Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Ovoj svečanosti su, kako prenosi Pravda, prisustvovali izaslanik Nj. V. Kralja i ministar vojske i mornarice. Nad njegovim kovčegom održan je kratak pomen, nakon čega je pročitana povelja koju je kralj dao da se uzida u kamen temeljac mauzoleja Neznanom junaku, na Vidovdan 1934. godine.

Kovčeg je, u pratnji povorke, prenet uz „visoko stepenište prema veličanstvenom novom spomeniku“, a događaj je uveličan i vojnom muzikom Kraljeve garde. Izgradnja spomenika započeta je 1934. godine, a njegovo osvećenje je planirano za 9. oktobar, dan kraljeve pogibije.

U trenutku polaganja kovčega, eskadrila od sedam lovačkih aviona bacila je iz vazduha bukete cveća na mauzolej. Kako piše ovaj list, Neznani junak dobija spomenik dostojan njegove žrtve tokom Svetskog rata.

Njegov izgled je jednostavan, „kao duša našeg seljaka – ratnika“. A vrh Avale nakon ovih radova poprima sasvim nov izgled. Na mesto starog istorijskog grada dolaz „crn kamen visok petnaest metara, u obliku sarkofaga“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

A na naslovnoj strani Vremena stoji fotografija šesnaestogodišnjeg dečaka uz naslov „Nj. V. Kralj sa odličnim uspehom završio šesti razred gimnazije“. Spustimo li pogled, videćemo i fotografije Hitlera i Musolinija, jednog u poseti vojsci, drugog u poseti radnicima.

Paralelno s ovim posetama i ceremonijama, Vreme prenosi i da se Jevrejima u Rajhu vrši popis imovine. Kao poslednji rok za prijavu postavljen je 30. jun, a u tom trenutku se ne zna kakve bi posledice ovakav potez mogao da ima.

„Ipak, u upućenim krugovima se tvrdi da o potpunom konfiskaciji jevrejske imovine neće biti govora, ali je verovatno da će se u izvesnoj meri ograničiti pravo raspolaganja Jevreja“, javljeno je telefonom iz Berlina.

Najavljeno je i pravljenje spiska jevrejskih firmi, inače obaveznih da tako budu obeležene – kao jevrejske. Iako su njihove delatnosti već ograničene, iako su isključeni iz javne službe, štampe i kulturnog života, nacional-socijalisti smatraju da je došlo vreme da se Jevreji isključe i iz privrede.

„Ali kao naknada, u buduće će biti strogo zabranjena i suzbijana svaka pojedinačna teroristička akcija protiv Jevreja“, zaključeno je.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.