Poljska iskustva sa ravnomernim regionalnim razvojem dragocena i za Srbiju

Rešavanje ovih problema postaje, zbog prolaska naše privrede kroz fazu ekonomske krize, još značajnije.

Zahvaljujući Mreži za ruralni razvoj Srbije i Fondaciji za razvojnu politiku iz Poljske  omogućen nam je kontakt i razgovor  sa gospodinom Ležekom Svietalskim (Leszek Świętalski), generalnim sekretarom Unije poljskih zajednica Republike Poljske, višegodišnjim gradonačelnikom opštine Stare Bogaczovice sa decenijom iskustva predstavljanja poljskom samoupravom  u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope.

Razgovarali smo sa njim o poljskim iskustvima sa ravnomernim  razvojem ruralnih područja tokom perioda priprema za članstvo u Evropskoj uniji i i nakon članstva u EU.

Kakve promene je priključivanje donelo poljskoj poljoprivredi i ruralnom razvoju?

– Pristupanje Poljske Evropskoj uniji bilo je prekretnica i za opštine i za naše stanovnike. Čak i pre pristupanja, Unija seoskih opština Republike Poljske (URC RP) bila je uključena u pitanja u vezi sa pretpristupnim programima (posebno program SAPARD), a naši predstavnici su čak učestvovali u radu odbora za praćenje ovog programa.

Međutim, nakon pristupanja, interesovanja Unije pokrivala su uticaj evropskih fondova na razvoj ruralnih područja. Sistematski smo analizirali aktivnost opština u pribavljanju sredstava iz EU i uticaj ovih aktivnosti u korist društvenog i ekonomskog razvoja.

Trenutno aktivno učestvujemo, takođe u okviru Komiteta regiona, u proceni programa EU i za zajedničku poljoprivrednu politiku i za kohezionu politiku.

Pristupanje je donelo mnoge sistemske i strukturne promene u poljskim ruralnim oblastima; oni su verovatno najveći korisnik pomoći. To se uglavnom odnosi na pomoć u okviru Zajedničke poljoprivredne politike i njenog prvog stuba koji se odnosi na plaćanja po jedinici površine i podršku procesima promena u strukturi poljskih farmi i samih farmera.

Nova situacija takođe je pokrenula socijalno-ekonomsku aktivaciju ruralnih i urbano-ruralnih zajednica, u kojima su preduzetništvo i multifunkcionalni razvoj bili važne komponente.

Partneri u ovim promenama nisu bili samo preduzetnici iz ruralnih područja, već i zvaničnici lokalnih vlasti koji su često stvarali povoljne uslove za društveno-ekonomski razvoj svojih zajednica. Primetili smo mnoge promene u pogledu nezaposlenosti u ruralnim oblastima (uključujući skrivenu nezaposlenost) u zapošljavanju u poljoprivredi i u pogledu radnih resursa.

Molimo vas podkrepite nekim primerima kakvu i koliku podršku imaju poljoprivredna gazdinstva u Poljskoj iz EU i nacionalnih fondova? 

– Direktna plaćanja predstavljaju glavni instrument podrške prihodima poljoprivrednika u Poljskoj, kao i u drugim zemljama Evropske unije. Naši poljoprivrednici su obuhvaćeni pojednostavljenim sistemom plaćanja.

Finansijska podrška dodeljuje se srazmerno površini useva i stada u vlasništvu. Po prvi put su direktna plaćanja izvršena 2004. godine nakon pristupanja Poljske EU.

Ovim sistemom je obuhvaćeno približno 1,4 miliona poljoprivrednika, još 700 hiljada prima subvencije od Agencije za razvoj i modernizaciju poljoprivrede za poljoprivredne aktivnosti u planinskim i teško upravljivim područjima.

Istovremeno, grupa od oko 100.000 poljoprivrednika koristi takozvane poljoprivredno-ekološke subvencije.

Direktna plaćanja su jedan od najvažnijih instrumenata zajedničke poljoprivredne politike, koji direktno podržava poljoprivredni dohotak, a bez potrebe za povećanjem cena poljoprivrednih proizvoda.

Nakon ulaska Poljske u EU, situacija sa prihodima farmi se znatno popravila. Prosečni mesečni raspoloživi dohodak po poljoprivrednom domaćinstvu udvostručio se u periodu 2004–2012.

Ono što je najvažnije, stopa rasta prosečnog mesečnog raspoloživog dohotka poljoprivrednih domaćinstava bila je viša od stope rasta prosečnog mesečnog raspoloživog dohotka ostalih kategorija domaćinstava.

U slučaju dohotka po osobi za poljoprivredna domaćinstva, ona je na nižem nivou nego za ostale kategorije domaćinstava, mada seta  razlika između dohotka po glavi u poljoprivrednom gazdinstvu i dohotka po stanovniku u ostalim kategorijama domaćinstava smanjuje.

Nesumnjivo je da je povećanje direktnih plaćanja (koje se, pored jedinstvenog plaćanja na površinu, sastoje od odvojenih plaćanja, posebne podrške i dodatnih dopunskih plaćanja koje se u potpunosti finansiraju iz nacionalnih fondova) doprinelo poboljšanju dohodovne situacije poljoprivrednih domaćinstava u Poljskoj.