Rušenje zgrade u Topolskoj
Kuća je delo arhitekte Milana Šlanga.

Jutros osim radnika koji rade na rušenju zgrade, nije bilo okupljenih nezadovoljnih građana.  Iz Udruženja građana Toplolska kažu za sajt Danasa da ukoliko tokom dana ne dobiju odgovor od inspekcije i ako inspektori ne izađu na teren podneće prijavu zaštitniku građana opštine Vračar i blokirati saobraćaj u Topolskoj ulici.

Iz Udruženja dodaju da okolne zgrade i stanovi nisu dovoljno obezbeđeni i da su u nekim stanovima popucali zidovi, kao i da su osetili jake potrese prilikom rušenja.

Udruženje građana „Topolska“ ranije je organizovalo proteste protiv investitorske urbanizacije centralnog dela Vračara, kojima su tražili reakciju vlasti, i organizovali su skupljane potpisa za peticiju.

Postavljali su banere sa natpisima „Nećemo ružno lice naše ulice“, „Nećemo Beograd stari da se kvari“, „Nećemo bagere vaše na starine naše“…

Članica udruženja Leticija Erika Jovanović ranije je rekla da su investitori bacili oko na taj kraj sa idejom da sruše stare i vredne predratne kuće, da bi podigli višespratnice koje tu ne pripadaju, ni po veličini, ni po estetici. U Udruženju se nalaze stanari ulica Topolska, Petrogradska, Vojvode Dragomira i drugih ulica u blizini Kalenić pijace, koje sve zajedno čine takozvani Krunski venac.

Peticijom su tražili usvajanje novog plana detaljne regulacije za gradske blokove omeđane ulicama: Mileševskom, Vojvode Dragomira, Novopazarskom, Maksima Gorkog i Kalenićevom kojim će se ograničiti maksimalna spratnost, i gde maksimilna visina venca objekta ne bi smela da pređe 12 metara. Takođe, traži se promena uslova za ograđivanje parcela i zelenih površina, zatim određivanje tačnih i preciznih kriterijuma za stil gradnje i arhitektonsko oblikovanje novih objekata na parcelama koje se nalaze u ulicama navedenih blokova zarad očuvanja postojeće prostorne kulturno-istorijske celine.

Udruženje građana „Topolska“ zahteva da se navedeni kraj u celini evidentira kao dobro koje uživa prethodnu zaštitu a njegovi pojedini delovi odnosno objekti evidentiraju kao kulturna dobra shodno Zakonu o kulturnim dobrima.