Istovremeno, ukazano je na potrebu osnivanja kriznih centara u kojima bi žrtve silovanja na jednom mestu dobile sve vidove pomoći, jer bi se na taj način izbegla dodatna viktimizacija žrtava.

Kako je objasnila Tanja Ignjatović, programska koordinatorka AŽC, osnivanje kriznih centara u bar četiri najveća grada u Srbiji omogućilo bi žrtvama da na jednom mestu dobiju besplatnu medicinsku, pravnu i psihološku podršku, ali i prikupljanje jakih materijalnih dokaza za suđenje.

– Jedna od žena koja se nama obratila čekala je više od 12 sati na pregled, jer su je šetali na liniji policijske stanice – zdravstvene ustanove, tako da dokazi koji su na kraju dobijeni neće biti dovoljno jaki na sudu, navela je Vanja Macanović, advokatkinja AŽC.

Posebno je istaknuta neophodnost promene definicije krivičnog dela silovanja u Krivičnom zakonu, jer izmenama KZ-a silovanje se definiše kao „krivično delo izvršeno upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život i telo“.

– Žrtve često ne pružaju fizički otpor iz straha od daljeg povređivanja, a delo silovanja postaje teško dokazivo jer se ne uvažava da i sam nepristanak na seksualni čin jeste silovanje, istakla je Macanovićeva.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.