Slede pregovori o vladi i predsedniku: Moguća i manjinska opoziciona vlada sa podrškom Srpske liste

Srpska lista tvrdi da je osvojila svih deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, ali prema preliminarnim rezultatima, dobili su 43.071 glas, a stranka Za slobodu, pravdu i opstanak ministra Nenada Rašića 5.285 glasa. U praksi bi to značilo da je Srpska lista dobila devet, a Rašićeva stranka jedno mesto. Skupština Kosova ima 120 poslanika i za formiranje većine potreban je 61 poslanik.

Preliminarni podaci pokazuju da ni vladajuće Samoopredeljenje, a ni opozicija kosovskih Albanaca, nemaju potrebnu parlamentarnu većinu. Opozicija ima u zbiru tesnu prednost nad Samoopredeljenjem, ali tek treba da se prebroje glasovi iz albanske dijaspore koji bi neznatno mogli da izmene postizbornu sliku, ali ne i da olakšaju postizbornu “računicu” i “trgovinu” koje bi trebalo da dovedu do formiranja nove vlade u Prištini i konačno izbora novog predsednika Kosova.

Da li se Priština posle tri glasanja za kosovski parlament u poslednjih 16 meseci ponovo nalazi tamo gde je bila posle 9. februara 2025, kad su održani prvi redovni parlamentarni izbori od jednostranog proglašenja nezavisnosti 2008. godine? To je bila prva ocena prištinskog dnevnika na albanskom jeziku Koha ditore posle prvih nezvaničnih izbornih rezultata 7. juna.

– To nije sasvim tako, čeka se brojanje glasova iz dijaspore koje bi moglo da pomeri za nekoliko mesta rezultat Samoopredeljenja, ali i opozicije, posebno DPK, tako da bi opozicija mogla da sa manjinskim zajednicama formira parlamentarnu većinu. Samoopredeljenje je doživelo izborni pad ne samo u odnosu na rezultat 28. decebmbra nego i odnosu na 9. ferbruar 2025. Mala izlaznost je jasna poruka albanskih birača da Kurtijeve igre nisu u njihovom interesu. Opozicija je ovog puta vrlo aktivna, pogotovo oko izbora novog predsednika, ali ne treba isključiti ni uticaj međunarodne zajednice – ocenjuje za Danas politički analitičar Dušana Janjić.

On smata da ni SAD, a ni drugi međunarodni “igrači”, neće dozvoliti nastavak institucionalne krize na KiM da se “ne bi kao u Srbiji i Albaniji dogodilo da se pojavi i treća strana – na ulicama”. Prema njegovoj proceni, pregovori i trgovna oko nove vlade i predsednika Kosova biće “teški”, uz neophodne kompromise. Janjić ne isključuje kao krajnju varijantu ni fomiranje široke koalicije bez Kurtija, čak i manjinske opozicione vlade uz podršku Srpske liste.

Na prethodnim parlamentarnim kosovskim izborima – redovnim 9. februara i vanrednim 28.decembra 2025, politički prvaci kosovskih Albanaca i u vlasti i u opoziciji bili su kategorični da ne žele koaliciju sa Srpskom listom, mada se spekulisalo da je tokom “predsedničke krize” u martu i aprilu bilo tajnih kontakata.

– Ako manjinska opoziciona vlada sa podrškom Srpske liste bude opcija, niko od albanskih političara neće pregovarati sa Listom. To će obaviti “treća strana” – Vašington ili Brisel sa Beogradom, koji radi “na dugme”. Izvršiće se pritisak na Aleksandra Vučića – objašnjava Dušan Janjić.

On smatra da bi iza ovakvog političkog rešenja mogle da stanu samo SAD, i to u paketu sa “američkom igrom Vjose Osmani za drugi predsednički mandat uz podršku dela Samoopredeljenja, što nije nemoguće ni teoretski, a ni praktično”. Politička “leđa” za Kutrijevo 16-mesečno produžavanje institucionalne krize u Prištini, kako ističe Dušan Janjić, dala je EU čiji su najviši zvaničnici sve vreme, dogovarajući se sa njim, najavljivali nastavak dijaloga sa Beogradom na najvišem nivou.

– To nije zadatak ni uloga posrednika u dijalogu. Ali ova situacija im je odgovarala, kao i kosovskim Albancima da bi Vučić isporučio sve što treba, a toga ima još.

Normalizacija odnosa i primena sporazuma obavezuju samo Srbiju, ali ne i Kosovo. EU nema razloga da ugrožava Kurtija, brine je samo eventualna “repriza” Albanije na KiM, jer bi to bio kraj priče o Zapadnom Balkanu. Samit u Tivtu bio je samo novo prepakivanje priče o “šargarepi” koje ne fukcioniše. Dokaz da se EU bavi balkanizacijom Balkana je prećutkivanje incidenta sa čarter letom koji je vraćen za Beograd – smatra Dušan Janjić.

Posmatrači Parlamentarne skupštine Saveta Evrope posle glasanja 7. juna upozorili su da “demokratija zahteva kompromis i izgradnju koalicija, a ne pobede po principu “pobednik nosi sve”. Oni su ocenili da su “izbori protekli mirno i profesionalno”, ali upozoravaju na pad izlaznosti, zloupotrebu institucionalnih resursa, dezinformacije na internetu i potrebu hitnog političkog dogovora o izboru predsednika i formiranju institucija. U izveštaji nisu izostavili ni da su „jezičke poteškoće izazvane nedovoljnom zastupljenošću zajednice koja čini većinu stanovništva u pojedinim opštinama stvorile određene tenzije“, kao i tvrdnje o “mešanju Srbije s ciljem uticaja na glasanje kosovskih Srba za jednu političku opciju”.

Posle pete, za sad preliminarne, pobede na izborima, računajući i lokalne izbore prošle jeseni ,Aljbin Kurti je izjavio da je ovo “decenija Samoopredeljenja“, iako je Pokret izgubio devet odsto podrške birača u odnosu na 28. decembar.

On je najavio da će u narednim nedeljama razgovarati sa svim partijama, posebno imajući u vidu potrebu rešavanja pitanja predsednika, iako tvrdi da „ono što Kosovu nedostaje nije vlada, niti predsednik, već skupština“. Vjosa Osmani, koja je na izbore izašla na listi DSK, svoje stare matične stranke, sigurna je da posle glasnja u nedelju “Samoopredeljenje nema razlog da odbije njenu kandidaturu za još jedan predsednički mandat”. To je njen za sada, kako komentarišu u Prištini, “prvi javni signal da računa na podršku za novi predsednički mandat, o kojem će političke stranke morati da razgovaraju ukoliko se formiraju institucije”.

Elek optužuje Rašića

Predsednik Srpske liste Zlatan Elek optužio je lidera stranke Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića da je mandat u Skupštini Kosova dobio zahvaljujući više od 2.000 glasova Albanaca. Elek tvrdi da Rašić u srpskim sredinama nije mogao da dobije ni tri hiljade glasova i da je taj nedostatak, uz pomoć svog “prijatelja Kurtija”, nadomestio glasovima Albanaca. Rašić je u izjavi za Radio Slobodna Evropa odbacio te optužbe uz obrazloženje da je većinu osvojenih glasova dobio od srpske zajednice, ali da su mu „poverenje dale i druge manjinske zajednice jer je u dva mandata bio ministar za zajednice i povratak“.