Foto: Ministarstvo prosvete

Današnjem ispitu pristupilo je još četiri direktora, od ukupno 362 koji su nakon ranije položene obuke stekli uslov za licenciranje. Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da bi svi direktori koji su trenutno na toj funkciji trebalo da steknu licencu do kraja 2021. godine, a da će obuke za one koji ih nisu položili početi na proleće.

– Od direktora škola zavisi mnogo. Ako su to ljudi koji profesionalno rade svoj posao, koji su dobri pedagoški rukovodioci i odlični menadžeri onda smo na pravom putu. Na ovaj način dugoročno se pravi strategija kvalitetnog rukovođenja ustanovama rekao je Šarčević.

On je poručio kvalitetnim prosvetnim radnicima da se prijave za direktore škola, napominjući da su zahtevi za tu funkciju podignuti, ali da je, s druge strane, predviđeno niz povoljnosti, od toga da im se čuva radno mesto tokom dva mandata do visoke pozicije u budućim platnim grupama i razredima. On je dodao da će i kolektivu biti važno kog kandidata podržava, jer sa boljim direktorom imaju veće šanse da rade kvalitetnije i tako dođu do nekog od pedagoških zvanja, koje će omogućivati i bolje mesto u platnim grupama.

– Još ima relikata da se svi mešaju u izbor direktora, od loših lokalnih samouprava, sindikata koji prave svoje liste, do nekih koji prave svoje većine, a koje ne moraju da znače kvalitet. Od toga se jedino možemo braniti strogim kriterijuma za licenciranje i strogim obukama – naveo je ministar.

Na pitanje kako se izboriti sa uticajem politike, koji je poslednjih meseci bio vidljiv u nekim slučajevima imenovanja direktora, Šarčević je odgovorio da to tako izgleda sa aspekta nekih medija, ali da se s aspekta statistike na prste jedne ili dve ruke mogu izbrojati slučajevi koji „proklizavaju ili su nejasni. Dodaje da se u ogromnoj većini slučajeva procedura utvrđena zakonom poštuje i da je najviše problema imao sa pokrajinskim direktorima zato što se Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje ne ponaša profesionalo.

– Tamo se gleda i ko je koja nacija i ko koga zastupa, ja sam ih i lično kritikovao i tražio da se urazume, jer ne mogu da kažu da neki kandidat ne može da bude direktor, a da nemaju obrazloženje – istakao je Šarčević.

Inače, obaveza licenciranja direktora uvedena je u zakon još 2003, međutim do sada nije bila realizovana. Standardi kompetecija direktora su doneti 2013, ali su do uređivanja postupka za sticanje licence bili mrtvo slovo na papiru.

Na ispitu za sticanje licence se ocenjuje kvalitet istraživačkog rada u kome kandidat prikazuje rezultate primenjenog istraživanja i preporuka za unapređivanje obrazovno-vaspitne prakse. U drugom delu komisija procenjuje stepen ostvarenosti standarda kompetencija za direktora, a u trećem kandidat predstavlja i obrazlaže portfolio direktora, koji sadrži dokaze o ostvarenosti standarda.