Petrović: Odsustvo javnog dijaloga obeležilo 2017.

Obeležili su ga još ignorisanje kritičkog dijaloga i argumentovanog sučeljavanja mišljenja.

Petrović je, na predstavljanju izveštaja, istakla da je taj nedostatak dijaloga praćen bezobzirnim napadima na svakog ko se usudi da iznese drugačije mišljenje stvara atmosferu u društvu koja nije dobra, pa ljudi odustaju od toga da se izjašnjavaju o određenim pitanjima.

Ovo je 20. izveštaj Centra od 1998. godine, a Petrović je konstatovala, kao urednik izdanja, da je stanje u vezi s ljudskim pravima u Srbiji išlo „dva koraka unapred, pet koraka unazad“.

Uvek se trudim da nađem nešto dobro, a prošle 2017. godine nisam mnogo dobrog pronašla, ukazala je ona.

Petrović je istakla i da brine situacija da Vlada Srbije govori o reviziji akcionih planova za poglavlja 23 i 24 jer se govori samo o izmenama jer se kasni u rokovima, ali trebalo bi pokrenuti debatu da se promeni i nešto u njihovoj suštini i sadržaju.

Prema njenim rečima, proteklih godina svedočimo neprijateljskom stavu prema nezavisnim institucijama u Srbiji, o čemu govori način kandidovanja i biranja vodećih ljudi tih tela.

Ove godine se bira novi Poverenik za dostupnost informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, branićemo tu instituciju od upliva politike, da li ćemo uspeti, ne znam, rekla je Petrović.

Deo izveštaja o radnom tekstu amandmana na Ustav Srbije predstavio je Dušan Pokuševski i istakao da je proces konsultacija obeležilo odsustvo konstruktivnog dijaloga, jer iako su organizacije civilnog društva dale svoje predloge na tekst, od Ministarstva pravde nisu dobili povratnu informaciju.

Pokuševski je naveo da su potom organizacije civilnog društva zbog neprimerenog dijaloga i napustile proces konsultacija.

Prema njegovim rečima, kada je objavljen radni tekst amandana, videlo se da Ministarstvo pravde nije uzelo u obzir nijednu sugestiju organizacija civilnog društva, a ti amandmani su i u suprotnosti sa akcionim planom za poglavlje 23, koji predviđa otklon od političkog uticaja na nosioce pravosudnih funkcija i jačanje nezavisnosti pravosuđa.

Novinar Ivan Protić ocenio je da se novinari i mediji, koji bi trebalo da budu zaštitnici ljudskih prava, u Srbiji ubrajaju u one koji krše ljudska prava i obavljaju PR delatnost za vlast.

Posao čuvara demokratije i ljudskih prava pada na pleća nekoliko profesionalnih medija, koji nisu jaki i veliki, a sve su pod jačim pritiskom vlasti da se bave PR novinarstvom, odnosno agitpropom, ukazao je on.

Protić je izneo bojazan da će se pritisci na te medije nastaviti, da će se njihov uticaj smanjivati, biće ih sve manje ili će se istopiti, rekao je Protić.

Ana Trkulja iz Beogradskog centra za ljudskih prava govorila je o slučaju turskog državljanina kurdskog porekla Dževdata Ajaza i njegovom izručenju Turskoj, odnosno postupku azila koji nikad nije pravosnažno okončan.

Neću da govorim mnogo o tome, jer je bilo ranije dosta reči, a ima opširnije i u izveštaju, naglasila je Trkulja, ali hoću da naglasim da je ministarka pravde Nela Kuburović potpisala izručenje Ajaza uprkos preporuci Komiteta Ujedinjenih nacija za borbu protiv torture.

Vlada Srbije se otvoreno suprotstavila jednom od najvažnijih tela UN kada je reč o zaštiti ljudskih prava i osnovnim slobodama, istakla je Trkulja.

Nataša Nikolić ocenila je da je situacija sa socijalnim i ekonomskim pravima „sumorna sa tendencijom pogoršanja“, pre svega zbog očiglednog uticaja stranih investitora.

Ono što donosi bojazan je najava iz 2017. godine da će ove godine biti donet novi Zakon o radu, bez učešća predstavnika zaposlenih, rekla je Nikolić i dodala da takozvana Bela knjiga o uslovima poslovanja donosi preporuke za poboljšanje investicione klime, a na uštrb prava radnika.

Nikolić je rekla da i broj zaposlenih predstavlja manipulisanje statistikom, jer bi se to povećanje osetilo u privrednom rastu.

U proteklih pet godina, dodala je ona, dato je 860 milione evra subvencija stranim investitrima, a na uštrb domaće privrede.

Nikolić je, govoreći o merama za podsticanje rađanja, ocenila da se ne radi o „darovanim merama“ predsednika, već su deo Zakona o podršci porodici sa decom koji je usvojen krajem decembra sa budžetom i još 26 zakona.