Papirna puška uplašila naprednjake 1Foto: BETAPHOTO/ SASA DJORDJEVIC

Nekima je bilo „normalno“ da protest organizuju pristalice vlasti, i to zbog naslovnih strana koje svojom fotografijom ili karikaturom „pozivaju na njegovo ubistvo“, dok je drugima takva „akcija“ bila besmislena, pa i opasna.

Okupljeni su novinarima potvrdili da protestuju zbog povučene naslovne strane NIN-a, na kojoj je kropovana Tanjugova fotografija na kojoj se vidi Vučić ispred snajpera postavljenog na stolu, snimljena prilikom njegove posete osmom Međunarodnom sajmu naoružanja i vojne opreme u Beogradu, 27. juna 2017. godine.

NJihov revolt izazvala je, rekli su, i karikatura Predraga Koraksića Koraksa na naslovnoj strani vikend izdanja Danasa, na kojoj se nalazi Vučić koji se sam namešta ispred snajpera na stolu, otkopčavajući bluzu ispod koje se vide grudi sa već iscrtanom metom. Niški demonstranti su nosili velike parole „Stop krvavom scenariju“ i „Đilase ne ubijaj Srbiju“.

Na početku protestne šetnje podeljeni su im leci sa natpisom „Stop“ i iscrtanom metom, koje su podizali uvis.

„Među prvima“ na protestu bio je poverenik SNS-a za Niš Zvezdan Milovanović, a među okupljenima gradski funkcioneri iz Srpske napredne stranke (SNS). Bilo je zaposlenih iz gradske uprave i javnih preduzeća, što je već uobičajeni „sastav“ mitingaša na skupovima koje organizuje SNS.

Prema nezvaničnim izvorima, opštinski odbori SNS-a imali su „kvote“ za dolazak na protest, a mesni odbori stranke su danima pre skupa organizovano zvali članove da dođu na protest i povedu svoje rođake i prijatelje.

Uprkos tome, poverenik SNS-a Milovanović je negirao da je skup organizovala ova stranka, tvrdeći da je organizator „neka“, nedavno formirana grupa na Fejsbuku „Stop krvavom scenariju“. Ona je u pozivu za skup, koji, inače, nije najavljen medijima, između ostalog upitala: „da li je medijska sloboda zveckanje oružjem“ i „da li je sloboda mišljenja pozivati na nečije ubistvo“.

– Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je običan čovek, jedan od nas. Radi i gradi, kao i svaki drugi, normalan građanin Srbije. Nekima to smeta. Neki bi da snajperom zaustave Srbiju, zaustave budućnost, zaustave tebe. Upamti! Snajper nije okrenut samo u predsednika Srbije, okrenut je i ka tebi – navodi se u pozivu na Fejsbuku ove grupe.

Glavna i odgovorna urednica Južnih vesti Gordana Bjeletić kaže da „za besmisao smislenih objašnjenja nema“.

– Da li je uobičajeno da vlast organizuje proteste? Nije. Da li je opasno da one koji ukazuju na njihove nezakonite radnje označavaju kao neprijatelje države? Jeste. Jesam li čula da u drugim zemljama sveta profesionalne novinare i medije toliko napadaju? Da, i da to rade ekstremističke i kriminalne grupe. Iz očiglednih razloga. A da li to radi vlast, i gde? Nikad čula da se u demokratskoj zemlji to desilo – kaže ona za Danas.

Ona ocenjuje da je vlast svoje članove „tako istrenirala za organizaciju i učešće na različitim masovnim skupovima i protestima, da bi tih članova najviše trebalo i da se boji“.

Sociolog kulture Đokica Jovanović, inače profesor beogradskog Univerziteta u penziji, dodaje da je niška „‘spontana’ naprednjačka karnevalizacija upriličena – kako u odbranu, tako i u veličanje lika i dela Nepogrešivog vođe, koji je em ‘svetac-mučenik’, em ‘spasitelj svekolikog naroda'“.

– Sa naslovnice NIN-a samo što nije grunula prazna tandžara koju su uperili unutrašnji neprijatelji i strani plaćenici, reklo bi se, namerno, baš u pupak suverenov. Ali to nekako ne izgleda baš dostojanstveno – to nišanjenje u pupak. Koraks, iskusan čovek, zato je u Danasu ispravio grešku i dodao notu dostojanstva. Digao je dugu cev prazne tandžare (bez nišana) baš u grudi junačke – kaže Jovanović.

On ocenjuje da su pristalice naprednjaka na niškom protestu svojim grudima i metama u rukama nastojali da pokažu hrabrost i spremnost da prime kuršume „i to iz opasnog papirnog naoružanja“. Svako od njih bi, samo da mu se da, opasne novinarske prestupnike, strpao u kazamat. Ipak, više je nego siguran da bi „nastala panična, a junačka, bežanija da je među njima grunulo par petardi“.

– Masovke su u modi još od faraonskih vremena, i to u slavu i kao znak podaničke vernosti, sve do trena dok se vlastodržac ne strmekne sa trona. A onda će podanička masa tragati za novim gazdom – kaže on. Naš sagovornik još kaže da uopšte nije neobično što se autoritarci „više plaše napisane reči, fotografije, karikature, no kuršuma“.

– Jer slika i reč lete mnogo, mnogo, duže od svakog kuršuma. I obeležavaju svoje ciljeve, smehom, porugom i kritikom… – zaključuje Jovanović.