Replika ovog šatora biće podignuta na osnovu rešenja arhitekte Aleksandra Jankovića, pobednika javnog konkursa, a u njegovu gradnju biće uloženo 15.000 evra. Šator će imati dimenzije osam i po sa 13 metara, a njegova visina u najvišem delu iznosiće oko pet metara.

Odluku o podizanju šatora, pored spomen-obeležja na Tulbi, doneo je Upravni odbor Fondacije „Požarevački mir 1718“, u sklopu projekta kompletne rekonstrukcije mesta na kome je sklopljen mirovni sporazum.

Požarevački mir potpisan je 21. jula 1718. godine, pošto su se na prostoru iznad sela Ćirikovac u pregovaračkom šatoru sastale zaraćene strane – Austrija i Mletačka republika sa jedne, i Turska sa druge. Posrednici na ovom kongresu, koji je završen potpisivanjem mirovnog sporazuma, bili su predstavnici Engleske i Holandije. Gradnja carskog šatora najavljena je u novembru 2008. godine, kada je u Požarevcu održan prvi međunarodni simpozijum posvećen „Požarevačkom miru“, organizovan u saradnji Odeljenja istorije Filofoskog fakulteta u Beogradu, Narodnog muzeja Požarevac i Fondacije „Požarevački mir“, uz pomoć Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj i austrijskog Kulturnog foruma iz Beograda.

Na ovom dvodnevnom naučnom skupu učestvovali su stručnjaci iz Amerike, Velike Britanije, Francuske, Austrije, Turske, Italije, Izraela i Srbije. Učesnici konferencije istakli su da je sklapanje „Požarevačkog mira“ jedan od najznačajnijih istorijskih događaja 18. veka, zbog čega konferencija o njegovim aspektima treba da preraste u tradicionalnu. „Požarevački mirovni sporazum jedan je od prvih dokumenata te vrste, koji je ušao u osnove međunarodnog prava. Reč je o najvećem dostignuću zapadne civilizacije na Balkanu u 18. veku, jer je demografska revolucija koja je usledila posle njegovog sklapanja, stvorila multietničku strukturu ovog prostora koja je sačuvana do danas“, rekao je jedan od učesnika konferencije, Čarls Ingrao, profesor Perdu univerziteta iz Amerike.

Bira se tekst

Fondacija „Požarevački mir 1718“ planira izradu teksta koji bi trebalo da stoji na spomen-obeležju. Među predlozima su da tekst bude uklesan u kamenu na pet stranih jezika, samo na engleskom kao svetskom jeziku, samo na srpskom kao jeziku zemlje domaćina ili na latinskom, zvaničnom jeziku diplomatije u vreme sklapanja mirovnog sporazuma. Zbog konačne formulacije ovog teksta, upućeno je cirkularno pismo svim značajnim ustanovama koje bi mogle da daju svoj predlog.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.