stotina kosovskih lekara koji su zamenili nisku platu i veliki stres za bolji život u inostranstvu. Većina ide u Nemačku, koja priznaje medicinske kvalifikacije sa Kosova, prenosi Balkaninsight.com.

Dok emigracija postaje sve lakša za kosovske doktore, medicinske sestre i druge zdravstvene radnike, BIRN otkriva pune razmere “odliva mozgova” u zdravstvenom sistemu najmlađe države Evrope.

U zemlji koja je među najgorima na kontinentu po broju lekara po glavi stanovnika, jedan doktor emigrira na svaka dva dana, a dva medicinska tehničara se odsele dnevno, pokazuju podaci Lekarske komore i Komore medicinskih tehničara.

Ova emigracija ima svoju cenu: bolnička odeljenja ostaju bez osoblja, pacijenti su ostavljeni na nemilost, gubi se institucionalno znanje. Tu je i cena za poreske obveznike – obuka jednog novog doktora košta oko 100.000 evra.

“Oluja se bliži”, kaže Afrim Bljuta, profesor neuropsihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Prištini.

“Mogu da vam kažem da 95 odsto studenata uči nemački i planira da ide u Nemačku. Kosovo će se uskoro suočiti sa akutnim manjcima u zdravstvenom sistemu”.

Kao razloge za ovu krizu zdravstveni stručnjaci navode niske plate i loše šanse za zaposlenje na Kosovu, skupa sa velikom potražnjom za medicinskim osobljem u Nemačkoj, jer se najveća privreda u Evropi suočava sa rastućim brojem starih osoba.

Ali manje poznat fenomen takođe uzrokuje ovaj stampedo: unosna privatna industrija čija je svrha da proizvodi zdrvstvene radnike za slanje u Nemačku.

Od fakulteta koji izbacuju kadrove kao sa pokretne trake, pohlepnih lovaca na talente, do rastuće trgovine lažnim kvalifikacijama, BIRN razotkriva uglavnom neregulisano tržište “izvoza” medicinskih radnika.

Kritičari kažu da je efekat ovog tržišta izvlačenje talenta izvan države i promovisanje kvantiteta umesto kvaliteta, uz ozbiljne posledice po javno zdravlje.

Lekari bez granica

U selu Gorance, ušuškanom u brdima južnog Kosova, meštani su navikli da njihovi lekari odlaze u Nemačku. Poslednji je otišao pre nekoliko meseci, i malo ljudi očekuje da će mu se naći zamena.

U domu zdravlja, medicinska sestra Sevime Škreta radi koliko može da pomogne bolesnima i povređenima. Rukuje termometrom i dobro vezuje zavoje. Ali često mora da šalje pacijente u opštinski zdravstveni centar u Elez Hanu na istoku.

Ovo nije opcija za porodicu 65-godišnje Arife Beriša (nije u srodstvu sa Bljerimom Berišom). Ona pati od hipertenzije, dok njen muž ima srčane probleme a tašta dijabetes.

“Ne možemo da priuštimo da putujemo u Elez Han jer nemamo kola a moji sinovi su nezaposleni”, govori ona, dok joj sestra Škreta meri krvni pritisak.

Širom zemlje sa 1,8 miliona stanovnika, nekada prepuni domovi zdravlja su opusteli. Čak su i regionalne bolnice u Peći i Đakovici na zapadu morale da zatvore pojedina odeljenja.

Na Kosovu radi 4.100 lekara, prema podacima Lekarske komore. To je 2,3 doktora na svakih 1.000 stanovnika, što je jedan od najnižih proseka u 47 država koje su članice Saveta Evrope.

Jedine zemlje sa gorim prosekom su Albanija (1,2), Turska (1,8) i Bosna i Hercegovina (2,0), prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Radi poređenja, u Nemačkoj ima 4,2 lekara na hiljadu stanovnika a u Švedskoj 5,4.

Pljeurat Sejdiu, predsednik Lekarske komore Kosova, kaže da toj državi treba barem 5.000 doktora da dostigne standard koji preporučuje Svetska zdravstvena organizacija. To znači da joj trenutno fali 900 lekara.

Istovremeno, statistike pokazuju zabrinjavajući trend opadanja njihovog broja. Na svakih 150 novih doktora koji diplomiraju svake godine, najmanje 180 ih napusti zemlju, kaže Sejdiu.

“Većina njih planira da napusti Kosovo, bez obzira na to što će morati da prođu kroz dodatnu obuku i praksu u drugoj zemlji”, rekao je Sejdiu.

Tokom prošle godine on je primio 176 molbi od lekara za preporuke koje su po zakonu neophodne da bi mogli da traže posao u inostranstvu.

Suzana Mandžuka Kerliju, dekan Medicinskog fakulteta na Univerzitetu u Prištini, je takođe preplavljena zahtevima za preporuke od bivših i sadašnjih studenata koji žele da emigriraju.

“Loša strana stvari je u tome što nas napuštaju obrazovani kadrovi”, kaže ona. “Dobra strana je što se pozitivno vrednuje ono što mi nudimo na tržištu, ali za nas će biti loše jer ćemo imati manjak osoblja”.

Dodala je da skoro svi studenti medicine na Univerzitetu u Prištini pohađaju privatne časove nemačkog jezika jer se spremaju da traže posao.

“Ne možete tražiti od ljudi da ostanu iz patriotskih razloga”, rekla je ona. “Ako im ne nudimo prave uslove da rade i studiraju”.

Ironično je što bez obzira na manjak lekara mnogi diplomci medicinskog fakulteta imaju problem da nađu posao na Kosovu.

Lekarska komora kaže da je Kosovo obrazovalo 440 kvalifikovanih doktora koji nisu uspeli da nađu posao, barem ne u toj zemlji.

Stručnjaci za to krive nepotizam u državi koja troši samo 220 miliona evra godišnje na zdravstvo, prema podacima Ministarstva zdravlja. To je 122 evra po osobi, u poređenju sa oko 5.000 evra u Nemačkoj.

“Ako nemaš vezu, teško je naći posao ili stažiranje”, kaže Bljerim Sulja, predsednik Saveza sindikata zdravstvenih radnika Kosova.

Ali čak i oni koji dobiju posao osećaju poriv da odu.

Anketa koju je nedavno sprovela Lekarska komora utvrdila je da medicinsko osoblje traži posao u inostranstvu najviše zbog loših uslova rada, a potom zbog manjka prilike za profesionalno usavršavanje. Tek posle toga dolaze niske zarade.

Fljamur Labani, 34, je tipičan primer nezadovoljnog lekara.

Ovaj gastroenterolog diplomirao je pre pet godina i uskoro će završiti stažiranje na Univerzitetsko-kliničkom centru Kosova u Prištini, gde radi 18 sati dnevno, a putuje od Uroševca koji je udaljen 40 kilometara južno.

“Na žalost, stariji doktori koji treba da nas uče i prenesu nam svoje znanje to ne rade, sa jednim izuzetkom”, rekao je on.

Labani strahuje da će završiti svoje stažiranje a da neće naučiti kako da obavlja osnovne dijagnostičke procedure kao što su gastroskopija i kolonoskopija.

“Bio sam otvoreno protiv toga da ljudi odlaze”, kaže on. “Sada i moji bliski prijatelji koji su me preklinjali da ne idem razmatraju da to urade”.

Posao cveta

Nemačkoj treba još 70.000 lekara i medicinskih tehničara pored 500.000 koliko ih sada ima, kaže nemačko Ministarstvo zdravlja.

Iz inostranstva dolazi oko jedna desetina radne snage, koju privlači zemlja koja troši više na zdravstvo nego bilo koja država Evrope – 351,7 milijardi evra u 2016. godini, prema podacima Eurostata, statističke agencije Evropske unije.

Veoma malo stranih lekara u Nemačkoj je sa Kosova. Nemačka Lekarska komora procenjuje da ih ima 292, dok kosovska Lekarska komora procenjuje da ih je više od 450.

Mada su te brojke sitne kad se uzme u obzir da Nemačka ima 84 miliona stanovnika, ipak predstavljaju znatan deo radne snage u kosovskom zdravstvu.

Pri tom, stručnjaci kažu da se navala sa Kosova tek sprema – naročito kad su u pitanju medicinski tehničari.

Na Kosovu ima oko 27.000 sertifikovanih medicinskih tehničara, prema podacima Komore medicinskih tehničara, ali samo 21.000 je zaposlena u toj zemlji. Verovatno je da većina od preostalih 6.000 radi u Nemačkoj. Još mnogo ih se sprema za to.

Kosovo je 2016. godine dozvolilo privatnim fakultetima da masovno obučavaju medicinske tehničare i babice. Sada to radi njih šest, uz dva državna univerziteta koji nude studije medicine.

Dok privatni fakulteti mogu da obučavaju neograničen broj kadrova, državni univerziteti su ograničeni kvotom od 50 studenata godišnje, koju je odredila Kosovska agencija za akreditaciju, koja nadgleda standarde u visokom obrazovanju.

Ulazak privatnih fakulteta u igru doveo je do velikog povećanja broja upisa na kurseve za medicinske tehničare. Ova disciplina je vrlo brzo pretekla ekonomiju i pravo kao najpopularniji izbor za studije.

Više od 5.700 studenata primljeno je na kurseve za medicinske tehničare i babice u akademskoj 2017/18. godini, reklo je Minstarstvo prosvete.

Prva generacija studenata privatnih fakulteta diplomiraće ove godine – na hiljade novih medicinskih tehničara, koji će tražiti posao.

Kritičari kažu da skok prijava na studije za medicinske tehničare postavlja pitanje o kontroli kvaliteta (videti antrfile: Pitanje standarda).

“Nemoguće je pravilno obrazovati više od 4.000 studenata”, kaže Sejdiu iz Lekarske komore. “Svaki dan ih gledam kako hodaju po kliničkim salama, ali ne dobijaju pravu praksu”.

Pitanje standarda

Dok se hiljade studenata opredeljuje da uče za medicinske tehničare kako bi otišli u Nemačku, zdravstveni stručnjaci se brinu zbog pada standarda.

Suzana Mandžuka Kerliju, dekan Medicinskog fakulteta na Univerzitetu u Prištini, osudila je pre tri godine odluku Kosovske akreditacione agencije da dozvoli privatnim fakultetima da upisuju neograničen broj studenata na kurs za medicinske tehničare svake godine.

“Kako je našem fakultetu dozvoljeno da primi samo 50 studenata dok privatni mogu da upišu hiljade?” rekla je ona. “Dobro je da postoji konkurencija, ali moramo voditi računa o kvalitetu i strogom nadzoru”.

Šef KAA Gazmend Ljuboteni rekao je da se odluka zasniva na proceni da su “potrebe tržišta veće od onoga što nudi Medicinski fakultet” – uprkos tome što stotine diplomaca medicine nisu našli posao na Kosovu.

Ljulj Raka, profesor mikrobiologije na Univerzitetu u Prištini i bivši član odbora KAA, kaže da je Kosovo prekršilo direktive Evropske komisije i sopstvene zakone o visokom obrazovanju.

“Prema direktivama EU, titule kao što su doktor, zubar, apotekar, medicinski tehničar ili fizioterapeut može izdati samo univerzitet ili univerziteti koji su povezani sa naučnim ustanovama”, kaže on. “Nijedan od privatnih fakulteta ne ispunjava ovaj uslov”.

Strah od opadanja standarda pojačavaju izveštaji da neki privatni fakulteti “hvataju krivine”.

“Ne drže se propisa … Mnogi članovi osoblja sa nazivom profesora nemaju doktorske diplome”, kaže Mandžuka Kerliju.

Privatni fakulteti, koji obično naplaćuju studentima 1.000-2.000 evra po godini, odgovaraju da Univerzitet u Prištini nema monopol na kvalitet.

Fitim Alidemaj, šef odseka za medicinske tehničare na privatnom Univerzitetu za biznis i tehnologiju, kaže da njegova ustanova ulaže više u osoblje i infrastrukturu.

“Imamo 102 člana osoblja samo za obuku medicinskih tehničara”, rekao je on.

BIRN-ova analiza biografija osoblja, koje su objavljene na internetu, pokazala je da svi državni univerziteti i privatni fakulteti koji nude smer za medicinske tehničare zapošljavaju akademsko osoblje bez doktorata koje zahteva zakon. U mnogo slučajeva, predavači su studenti na masteru.

U svoju odbranu, tercijarne institucije se pozivaju na rešenje koje je Ministarstvo prosvete donelo 2017. godine, a koje im daje petogodišnji “period mirovanja” tokom kog bi obezbedili da osoblje ima neophodne postdiplomske kvalifikacije.

KAA treba da kontroliše da li osoblje univerziteta i fakulteta ispunjava uslove, ali neki stručnjaci dovode u pitanje sposobnost ili volju agencije da to radi.

Evropsko udruženje za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA) izbacilo je KAA iz članstva u tom udruženju ovog septembra, navodeći da agencija nije činila dovoljno da očuva standarde.

“Nije bilo monitoringa ili ispunjavanja preporuka iz ranijih komentara”, ENQA je napisala u pismu KAA, koje je objavljeno na internetu. “Monitoring je bio ograničen na formalne uslove, i na kontrolu umesto unapređenja kvaliteta”.

Stručnjaci kažu da potez ENQA može otežati priznavanje kvalifikacija studenata sa Kosova.

Emigracioni ekosistem

Nije slučajnost što se čitav ekosistem razvio sa ciljem da isporuči zdravstvene radnike na tržište Nemačke.

Stotine škola za učenje jezika širom Kosova obećava da će pomoći potencijalnim emigrantima da polože test nemačkog jezika koji je neophodan za radnu vizu.

Većina privatnih fakulteta ima ugovore sa agencijama koje traže kadrove koji će popuniti bolnice u Nemačkoj.

Mihael Vajs-Gering, upravnik odseka za medicinske tehničare u državnoj klinici Hasberg u bavarskom gradu Hasfurtu, kaže za BIRN da nemačke bolnice obično plaćaju oko 6.000 evra lovcima na talente za svakog doktora ili tehničara kog pronađu.

Jedan od najvećih centara za učenje stranih jezika je prištinski InterPersonnel, koji nudi 18-mesečne besplatne kurseve nemačkog i praksu medicinskog tehničara svake godine za oko 550 studenata, koji će potom ići u Nemačku.

Škola zarađuje novac isključivo od naknade za regrutovanje kadrova. Studenti moraju da potpišu ugovor da će pronaći posao preko InterPersonnel, koji sarađuje sa nemačkom firmom za lov na talente Dekra.

“Na svakih 140 otvorenih mesta, dobijemo oko 3.000 prijava”, kaže Musa Ahmeti, izvršni direktor InterPersonnel. “Ne doprinosimo tome da se Kosovo isprazni, nego smanjenju nezaposlenosti, a medicinskim tehničarima nudimo šansu za bolji život”.

Nanjušivši priliku, agencije za lov na talente koje se fokusiraju na Kosovo i druge države Balkana osnivaju se širom Nemačke.

“Potražnja u bolnicama je visoka, i povećava se”, kaže Sadik Škreli, koji je napustio Kosovo 1991. godine i sada vodi regrutnu kompaniju u mestu Landšut kod Minhena. On procenjuje da godišnje regrutuje 50-60 medicinskih tehničara sa Kosova, iz Albanije, Severne Makedonije i Srbije.

Ali lovci na talente mogu se uskoro naći u situaciji da opadne potražnja za njihovim uslugama.

U januaru Nemačka će smanjiti ograničenja stranim stručnjacima koji traže posao, tako što će omogućiti doktorima i medicinskim tehničarima da dobiju vizu na šest meseci i sami traže posao.

I dalje će morati da dostave dokaz o znanju jezika, što je značajna prepreka onima sa manje talenta za jezike. Ali neki su pronašli lakši, mada neetički put.

BIRN je razgovarao sa četiri emigranta sa Kosova koji tvrde da su platili drugima da polažu ispit iz stranog jezika umesto njih.

Jedan od njih je 39-godišnji medicinski tehničar sa istoka Kosova, koji je odlučio da se odseli u Nemačku nakon što mu je majka umrla od raka dojke. Zbog problema sa snabdevanjem u njenoj bolnici morao je da plaća njene lekove iz svog džepa, zbog čega je ostao skoro bez novca.

“Zamislite kako je kad zarađujete samo 400 evra mesečno a morate da kupujete lek koji košta 5.000 evra”, kaže on. “Osećao sam se bespomoćno. I sam sam zdravstveni radnik, a nisam mogao da više pomognem majci”.

Da bi mu zakazali sastanak za vizu u ambasadi, ovom tehničaru trebao je sertifikat o znanju nemačkog jezika, nivo B2. Kaže da se složio sa britanskim književnikom Oskarom Vajldom da je “život previše kratak za učenje nemačkog”. Za 2.000 evra, nije ni morao.

Ispitivači poput Austrijsko-nemačke jezičke diplome (OSD) i Geteovog instituta kažu da rade sve što mogu da spreče ovakve prevare.

“Ispitivači, kao što je OSD, trpe ogromnu štetu zbog ovakvih prevara u vezi sa sticanjem diploma znanja jezika”, rekla je u mejlu Brigit Mitereger, šefica bečke kancelarije OSD.

Izveštaji o prevarama podstakli su nemačku ambasadu u Prištini da ograniči listu ispitivača čije sertifikate prihvata na OSD i Geteov institut na Kosovu, OSD u Severnoj Makedoniji i Austriji i Geteov institut i TELC u Nemačkoj.

Hrvatsko zdravstveno ‘minsko polje’

Kosovo nije jedna država u Jugoistočnoj Evropi koja je suočena sa “odlivom mozgova” u zdravstvu. Ova pojava utiče na zemlje širom regiona, uključujući najnoviju članicu EU, Hrvatsku.

Hrvatska lekarska komora kaže da je više od 10 odsto hrvatskih doktora – oko 1.700 njih – tražilo sertifikate neophodne za rad u inostranstvu.

“Obično kažem da je zdravstveni sistem Hrvatske minsko polje za lekare i pacijente, i da se situacija pogoršava iz dana u dan”, kaže Ljiljana Ćenan, porodični lekar iz istočnog sela Ivankovo.

Nakon 20 godina rada u selu, Ćenan je pronašla zaposlenje u Švedskoj. Kaže da će biti teško naći joj zamenu kada ode.

Kao i kolege na Kosovu, mnogi hrvatski lekari se žale na slabe prilike za specijalističku obuku.

U pokušaju da zaustavi egzodus, Hrvatska zahteva od doktora da po završetku stažiranja nastave da rade u matičnim bolnicama, ili će platiti kazne visine do 135.000 evra.

Ivan Bekavac iz Službe pravnih i stručno-medicinskih poslova hrvatske lekarske komore kaže da se protivi zadržavanju mladih doktora na ovaj način, ali i da se država suočava sa ozbiljnim problemom.

Navodi primer bolnice u Slavonskom Brodu koja je raspisala konkurs za zapošljavanje 32 doktora ali je dobila samo sedam prijava.

“Naš novi [onlajn] sistem pokazuje koliko će se doktora penzionisati u svakom okrugu u narednih pet godina, a koliko doktora, po specijalizacijama, ima spremne papire da se presele u inostranstvo”, rekao je on.

U Hrvatskoj oko 470 penzionisanih doktora nastavlja da radi sa skraćenim radnim vremenom zbog manjka novih lekara.

Novi horizonti

Skupština Kosova je u februaru usvojila novi zakon o zaradama koji će gotovo udvostručiti plate lekara, mada se na njegovu primenu i dalje čeka. Doktori u državnim bolnicama sada zarađuju između 600 i 750 evra mesečno.

Medicinski tehničari će takođe dobiti povišicu od oko 50 odsto, sa 400 evra mesečno na oko 600 evra.

“Uz poboljšanje radnih uslova, mladi lekari i tehničari treba da dvaput razmisle pre nego što odu”, kaže Basri Sejdiu, direktor Univerzitetsko-kliničkog centra Kosova.

On je dodao da taj centar, koji upravlja regionalnim bolnicama, radi na tome da revidira programe stažiranja širom zemlje tako da se praksa sprovodi pošteno.

Ministarstvo zdravlja želi da poveća broj studenata medicine na Univerzitetu u Prištini na 250, sa sadašnjih 150.

Istovremeno, šef Kosovske akreditacione agencije Gazmend Ljuboteni kaže da se od sledeće godine planira uvođenje kvota za prijem studenata na privatne fakultete.

Ove pokušaje da se kadrovi zadrže u državi može osujetiti sporazum koji su Kosovo i Nemačka potpisali u julu o otvaranju regionalnog centra za obuku i akreditaciju medicinskih tehničara sa Kosova za nemačko tržište.

Ovaj centar biće osnovan na Kosovu, na lokaciji koja još nije odabrana, a država će finansirati obuku, praktično iskustvo i časove nemačkog za tehničare.

Zauzvrat će Nemačka pomoći Kosovu da ojača svoj zdravstveni sistem, što uključuje razvoj državnog sistema zdravstvenog osiguranja.

Kritičari strahuju da će ova inicijativa postati “pokretna traka” za one koji traže kartu u jednom pravcu sa Kosova.

Na pitanje BIRN-a da li Vlada pokušava da promoviše emigraciju zdravstvenih radnika, ministar zdravlja Uran Ismaili je rekao: “Njihovo je pravo da odluče da li žele da se vrate ili ne”.

Istovremeno, zdravstveni radnici sa Kosova mogli bi u buduće imati više izbora, jer druge države takođe otvaraju svoja vrata.

Ahmeti, izvršni direktor InterPersonell, kaže da je njegova firma u pregovorima sa Crvenim krstom Švajcarske, koji licencira medicinske tehničare, oko “otvaranja novog tržišta u Švajcarskoj”.

“Plate su izuzetne, počinju sa 8.000 švajcarskih franaka (7.200 evra) [mesečno]”, kaže on. “Ali moraće da imaju najmanje tri godine iskustva i B2 nivo poznavanja nemačkog”.

Za doktore kao što lje Bljerim Beriša iz Pegnica kod Nirnberga, nije stvar samo u novcu.

Upitan da li bi ga bilo šta moglo privoleti da se vrati na Kosovo, razmislio je na trenutak pre nego što je odgovorio.

“Poštovanje i integritet”, rekao je.

Međunarodna integracija

Stručnjaci navode više razloga zašto Nemačka ima manjak zdravstvenih radnika, među kojima su niska stopa nataliteta i rasprostranjena emigracija njenih doktora i medicinskih tehničara, uglavnom u Švajcarsku, Veliku Britaniju, SAD i Austriju, gde su plate veće.

Administracija koja pokušava da popuni manjak od 70.000 zdravstvenih radnika kaže da zapošljavanje stranaca nije lako pošto kandidati treba da nauče nemački, nabave potrebne kvalifikacije i dobiju sertifikate. U najboljem slučaju proces traje devet meseci do godinu dana.

Upravnici kažu i da integracija stranog osoblja može biti problem.

“Čak i nakon što unajmimo osoblje, može trajati dve godine dok se novi zaposlenik potpuno integriše ovde”, kaže Mihael Vajs-Gering, upravnik odseka za medicinske tehničare u državnoj klinici Hasberg u bavarskom gradu Hasfurtu, gde polovina lekara nisu iz Nemačke.

Vajs-Gering organizuje nedeljne sastanke uz pivo kako bi pomogao osoblju da poboljšaju znanje jezika i bolje se integrišu.

“Jezik je najveći problem koji imamo, ali druga stvar je kultura”, kaže on. “Ljudi dolaze iz potpuno drugačijih zdravstvenih sistema, što se naročito odnosi na medicinske tehničare, pošto je posao koji ovde obavljaju potpuno drugačiji”.

Dodaje: “Mnogi pacijenti veruju da doktori ne razumeju njihove probleme”.

Alfred Šmit, 82-godišnji pacijent klinike Hasberg, kaže da mu ne smeta što veliki broj članova osoblja nije iz Nemačke. “Razumeju moje potrebe”, kaže on.

Ali jedan albanski medicinski tehničar koji radi u južnom nemačkom gradu Minhenu kaže da su drugi manje tolerantni.

“U jednoj noćnoj smeni od deset članova osoblja samo dvoje su bili Nemci”, kaže tehničar koji nije hteo da bude identifikovan. “Mogli su se čuti pacijenti kako se žale i psuju jer ih leče stranci”.

Škumbin Ahmetdžekaj je urednik na Radio televiziji Kosova, gde izveštava o aktuelnostima i vestima iz sveta. Ovaj članak je nastao u okviru projekta Balkanske stipendije za izvrsnost u novinarstvu, uz podršku Fondacije ERSTE, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom. Uređivao Timoti Lardž.